Piše: PREDRAG V. KOVAČEVIĆ
U subotu Uzmem daljinski i počnem da surfam moje nameštene srpske tv kanale: Na RTS Žika tka Šarenicu, za veće pare. Na B92 „Veliki brat“, za još veće pare. Na TV Prva, priprema za „Veliki brat“ biće para. Na „Hepi“ uzeli pare, samo još nisu javno vršili veliku nuždu. Tek se spremaju da uzmu pare. Na Pink ide kajron preko „Farme“ da su najgledaniji, najbolji, da je gledalo više milionsko gledalište, para ko drva, „Mitrović naručio novu jahtu i avion“. Lažu…
Poslednjih dana na medijima se priča kako nas hvale iz belog sveta kako smo se organizovali i kako se odnosimo prema „azilantima“, pre izbeglicama, samo se još ne zna ko su azilanti a ko izbeglice. Sad iznenada počeše i komentari kako smo tradicionalno gostoljubiv narod iz davnina. Jesmo, iz davnina, ali u ovoj moralnoj krizi i urbanizaciji se to davno izgubilo. Ima i vic u kome ima dosta istine, kaže:
– Kako je u Americi kad se dosele nove komšije? – Mama, mama… doselila se nova porodica u naš komšiluk! -Sad ću napraviti kolač da im odneseš. Pazi da se lijepo ponašaš prema njima, itd… Ista priča u Srbiji: – Mama, mama… doselila se nova porodica u naš komšiluk! – Goni govna tamo! Ne gledaj tamo, pomisliće da ih špijuniramo kad su doselili! Ima još jedan o tome kako izgleda kada nam dođe gosti i u njemu ima istine: – E baš nam je drago da ste nam došli… Baš smo vas se poželeli! Neka ste nas se setili… Mi o vama svaki dan razmišljamo, dogovaramo se kad ćemo mi vas posetiti… A kad gost odlazi onda to izgleda ovako – Što tako brzo idete? Mogli ste još malo ostati. Eto, pa nam dođite opet, očekujemo vas! (za 2 minuta) -Očekujem ih moj k…c! Neka su vala sjahali danas, još malo pa bi noćili ovde!!! Daj mi tu kesu da vidim šta su doneli.
Zaista ima istine u ovima vicevima izgubila se ta masovna gostoljubivost u decenijama seljenja iz sela na periferije gradova i tokom urbanizacija varoši… Retko su ljudi lepo dočekivani kad su za boljim životom dolazili u urbanizovanu sredinu polako se gubila ta gostoljubivost. Sa gubljenjem patrijahalnog vaspitanja stvarao se taj novi mentalitet između sela i grada…
I pre dve godine a i ranije su dolazili emigranti bežeći od lošeg života i ekonomskih problema, nismo ih videli, mogli su da pocrkaju od zime po nekim napuštenim zgradurinama i barakama a bilo ih je i u šumama. Bunili smo se šta oni traže u našim varošima i plašili se da nam nešto ne ukradu itd. Ipak ima onog čovekoljublja u nama od predaka, naročito kad saznamo šta se događa u zemljama iz kojih ljudi beže. Osetljivi smo na izbeglice koje beže da sačuvaju glavu na ramenima to je u nama Srbima ostalo posle toliko tumbanja po vetrometini Balkana…
E sad odjedanput mi najčovečniji i svi nas hvale mi najhrišćanskiji, iako nam SPC ništa oko ovih namučenih ljudi. Srpski mediji su čudo to nigde nema na planeti… Stvar je u tome da su u vladi na vreme sagledali situaciju i organizovano preduzeli potrebne i prave mera i organizaciju za razliku od vlada u Grčkoj ili Mađarskoj u kojoj su haotično reagovali i ispali neljudi i mučitelji… Meni se sviđa što su u EU na osnovu primera kod nas i u Mađarskoj izabrali ljuskost i tako organizovano dočekuju izbeglice i azilante u Austriji i Nemačkoj onako germanski hladne glave što je odlično za dobru organizaciju za rešavanje problema jer zima dolazi… Već se odlučuje u EU npr. za sada Hrvatska će biti dužna da primi 3.500 izbeglica kao članica EU… A Srbija? Dobiće još jedan politički plus a sa njom i Vučić na evropskoj političkoj sceni. To će biti dobro za Srbiju u ovoj svetskom gužvanjcu, ali da li će biti za AV nisam siguran jer kod nas ima ona narodna: „Ko visoko leti nisko pada“. U jedno sam siguran, da nam nije potrebna politička kriza i gužvanjac na ulicama, nadam se da i AV tako misli.
