– Trenutna situacija je da su na snazi najrestriktivnije mere od početka epidemije. Od sredine decembra pa do 19. januara sve je zatvoreno osim prehrambenih prodavnica, apoteka i pumpi –
Holandija, 17.5 miliona stanovnika, jedna trećina zemlje je ispod nivoa mora.
Prvi slučaj virusa pojavio se krajem februara u južnoj provinciji Severni Brabant.
U to vreme bilo je poslanika holandskog parlamenta koji su govorili da se italijanski kovid scenario ne može desiti u Holandiji, što je, na neki način, oslikavalo opštu, prilično ležernu atmosferu po pitanju nadolazeće epidemije.
Situacija postaje ozbiljna sredinom marta, kada se i premijer Mark Rute direktno obratio naciji 16. marta. Takvo obraćanje se, inače, dosta retko dešavalo u prošlosti. Vredno je napomenuti da Holandija nema predsednika, u pitanju je parlamentarna monarhija.
Najveći izazovi sa kojima se suočila Holandija tokom prvog talasa bio je nedostatak zaštitne medicinske opreme, testova, pa i osoblja. Takođe nije bilo maski za građanstvo, ali je vlada već na početku zauzela stav da one ne pružaju dovoljnu zaštitu i opredelila se za distancu, kao i za kolektivni imunitet. U prvom talasu zatvoreni su svi veliki događaji i koncerti (ova zabrana nikada nije ukidana), sportski klubovi, saune, vežbaonice, muzeji, bioskopi, pozorišta, kontakt-poslovi (frizeri itd.), restorani i barovi. Prodavnice i verske ustanove su radile uz ograničenja broja posetilaca, obavezno držanje distance i dezinfekciju prilikom ulaska. Rukavice nisu bile obavezne. Najveći broj letova bio je ukinut. Na kratko i mestimično su se pojavljivale nestašice hleba, brašna, kvasca, toalet papira, dezinfekcionih sredstava. U jednom trenutku kapaciteti na intezivnoj meri su bili popunjeni, tako da je određeni broj pacijenata prebačen u Nemačku. Interesantno je da je granica između Nemačke i Holandije sve vreme bila otvorena, iako su holandske mere bile daleko manje restriktivne. Za razliku od Nemaca, Belgijanci su u jednom periodu tokom prvog talasa držali granicu zatvorenu, upravo zbog labavijeg holandskog pristupa.
Do 23. decembra u Holandiji je identifikovano 42.000 zaraženih i 626 umrlih po milionu stanovnika (ti brojevi su u Srbiji 36.000 i 325). Najveća smrtnost bila je u prvom talasu, već do kraja maja je dostignuta cifra od 6.000 preminulih, a od tada do 23. decembra još oko 4.400. Najviši dnevni broj zaraženih u prvom talasu (mart-maj) je bio oko 1.300, u drugom (septembar-oktobar) 11.100, u trećem (decembar-…) 13.000. Očigledno je da je broj zaraženih rastao sa svakim sledećim talasom, ali je procenat, pa i apsolutni broj, umrlih padao u poređenju sa prvim talasom.
Trenutna situacija je da su na snazi najrestriktivnije mere od početka epidemije. Od sredine decembra pa do 19. januara sve je zatvoreno osim prehrambenih prodavnica, apoteka i pumpi. Kućne posete su dozvoljene do maksimalno dve osobe starije od 12 godina. Od 1. decembra su i maske u zatvorenim prostorima postale po prvi put obavezne. Od 29. decembra će negativni PiSiAr testovi biti obavezni za one koji u zemlju ulaze avionom, a preporučeno je da se nakon toga bude u desetodnevnoj samoizolaciji. Poređenja radi, svih prethodnih meseci se iz Srbije moglo ulaziti, pod uslovom da posetilac ima boravak u Holandiji, bez testa, uz strogo preporučenu (ali ne i obaveznu) samoizolaciju. Ovo je važilo bez obzira na činjenicu da je Srbija, sa izuzetkom 10 dana krajem juna, uvek bila na listi zemalja sa povišenim rizikom.
Na kraju se može reći da se, izuzev poslednjih par nedelja, Holandija ponašala na, za nju tipičan, način, koji se može sumirati u jednoj reči: balans. Balans između ekonomije i restrikcija, balans između otvorenih i zatvorenih granica, balans, u krajnjoj liniji, između života i smrti. Takav odnos vuče svoje korene u “polder modelu “ i tradiciji koja, veruje se, vuče korene iz 13. veka. Naime, polder je deo zemlje otet od mora, a u tom procesu “ozemljenja”, baš kao i u zaštiti od poplava, svi građani su bili jednako važni, i tako su i tretirani. Na takav socijalni milje kasnije se nadovezao Kalvinizam, koji je dalje promovisao skromnost i jednakost pred Bogom. Dakle, uzajamno poštovanje među ljudima različitih materijalnih, intelektualnih, i svih drugih karakteristika, kao i strah od snage vode i Boga, dovelo je tokom vekova do toga da se i u najekstremnijim situacijama traga za balansiranim rešenjima… sve rečeno se može zaokružiti tradicionalnom holandskom rečenicom koja kaže: ponašaj je normalno, to je već dovoljno čudno. Upravo zbog svega toga, iznenađuju drastične mere koje je holandska vlada povukla poslednjih par nedelja, to, po mom skromnom mišljenju, odstupa od balansa i onog što oni smatraju normalnim. Plašim se da ćemo time ući u period kritika (kojih je bilo na račun vlade i do sada), podela i apsurdnih situacija sličnim onim iz prvog paragrafa ovog teksta… čak i ako sve ovo nema veze sa Bregzitom.
Zoran Ljubičić
davno rođen u Užicu, dugo živi u Amsterdamu,
elektroinženjer, operativni direktor u vodećoj IT kompaniji,
bivši urednik Indeksovog pozorišta, novinar, pisac
