СТО ГОДИНА ОД СМРТИ ПРОТЕ МИЛАНА ЂУРИЋА
У Јокановића кући је, на иницијативу Народног музеја Ужицу и свештенства ужичке цркве, обележена стогодишњица смрти проте Милана Ђурића. Никола Гогић, директор Народног музеја у Ужицу, рекао је да имамо дужност и обавезу да се подсетимо на лик и дело проте Милана Ђурића. Због тога је у Јокановића кући у витринама изложен и презентован део музејских експоната протиних личних предмета и докумената.
О лику, делу и животу проте Милана Ђуриће говорио је градоначелник Ужица Тихомир Петковић, који је рекао да се о проти Ђурићу, али и о другим познатим знаменитим Ужичанима, треба што више говорити, како би се млади Ужичани упознали шта су све урадили за наш крај и Србију.
– Задужили нас и заслужили су у најмању руку да их се сетимо и подсетимо јавност за оно што су значили за наш крај и за Србију. Један од њих је и прота Милан Ђурић, учесник ослободилачких ратова, народни трибун и посланик у Народној скупштини Србији са краћим прекидима од 1878. до 1917. године. Савременици су га описали као горостоса у вери, истрајног у борби, несавитљивог у данима искушења. Прота Ђурић је био велики далековиди политичар, родољуб, хуманиста, посленик просвете и културе. Захваљујући његовој иницијативи, проширена је мрежа основних школа у Ужичком округу и Ужице је добило Гимназију, савремену болницу и између осталог и једну од првих електричних централа у Србији, ткачницу и железничку пругу 1912. године. Дао је велики допринос да у нашем крају почетком 20. века заживи грађанска и парламентарна демократија. За храброст у српско-турском рату 1876 – 1878. године два пута је одликован. Током Првог светског рата повукао се са војском преко Албаније, а одатле је отишао у Италију, у Рим, где је преминуо 30. априла 1917. године. Његови посмртни остаци пренети су у Србији и уз највеће државне почасти. Сахрањен је у Ужицу 1926. године – рекао је Петковић.
Петковић је подсетио на анегдоте из живота проте Ђурића.
– О њему су у народу остале многе приче, песме и анегдоте. Између осталог и прича да Никола Пашић све оно што није смео и није хтео да каже старом краљу Петру првом, чинио је то преко народног посланика и ужичког проте Милана Ђурића. А што краљ Петар није хтео лично да каже Пашићу у брк, то је опет ишло преко проте Ђурића, са којим је био пријатељ од времена када није био краљ, него кнез емигрант на Цетињу. Дубоко верујем да наши преци, попут проте Милана Ђурића, заслужују да их се сећамо, и упознајемо, у првом реду, младе генерације са њиховим делом. Једнога дана потомци ће бити нечији преци, да би најбољи међу нама заслужили сећање. Ми имамо обавезу да помињемо оне који су уложили себе у изградњу ужичког краја – закључио је градоначелник.
Славица Стефановић из ужичког музеја, указала је на проблеме споменичке баштине нашег краја.
– Посебан задатак наше установе је превентивна заштита и одржавање споменика. Имајући у виду да је стање у коме се налази протин надгробни споменик на гробљу на Доварју незавидно, те захтева хитну интервенцију и конзерваторски захват, морамо још једном да подсетимо да споменик има непроцењиву културно-историјску, а посебно уметничку вредност. Споменик, висине три и по метра, грађен у форми обелиска од белог венчачког мермера са декоративним елементима, ликом проте Ђурића у бронзи, рађен је по пројекту познатог руског архитекте Николаја Петровича Краснова, руског емигранта, који је оставио значајан траг, како у области архитектуре, тако и у области уметности. Дужност ми је да подсетим да су лик и дело нашег проте Ђурића поштовани и након његове смрти. Његово име је уклесано на четири спомен плоче у нашем крају. Важно је истаћи да му је председник владе Никола Пашић подигао споменик у Риму и уклесао напис „Своме драгом проти“. Када је донет закон о народном признању заслужним за отаџбину, међу првима је добио то признање. Његово име било је поред Стојана Новаковића, поред војводе Радомира Путника, Андре Николића и других великана. Зато наша обавеза јесте, а посебно наш задатак, да сачувамо протин споменик, како не би доживео судбину споменика Илије Неранџића или других знаменитих личности са Белог гробља. Са овог места молимо нашег градоначелника и већнике градске управе да нам у том смислу и помогну – рекла је Славица Стефановић и додала да је име проте Милана Ђурића уклесано на цркви Светог Ђорђа у Ужицу, на спомен капели у његовим родним Заовинама у Вежањи, на спомен чесми у Сињевцу и четврта спомен плоча се налази у Ужицу. Не треба заборавити да у граду и има улица са протиним именом.
Након „молбе“ Славице Стефановић да град помогне у обнови споменика проте Милана Ђурића на Доварју, градоначелник Тихомир Петковић је рекао:
– То су назвали молбом. Немамо разлога једне друге да молимо, сви смо на истом задатку и појачали смо делатности на осветљавању дела и имена знаменитих Ужичана, који су допринели развоју града и шире. Град ће одвојити потребан део новца за реконструкцију овог споменика.
После подсећања на лик и дело проте Милана Ђурића у цркви Светог Ђорђа свештеници су одржали помен.
З. Г.