Baš sam se slatko nasmejao kad sam video Šešelja na „TV Hepi“. Njen urednik Milomir Marić, Šešelj i učesnici tog ogavnog rijalitija „Maldivi“ ili kako već, u diskusiji. Najzad svi na jednom mestu.. Pocrkali bi za publicitet i paruždine. – „Uaaaa za Marića što skuplja šljam i zaglupljuje Srbiju“ uzviknuh a žena me čudno pogleda“… Ma ništa samo ti gledaj rijalitija imam ja tv u spavaćoj sobi… Kažu pre neki dan u jutarnjem Dnevniku, tj. prvom RTS Dnevniku da je 100.000 ljudi do sada potpisalo peticiju protiv rijaliti đubrišta. Procena nekih od stručnjaka je da je Marićeva emisija u kojoj je gostovao V. Šešelj sa zvezdama Hepi rijalitija manipulacija gledališta. Ovi današnji srpski rijaliti programi, od onoga vremena kada je to započelo na srpskim televizijama dosta se razlikuju. Stiglo se do sveopšteg menjanja ljudkih vrednosti u kojima nema ni stida ni srama… Trenutno ima zaraženih preko milion stalnih gledalaca rijalitija a zaraza s širi kao epidemija… Ovakvi rijalti programi ne postoje nigde, Ima ih možda na nekim kodiranim privatnim kablovskim kanalima, slično kao i sa porno programima na zapadu… To su programi izmišljeni kod nas tj. prepakovao je Željko Mitrović onaj edukativni rijaliti histori kanala gde se ljudi vraćaju na farmu iz devetnestog veka i žive baš tako kako se tada živelo. Ovo na Hepi tv je neka papazjanija svega što se događalo najgore na raznim rijaliti programima.
Da kažem nešto i o ovoj izazvanoj političkoj tragediji oko izgubljenih sredstava za fabriku otpadne vode koja je kao vrednost jednoga godišnjeg užičkog opštinskog budžeta. Ubuduće birajmo iskusne, moralne ljude koji poznaju gradske probleme i nemojmo slušati stranački ostrašćene i proizvoljne sveznajuće kritičare. Kad budu izbori proverimo svako ime i ko stoji iza njega, život toga sugrađanina, raspitajmo se. Isto i ovi iz okolnih sela i varošica to isto treba da urade pa onda zaokružujmo i imena a ne da gledamo u stranke… Setimo se da su do sada odbornici bili „najbolji“ svi stručni obrazovani … „maladi i lepi“ pre neskusni i lepi (prijatno lice je uvod u manipulaciju)… Birajmo radne, one koji stvari uvek završavaju do kraja… Zamerajmo se!, Govorimo ako nešto loše o tim ljudima znamo i sigurni smo u to. Isto se ponašjajmo i na poslu sa neradnicima i zabušantima. Ko nam treba? Moralni i radni, iskusni, lokal patriote su nam potrebni da svi ne odu iz Užica… Neka nam Bog pomogne, pozovimo ga kao u Himni, može i bez sveštenika…
„Tihi je opet moj“ stranački ostrašćena gospodo, sve dok sam uveren da će ispuniti obećano da će krivci za gubitak srestava za fabriku otpadne vode biti kažnjen… Verujem Tihom i Kolu, Kostić i Petrović su rođeni Užičani… Kostića se sećam i iz detinjstva učestvovali smo u pionirskom takmičenju u šahu zajedno… Tihomira najranije pamtim kao sportistu ali on je dosta mlađi od mene a i bio je previše ozbiljan za moj ukus koji sam voleo da se družmi sa mlađima… Uglavnom verujem rođenim Užičanima iz solidnih porodica i navijam za njih.
U subotu uzmem daljinski i počnem da surfam moje nameštene srpske tv kanale: Na RTS Žika tka Šarenicu, za veće pare. Na B92 „Veliki brat“, za još veće pare. Na TV Prva, priprema za „Veliki brat“ biće para. Na „Hepi“ uzeli pare, samo još nisu javno vršili veliku nuždu. Tek se spremaju da uzmu pare. Na Pink ide kajron preko „Farme“ da su najgledaniji, najbolji, da je gledalo više milionsko gledalište, para ko drva, „Mitrović naručio novu jahtu i avion“. Lažu… Odem kod majke na ladno nikšićko. Prelistavam časopise pune gologuzih silikonskih žena sa preformatiranim usnama, nabildovanih muškaraca sličnih sa tetovažama nekadašnjoj „Ekspres politici… Vratim se kući i napišem kolumnu…
