– Тренутна ситуација је да су на снази најрестриктивније мере од почетка епидемије. Oд средине децембра па до 19. јануара све је затворено осим прехрамбених продавница, апотека и пумпи –
Холандија, 17.5 милиона становника, једна трећина земље је испод нивоа мора.
Први случај вируса појавио се крајем фебруара у јужној провинцији Северни Брабант.
У то време било је посланика холандског парламента који су говорили да се италијански ковид сценарио не може десити у Холандији, што је, на неки начин, осликавало општу, прилично лежерну атмосферу по питању надолазеће епидемије.
Ситуација постаје озбиљна средином марта, када се и премијер Марк Руте директно обратио нацији 16. марта. Такво обраћање се, иначе, доста ретко дешавало у прошлости. Вредно је напоменути да Холандија нема председника, у питању је парламентарна монархија.
Највећи изазови са којима се суочила Холандија током првог таласа био је недостатак заштитне медицинске опреме, тестова, па и особља. Такође није било маски за грађанство, али је влада већ на почетку заузела став да оне не пружају довољну заштиту и определила се за дистанцу, као и за колективни имунитет. У првом таласу затворени су сви велики догађаји и концерти (ова забрана никада није укидана), спортски клубови, сауне, вежбаонице, музеји, биоскопи, позоришта, контакт-послови (фризери итд.), ресторани и барови. Продавнице и верске установе су радиле уз ограничења броја посетилаца, обавезно држање дистанце и дезинфекцију приликом уласка. Рукавице нису биле обавезне. Највећи број летова био је укинут. На кратко и местимично су се појављивале несташице хлеба, брашна, квасца, тоалет папира, дезинфекционих средстава. У једном тренутку капацитети на интезивној мери су били попуњени, тако да је одређени број пацијената пребачен у Немачку. Интересантно је да је граница између Немачке и Холандије све време била отворена, иако су холандске мере биле далеко мање рестриктивне. За разлику од Немаца, Белгијанци су у једном периоду током првог таласа држали границу затворену, управо због лабавијег холандског приступа.
До 23. децембра у Холандији је идентификовано 42.000 заражених и 626 умрлих по милиону становника (ти бројеви су у Србији 36.000 и 325). Највећа смртност била је у првом таласу, већ до краја маја је достигнута цифра од 6.000 преминулих, а од тада до 23. децембра још око 4.400. Највиши дневни број заражених у првом таласу (март-мај) је био око 1.300, у другом (септембар-октобар) 11.100, у трећем (децембар-…) 13.000. Очигледно је да је број заражених растао са сваким следећим таласом, али је проценат, па и апсолутни број, умрлих падао у поређењу са првим таласом.
Тренутна ситуација је да су на снази најрестриктивније мере од почетка епидемије. Oд средине децембра па до 19. јануара све је затворено осим прехрамбених продавница, апотека и пумпи. Кућне посете су дозвољене до максимално две особе старије од 12 година. Од 1. децембра су и маске у затвореним просторима постале по први пут обавезне. Од 29. децембра ће негативни ПиСиАр тестови бити обавезни за оне који у земљу улазе авионом, а препоручено је да се након тога буде у десетодневној самоизолацији. Поређења ради, свих претходних месеци се из Србије могло улазити, под условом да посетилац има боравак у Холандији, без теста, уз строго препоручену (али не и обавезну) самоизолацију. Ово је важило без обзира на чињеницу да је Србија, са изузетком 10 дана крајем јуна, увек била на листи земаља са повишеним ризиком.
На крају се може рећи да се, изузев последњих пар недеља, Холандија понашала на, за њу типичан, начин, који се може сумирати у једној речи: баланс. Баланс између економије и рестрикција, баланс између отворених и затворених граница, баланс, у крајњој линији, између живота и смрти. Такав однос вуче своје корене у “полдер моделу “ и традицији која, верује се, вуче корене из 13. века. Наиме, полдер је део земље отет од мора, а у том процесу “оземљења”, баш као и у заштити од поплава, сви грађани су били једнако важни, и тако су и третирани. На такав социјални миље касније се надовезао Калвинизам, који је даље промовисао скромност и једнакост пред Богом. Дакле, узајамно поштовање међу људима различитих материјалних, интелектуалних, и свих других карактеристика, као и страх од снаге воде и Бога, довело је током векова до тога да се и у најекстремнијим ситуацијама трага за балансираним решењима… све речено се може заокружити традиционалном холандском реченицом која каже: понашај је нормално, то је већ довољно чудно. Управо због свега тога, изненађују драстичне мере које је холандска влада повукла последњих пар недеља, то, по мом скромном мишљењу, одступа од баланса и оног што они сматрају нормалним. Плашим се да ћемо тиме ући у период критика (којих је било на рачун владе и до сада), подела и апсурдних ситуација сличним оним из првог параграфа овог текста… чак и ако све ово нема везе са Брегзитом.
Зоран Љубичић
давно рођен у Ужицу, дуго живи у Амстердаму,
eлектроинжењер, оперативни директор у водећој ИТ компанији,
bивши уредник Индексовог позоришта, новинар, писац
