Utemeljivači američkog izbornog sistema, kada su nekada davno odlučivali o tome koji je dan za izbore najbolji, smislili su da to bude drugi utorak u novembru, jer bi glasači iz ruralnih predela imali dovoljno vremena da na birališta stignu posle nedeljne službe u crkvi, i kućama se vrate pre srede, koja je bila pazarni dan. Tada nisu marili za negativne predizborne kampanje, a bilo ih je i u oba Linkolnovo, ali su i onda, kao i sada, znali da se svaki glas računa. Ako ne verujete, pitajte Busa i Gora. Ili Hilari i Donalda, za koji dan.
Malo ko ovde sada redovno nedeljom ide u crkvu, a pazarni je u Americi svaki dan. Ja ove redove pišem u noći između utorka i srede, 7 dana pre ovogodišnjih predsedničkih izbora, pomalo ljuta što “Nedelja” izlazi u petak, a ne odmah posle prebrojavanja glasova. Mada ni sa prebrojavanjem više nisu čista posla, može i to, Boga mi, da potraje. Predsednički utorak nikada nije bio neizvesniji.
I koliko god da je dosadašnja izborna kampanja bila prljava i nabudžena očekivanim i neočekivanim iznenađenjima, pouzdano znam da će baš poslednji dani biti skandalozni, furiozni i dronjavi. Oktobarsko iznenađenje (i ptice već znaju, FBI je ponovo otvorio istragu povodom Hilarinih izbrisanih i zagubljenih e-mail poruka) je daleko iza nas, pa se i ja svakog jutra budim, očekujući neko novembarsko, namenjeno rušenju Trampa. Šta li Demokrate čuvaju za kraj? Ili početak.
Nije mi lako ni da shvatim, ni da objasnim izbornu matematiku, osim što znam da je za pobedu neophodno 270 izbornih koledža – iz svake države prema broju glasača. Pa iako Tramp, posle poslednjeg skandala sa Hilarinog tajnog servera, vodi u ispitivanju javnog mnjenja, za izborni koledž je borba više nego tesna i ozbiljno naginje na Hilarinu stranu. Da bi nakupio 270, Tramp, u skoro nemogućoj misiji, mora dobiti Ajovu, Floridu, Ohajo, Severnu Karolinu i još tri od preostalih 8 neodlučnih – Nevadu, Nju Hemšir, Kolorado, Viskonsin, Mičigen, Pensilvaniju, Virdžiniju ili Delaver. Moraće da u poslednjoj sedmici obiđe birače 7 država, koje još možda može da ubedi da je on manje zlo, a imajući u vidu da ga u Juti ne vole mormoni, da je Florida tradicionalno tesna (2000. je izbore odlučilo 8 glasova), da može da računa na belu Ajovu i eventualni mamurluk u Ohaju, ako klivlendski Indijanci pobede čikaške mladunce u bejzbolu. Trka je u poslednjim danima postala toliko tesna, da Hilari ne zna kud udara, a pola Holivuda već najavljuje da cć, ako Donald dobije izbore, napustiti zemlju i preseliti se u Kanadu. Oni drugi će propasti u zemlju od stida, ako pobedi Klintonka. Izgleda da svi zaboravljaju da je teško verovati nekome ko je zaljubljen, pijan ili u predsedničkoj izbornoj trci.
Dugo sam mislila da je najstrašnija noć, ovde upravo protekla Noć vestica, ali sada znam da će noć između sledećeg utorka i srede svima uterati strah u kosti. Izbore će i ovoga puta odlučiti neodlučni birači, ali zasigurno i mnogi koji na izbore neće izaći, potvrđujući tezu da će Amerikanci preći okean da se bore za demokratiju, ali ne i ulicu – da bi glasali. Izbore će, sasvim je moguće, odrediti i neregularnosti (već ih je bilo i u preliminarnom glasanju), pa ne vidim razlog da Rusija ne pošalje posmatrace, zašto bi posmatranje Amerike nekome bilo čudno ili sumnjivo? Izbore će dobiti ili katastrofalna politička karijera Hilari Klinton ili potpuno odsustvo političke karijere Donalda Trampa, kao stvarna potvrda da apsurd ovde nije nikakav hendikep. I na kraju krajeva, pobediće loš kandidat koga su izabrali dobri građani koji nisu izašli na izbore.
Dok se bude slegala izborna prašina, obični Ameri će i dalje svoje retke političke razgovore počinjati rečenicom „Donald je idiot“, a završavati ih sa „Hilari je lažov“. Ali, ako zatreba, to im mogu i reći. Onog važnog utorka u novembru, pre pazarnog dana. A ja ću vas o tome uredno i na vreme obaveštavati.
Mila Filipović, Čikago (Užička nedelja 946.)
