Piše prof. Bilja Grujičić
U mojoj kući se uvek čitalo. Ne, nije to promocija nikakvog načina života, kako se to danas popularno kaže, to je prosto za nas bio način života. Kao redovno pranje zuba. Nismo po tome bili jedinstveni, to isto radili su i Pantelići i Kostići i Maksimovići i ko zna ko još ne. Zlobnici bi rekli da je to proizvod ideologije, dirigovane literature, no bez želje da ulazim u kontraproduktivne rasprave, da tražim korene, određujem uzroke i posledice, biću vrlo pragmatična: Zaposlite današnju porodicu da veče provede uz knjigu! Dozvolite Vašem gospodinu Pametnom telefonu (jer on jeste i Vaš gospodin i Vaš gospodar) da odbijete sve informacije koje Vam baš u tom času javlja! Sloboda se ne sastoji u tome da se ne zavisi ni od koga i ni od čega, jer je to nemoguće. Naprotiv, ona je u tome da znamo od čega ne želimo da zavisimo.
Čitale su se tada i novine, časopisi, nije da nisu. Muški deo sa “Ninom“, ženski sa „Bazarom“ i dečiji sa “Zabavnikom“. Onda bi usledile komšijske razmene sa „Praktičnom ženom“ i „Nadom“. Tako su se deca učila tradiciji, čitanju, izboru dobrih časopisa. Neka ovo bude svojevrstan omaž Politikinim izdanjima koja je 25. januara proslavila 112. rođendan. Ipak ja bih o nagradama ovoga puta, tačnije o jednoj koja uvek nosi dozu mistifikacije, prašine i popularnosti, tačnije o Ninovoj. Velikić, ponovo posle „Ruskog prozora“, od istog autora. Uvek kupim i pročitam Ninovca. Trudim se da ne verujem kuloarskim pričama, obično znam i ko su kandidati, trudim se da verujem žiriju (i sama sam nebrojeno puta bila u istim, ne želim da ovo bude pretenciozno) i onda pročitam. Interesuju me nove-stare književne tendencije. Za Vas sam, dragi moji napravila skroman izbor citata, koji Vam možda preporuče čitanje “Islednika“:
„ Uvek si opušten na tuđ račun. Neko drugi to plaća.“
„Svako negde mora da bude. Sve ima svoje vreme.“,
„I da znaš neće svet propasti zbog ozonske rupe, niti zbog Marsovaca, već zbog laži.“
„Istorija, to je priča o imovini, sve se vrti oko plena.“
„Čuvaj se velikih reči, one su tu da prikriju.“
„Ništa ne sprečava uboge duše da šire glasine, dajući tako oduška zavisti i licemerju.“
I nije moje da učitavam značenja, tako se to u mom poslu zove, nek čita ko kako hoće, dovoljno je od mene ovoliko. Ja neću ni da tumačim šta je fotografija, a šta je umetničko delo, šta je to originalna duhovna tvorevina, ima valjda ko time da se bavi, na pravi način. (Meni neka urednik objavi onu koja je umetničko delo.) U međuvremenu mi još ostalo da se oprostim od Dejvida Bouvija, ali ne od onog segmenta njegove seksualnosti, koji se sada često komentariše, već od njegovog impozantnog dela. I još nešto, pa Srećan nam Sv. Sava, međutim, ne znam da li prosvetari sa najavljenim platnim razredima imaju razloga za sreću, ali: “Živeli!“
