АЛЕКСАНДРА ЈЕВТИЋ – ПЕВАЧИЦА
Некада Александра Ђерић, данас Јевтић, постала је широј српској јавности позната по успешном учешћу у Пинковим звездама. Данас пева у „Вендому“ на Златибору и ради са бендом „Рококо“.
Александра је рођена у Ужицу, а са певањем је почела још у петом разреду, када је певала у школском хору. Мајка ју је уписала и у нижу Музичку школу.
– Завршила сам одсек соло певања и свирала сам клавир. Тада су били фестивали за децу. Певала сам на њима и освајала награде, највише награде публике. Завршила сам нижу Музичку школу и онда сам отишла у Београд на факултет. Нисам била дуго на факултету, када сам дошла на викенд у Ужице, да одрадим једну Нову годину. Међутим, то ми је, изгледа, био преломни моменат, јер сам од тада почела сто посто да се бавим музиком. То је било 2008. године. Од тада сам почела да добијам позиве да певам и све учесталије сам радила – сећа се Александра.
Први наступ са неком групом имала је са својим другарима и професором из Музичке школе, а онда су уследили и други наступи.
– Ми, који смо ишли у Музичку школу, заједно смо радили, а чак нисмо имали ни име. Са професорком из Музичке школе, Даријом Милосављевићем, била ми је била прва свирка и то овде у граду, на једном рођендану. Нисам имала велику трему, јер сам пет година ишла у позориште на глуму. Међутим, ипак је постојала једна врсте треме, нисам смела да се окренем ка публици. То је трајало петнаестак минута. Лакше ми је било у позоришту, јер ми је била мања трема пред више људи. Невероватно, већа ми је трема пред једним или два човека, него када сам имала концерте са Пинковим звездама, где је присуствовало више хиљада људи – са осмехом каже Александра.
У Пинковим звездама учествовала је 2016. године.
– Један колега из Ужица ме питао да ли сам заинтересована за Пинкове звезде, али сам рекла да нисам и да хоћу да завршим факултет, па ћу мало мање да се бавим музиком. Рекао ми је да пробам, али и даље нисам хтела, јер некако никада нисам имала самопоуздања. Ипак, он је био упоран и на његов наговор се пријавим. Када сам наступила први пут зажмурела сам и певала. Само сам се плашила да се не подигне ниједна столица. Ако се то догоди, мислила сам да више нећу моћи да певам. Међутим, када сам отворила очи, видим свих пет столица. Одлично сам се осећала. Иначе, тамо сам се супер проводила, упознала људе са свих страна и лепо смо се дружили. Тада је био актуелан „Ужички клан“. Тако су звали нас Ужичане и људе из овог краја, јер смо били баш добри и популарни. И на наговор колеге Коцета, са којим радим годинама, поново сам се пријавила. Каже ми да сам најмлађа и да треба поново да пробам. Зато ћу ове сезоне, чим снимања почињу у септембру или у октобру, поново пробати срећу – казала је Александра.
Александра последњих неколико година ради у „Вендому“ на Златибору.
– Ту заједно наступам са Коцетом и његовим „Коце бендом“, а с времена на време и са бендом „Рококо“. Лети свако вече свирамо и певамо на тераси „Вендома“. Највише певамо баладе, рок и поп. Када је хладно, онда наступамо петком и суботом унутар клуба. Гости су углавном туристи. Има пуно странаца, највише Кинеза и Арапа. Слушају нас и њима је забавно. Има доста Руса, који баш воле да се проводе – рекла је наша саговорница.
Александра пева све жанрове музике, али, каже она, највише воли страни поп рок.
– Ко живи од овог посла мора да пева све. Највише се тражи комерцијална музика, овај неки нови жанр, који и ја не разумем, нити знам где бих га сврстала. Такође, тражи се и музика из деведесетих година. Старији људи воле староградску музику и то је већ уметност, то је лепота музике.
Александра је учествовала на многим хуманитарним концертима.
– Тај наш такозвани „Ужички клан“ имао је око 30 хуманитарних концерата и то највише у Ужицу, а затим певали смо у Прибоју, Пријепољу, Оџацима, Новом Саду… У тим градовима у Војводин одлазили смо на позив наших колега из Војводине. Скоро увек је био добар одзив публике. После смо престали да организујемо те концерте, јер су почели да нас зову за неке бесмислене ствари – рекла је Александра.
Као што је већ рекла, у блиској будућности планира поново учешће у Пинковим звездама, а можда и да сними неку своју песму.
– Одавно планирам да снимим неку своју песму, али некако не могу да нађем неку која ми одговара. Оно што ја волим то није популарно, па ћу вероватно нешто снимити за своју душу – додала је Александра на крају.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 993)
