Peške sa Zlatibora do Užica

Palisad – Gradina – Golovo – Mušvete – Kriva reka – Mačkat – Bela zemlja – Zabučje – Užice

Odavno sam razmišljao kako bi bilo sa Zlatibora doći peške u Užice. I kako sam, po navici, put stalno zamišljao preko Surduka, izgledalo mi je sve to kao prilično nemoguća misija. Međutim, što smo više pešačili od Bele zemlje prema okolnim brdima, shvatio sam da to i nije tako nedostižno. I, krajem ovog leta, rešismo da i taj put pretabanamo. Krenuli smo od kružnog toka na skretanju prema centru Zlatibora, ali na suprotnu stranu, pored novog naselja „Jelena Anžujska“, pa u brdo, do Gradine i Crnog vrha. Naravno, iskoristili smo da se popnemo i na Crni vrh, odakle se pruža lep pogled naokolo – prema Rudinama i Gajevima i dalje prema Čigoti, ali i prema Torniku, Viogoru, pa severnije prema Braneškom polju i Tari. Nažalost, ogroman roj mušica nas je sprečio da se duže zadržimo na Crnom vrhu, pa odmah krenusmo nizbrdo, putem kroz šumu prema Golovu i Mušvetama. Divan put, nažalost, neobeležen. Ovu trasu bi Turistička organizacija u Čajetini obavezno trebala da ucrta i obeleži za pešačenje i biciklizam, jer u ovom delu ima više izvanrednih pravaca za te aktivnosti, a vrlo je mali broj turista sa tim upoznat. Zato i nismo, sve do Krive reke, osim meštana, nikoga sreli.

Za Golovo sam čuo još u detinjstvu, brat Fiki vuče korene iz tog kraja, kao i moj tečo Čumić, ali mi je uvek izgledalo nekako daleko, baš kao i te mistične Mušvete, a u suštini, od Palisada ih deli samo jedno brdo… Golovo jeste golo, spram Krive reke, koja je zlatiborska Vojvodina, ali uz malo bolje puteve, sasvim sam siguran da to može biti nova turistička atrakcija. Sa druge strane, sve je to prilično blizu Užicu – preko Mačkata, Bele zemlje i Zabučja, očas posla si u ovoj našoj zadimljenoj rupi. I, upravo smo tim putem i išli. Pošto smo ove godine više puta pešačili Krivom rekom, Mačkatom i Zabučjem, taj deo trase prošli smo rutinski, bez mnogo zadržavanja, ali smo zato prvim delom puta, pored Gradine, do Golova, zaista uživali. Nažalost, kupine i šumske jagode preduzimljivi su već detaljno obrstili, pa smo se okrepljivali onim što smo poneli u rancu…

Za razliku od pešačenja preko Rudina do Rožanstva, gde se, iako asfaltnim putem, veći deo prolazi kroz priličnu divljinu, ovde se čovek oseća prilično sigurnije, jer, iako na pristojnoj udaljenosti, vide se kuće unaokolo. Možda će ova opaska nekome zvučati besmisleno, ali, kada dvoje sami krenu da pređu 30-40 kilometara, nije baš svejedno kuda se prolazi. Nažalost, posle hiljadu i kusur prepešačenih kilometara ove godine, po prvi put mi se, ničim izazvan, javio bol u kolenu, negde ispred Krive reke, i sve je bio jači, tako da sam niz Zabučje jedva išao, a luda glava mi nije dala da pozovem taksi… Srećom, a ovo pišem početkom decembra, to je trajalo 15-20 dana, pa se sve vratilo u normalu. Da nekako preguramo ovu najjaču zimu, pa od ranog proleća, eto nas opet po okolnim brdima. Sad u nedelju planiramo, pošto najavljuju lepo vreme, da prepešačimo još koji kilometar po Zlatiboru, gde još nismo bili.

Toni Stanković

srodni linkovi:

http://uzickanedelja.rs/manastir-dubrava/

http://uzickanedelja.rs/oko-jokino-vrelo-tripkova-bela-zemlja/

http://uzickanedelja.rs/crni-rzav-kobilja-glava-zaledjena-ribnica/

http://uzickanedelja.rs/prerast-dobroselica-zlatibor/

http://uzickanedelja.rs/od-popove-vode-do-stapara/

http://uzickanedelja.rs/semegnjevo-viogor-mokra-gora-krnda/

http://uzickanedelja.rs/bajkovita-ribnica/

http://uzickanedelja.rs/meandri-uvca/

http://uzickanedelja.rs/posetite-solotnik/

http://uzickanedelja.rs/surova-lepota/