TAMARA MIĆEVIĆ – ATLETIČARKA
Mlada Užičanka Tamara Mićević, članica atletskog kluba „Užice“, proglašena je za najbolju mlađu juniorku Srbije u 2017. godini. Tamara je 2017. godine na 45 takmičenja osvojila 39 medalja u zemlji i inostranstvu.
Osvojila je četvrto mesto na prvenstvu Evrope za juniorke na 5.000 m, bila je prvakinja Balkana za mlađe juniorke na 3.000 m i vicešampionka Balkana za starije juniorke na 3.000 m.
Mlada Užičanka atletikom je počela da se bavi pre šest godina, kada je bila šesti razred. Kao učenica Prve osnovne škole učestvovala je na krosu na stadionu „Za srećnije detinjstvo“ i osvojila drugo mesto.
– To je bilo početkom oktobra, a onda sam, nekoliko dana kasnije, sa tatom otišla na stadion, sa namerom da počnem da treniram atletiku. Bio je tu trener Željko Čeliković sa decom. I na taj prvi trening me je doveo tata i pitao me da li hoću i dalje da treniram. Rekla sam da hoću i od tada sam počela da dolazim na svaki trening. Odmah sam zavolela atletiku – seća se Tamara kako je počela da trenira.
Tadašnji direktor škole Vladan Čumić prepoznao je talenat u njoj i dosta joj je pomogao.
– Direktor Čumić proveo je dosta u sportu, bio je trener u FK „Jedinstvo“, a i profesor fizičke kulture. On i nastavnici su prihvatili da mi pomognu. Posle direktora Čumića, dosta mi je pomogao i novi direktor Nikola Bacetić. Zbog priprema i treninga dosta sam odsustvovala iz škole, ali su me nastavnici voleli, jer sam donosila rezultate i pronosila ime škole. Baš su imali dosta razumevanja za mene. Bila je i dobar i primeran đak. I evo sada, treća godina sam Ekonomske škole. Imala sam malo problema na početku srednje škole, ali kada su videli da ostvarujem dobre rezultate vremenom su imali više razumevanja. Dosta mi je pomogla profesorka Jasmina Bajić, predaje fizičko, koja ide sa mnom skoro na svako takmičenje i pripreme. I direktorka i ostali profesori mi dosta pomažu u školi. Uspevam da uskladim i treninge i školu – rekla nam je Tamara.
Prvu medalju Tamara je osvojila u Beogradu, 31. decembra 2012. godine.
– Rado se sećam te trke. To je bilo na Ušću i tada sam bila druga. Ta medalja me je podstakla da još više treniram. Posle te, trke sam imala odmah u januaru i cela naredna godina bila je zanimljiva. Uporno sam trenirala i sve više se razvijala ljubav prema atletici – rekla je Tamara.
Kao srednjoprugašica na 1.500 i 3.000 m i nizom uspeha u 2015. godini je počela da se takmiči i u višim rangovima, poput balkanskih prvenstava, pa i na evropskom prvenstvu.
– Prvo takmičenje bilo je na Prvenstvu Balkana u Sremskoj Mitrovici, gde sam osvojila dve zlatne medalje. Na EJOF-u, to je Olimpijada za decu, kao Olimpijada za odrasle, trčala sam i bila druga na 1.500 i 3.000 m. Bila su to brojna takmičenja sa dosta medalja. Učestvovala sam 2016. godine na Evropskom prvenstvu u Italiji i za par stotinki mi je izmakla bronzana medalja. Ponosna sam na tu trku, jer su ostale učesnice bile po tri godine starije od mene – kazala je mlada atletičarka.
Svi ovi rezultati stigli su zahvaljujući njenoj posvećenosti i predanom radu i trudu, i odricanju od mnogo toga. Retko ko bi mogao da izdrži tempo života koji ima Tamara. Kada ide popodne u školu jedan njen dan izgleda ovako – ustaje oko pola sedam da bi se spremila, prešla 1,2 km do autobuskog stajališta na Beloj zemlji, a potom autobusom stiže na trening u 8 sati. Trenira uglavnom dva sata, a onda nazad autobusom kući, pa opet peške do kuće. Dođe do 11 sati, a onda se oko 13 časova vraća u školu. Zavisno od časova, uglavnom u 19 časova ima treninge, koji traju dva sata, a onda nazad kući. I tako mesec dana. A kada ide pre podne u školu, ustaje u pet sati, da bi stigla na trening koji počinje oko 6. Trenira sat vremena, a onda u školu, pa iz škole ponovo na trening od 15 do 17 časova. Kada su pojačani treninzi, odnosno, kada se ubaci i treći trening, ide i na njega, počinje u 18 časova i to uglavnom u teretani, a onda nazad kući istom maršrutom. I tako opet mesec dana. I za nju ne postoji reč ne mogu.
– Tu mi dosta pomažu i moji drugari iz kluba i trener. I zato svaka moja medelja je uspeh za mene, ali i za njih. To je prelep osećaj – kaže Tamara.
Tamara je kao mlađa juniorka uspela da bude trostruka prvakinja Balkana, što do sada niko nije uspeo. Prošle godine je u Rumuniji, kao mlađa juniorka, u konkurenciji starijih juniorki, osvojila drugo mesto, a izgubila je samo za „nos“, što bi rekli atletičari. Ali, bez obzira na to, ona već četiri godine za redom dobija titulu sa prefiksom „naj“ i u tome nema konkurenciju. Ona je bila najbolja sportistkinja Srbije za pionirke 2015. godine, za mlađe juniorke 2016. i 2017 , a najbolji mladi sportista Užica 2014. godine. I zato od nje Atletski savez Srbije očekuje dosta. To su mnogi prepoznali, ali, s druge strane, ona i njen klub nemaju baš puno razumevanja, počevši od lokalne samouprave. Očekuje se dosta od nje, ali njoj je isto tako potreban fizioterapeut, doktor, nutricionista, psiholog i zato su svi dobro došli koji hoće i mogu da pomognu Tamari i klubu. Hemijska olovka i penkala, koju je nedavno dobila od Grada Užica, jesu lep poklon za sećanje na prijem, ali bi joj mnogo više pomoglo da su joj umesto toga kupili par patika ili poklonili vaučer. Nekada su od 2007. do 2009. godine, po sećanju trenera, dobri sportisti dobijali po 15.000 dinara. Čak deca koja treniraju u AK „Užice“ nemaju ni adekvatnu svlačionicu, bez tuševa, samo zidovi.
Ipak, to ne umanjuje njenu želju za još boljim uspesima.
– Imam i dalje želje, teško je, ali idem i borim se. Imam veliku podršku od roditelja. Sada sam malo povredila nogu i ne verujem da ću uspeti da se spremim za sledeće takmičenje, a to je Balkanijada u dvorani. Lako je popeti se na vrh, ali je teško odbraniti se i sačuvati tu poziciju, jer svi hoće da te pobede, pa zato neprekidno moram da se dokazujem – zaključila je Tamara.
Zvezdana Gligorijević
