Пише: проф. др Биља Грујичић
И сад си ти Биљана навалила да пишеш о дамама, ко су оне и где се могу пронаћи? И чине ли их фризура, шминка и ципеле, или оно остало? И шта је то остало? Је ли од тога ишта преостало? А малине почеле? Време да се поцрни, а време и за још понешто…Извали се у дебелу хладовину и пусти да даме коментаришу други…
Али, авај..
Нови век, судећи по јавној сцени, није донео префињене манире, углађено и фино понашање. Уметници су егоцентрични и ексцентрични (понеки са Микијевим рукавицама, премда сам на уметнике слаба, па о њима тешко могу критички да говорим), политичари безобзирни и све корпулентнији, интелектуалци препотентни и сујетни углавном, свет из шоу-бизниса необразован и неодмерен. И где ти да упознаш даму? А све се тако декларишу. А овамо јавно распреда детаље свог приватног живота, конзумира шта све не, егоцентрично шопингује, френетично се смеје, привлачећи пажњу свих и све то презентује на друштвеним мрежама. Колико шеровала, колико лајковала, колико скриншотовала и инстанграмовала…
Својевремено је Стана Томашевић, прва амбасадорка нове Југославије у једној страној земљи, Норвешкој, где је због своје партизанске прошлости, високог образовања, дипломатских квалитета и рафинираних манира, била изузетно цењена и омиљена, открила тајну формулу успеха: “Понашала сам се онако како је то налагала најбоља традиција мог народа. То значи да сам високим гостима на приватним вечерама у мојој кући сама придржавала капуте на одласку, као што чине жене из мог краја, да сам их лично служила за трпезом, као што су радиле моја баба и моја мајка…“ Дакле, драге моје, да ли кувате слатко? Кажу да је то превазиђено и ко то још ради, и ко то још служи…То се служило некад, тако кажу. Имаш ратлук. Али ратлук има и Жека у „Палачинкари“. Ја хоћу да имама нешто посебно, интимније, кућно и обожавам слатко, од крупних јагода, па можете са њим свашта…од шумских јагода такође…а највише од смокава, па са орасима..Та пуноћа укуса где ми се чини да сва чула уживају, ниједан кинг премијум не може да замени..
Модерно, дамско понашање није нешто чега треба да се стидите, драге моје. Оно подразумева да на првом месту будете оно што јесте. Виртуелна дешавања, дружења и мреже допуштају да вам све буде фејк (читај: труло). Међутим, довољно је бити природан, једноставан и скроман. Не крити годину рођења, јер управо она свашта говори, ономе ко зна да чита, не крити интересовања и подвиге, јер ће вас заобићи све оно ордење од оних који су случајно хтели управо вама да га доделе. За ратне заслуге, а било их је, драге моје, зар не? Желети свеж ваздух, чисту воду и незагађену храну већ су флоскуле, али оне су тако женске и дамске, као и будућност за своју децу.
Желим да живим у интелигентном свету, који интелигенцију жене неће мерити дужином сукње и ширином осмеха, али ни шерпом пуњених паприка (не заборавите тиквице!). Желим да се врати онај добро познати осећај за меру, јер сам убеђена да све ми, врло добро знамо која је мера свих ствари… Толико од одмерене Биље овога пута и читајте ме уз ваше слатко овог врелог летњег дана…
(Ужичка недеља 1014)
