Почео Југословенски позоришни фестивал
У Народном позоришту у Ужицу синоћ је почео 21. jугословенски позоришни фестивал „Без превода“, који је отворио наш земљак, чувени песник Љубивоје Ршумовић.
– У светској театарској уметности Шекспир представља јединствен случај – драмског писца без школе, који је постао школа за драмске писце! У нашој позоришној муци Ужице представља јединствен пример како се ентузијазмом и посвећеношћу одржава, већ двадесет година, позоришно училиште, са увек постојаним М на почетку те речи! Без муке нема науке, каже наш народ. Као студент компаративне књижевности, упознао сам се са Хамлетом. Две његове реченице су ме мучиле својом загонетношћу. Прва:“Да, подло убиство, јер свако је такво!“ Одгонетку сам докучио током грађанског рата деведесетих година прошлог века. Другу реченицу, коју Хамлет изговара умирући:“Остало је ћутање!“, још увек одгонетам.
Шта је то „остало“, о чему се ћути? Ко је тај који треба, или мора да ћути? Зашто би се било о чему ћутало? То је само неколико питања које нам остављају последње Хамлетове речи – рекао је Ршумовић, а потом изговорио стихове своје најновије песме „Прозбор о ћутању“.
Фестивал је почео представом „На Дрини ћуприја“ Српског народног позоришта из Новог Сада, у режији Кокана Младеновића.
Након представе, која је трајала пуна два сата и петнаест минута, у којој је представљен живот ћуприје на Дрини, односно све њене жртве и времена од момента када се градила, од „данка у крви“, па све до крвавих сукоба у Босни почетком деведесетих година, публика је оценила са врло високом оценом 4,29 и наградила вишеминутним аплаузом.
Редитељ Кокан Младеновић је рекао да је ова представа резултат интезивног рада пуна два месеца.
– Заједно са овим ансамблом имали смо част да истражујемо тај невероватан роман и отворили много тема, импровизовали, поиграли се. Представа је резултат заједничког истраживања и крајњи резултат заједничког посла. Етички гледано, то јесте Андрићево дело, али, оно што се изговара, то јесте наше. Када редитељ дође на таласну дужину писца, када се поистовети са његовим моралним и етичким вредностима, а у томе је био и читав ансамбл у истраживању, онда се може дописивати, преписивати, одбацивати, а да то у суштини остане Андрић сам – рекао је Кокан Младеновић.
Глумац Милован Филиповић, рекао је да има јаке личне емоције, нарочито према овој представи која се одиграла у Ужицу.
– Ја сам Мокрогорац, а Мокрогорцима је Вишеград најближи град. Као дете сам имао доброг другара Муслимана, са којим се дружио све до самог поласка у гимназију. Након што су се десили ови ратови, он се преслио у Шпанију и више се никада нисмо видели. Јако бих волео да га видим, јако бих волео да он погледа ову представу – рекао је Филиповић.
Пре фестивала у холу позоришта је отворена 20. изложба ужичког уметничког фотографа Радована Вујовића Баје, који из године у годину излаже фотографије са претходног фестивала.
– Од прве до последње све представе су инспиративне за фотографисање. Како се фестивал мењао, мењала се концепција представа, мењала се сценографија, али у сваком случају, биле су инспиративне за све ово време – рекао је Баја.
Вечерас на репертоару је представа „Пијани“ Атељеа 212.
З. Г.
