АПОКАЛИПСА САДА И ОДМАХ
Топлотни талас довео је до пуцања ‘ладног лема у мозгу српске власти. Оштећен је центар за насиље, клевете, лажи и цртање мета на чело неистомишљеника. Осилили се свесни своје моћи и тренутне поставке, где не одговарају ни за какво недело, решени да иду до краја, газећи по свима и свему. Слабо начитани, какви су, заборављају да је свака диктаторска сила у историји имала импресиван успон и експресни стрмопизд који неминовно следи. Тако су се напрасно наједили да се рушење у Савамали, пад хеликоптера, кафић на Панчићевом врху, полиграф и бројне афере сада чине као стара добра времена, а није добро видети их опет. Шта их је толико избацило из такта? Несувислом одбраном дипломца Небојше нису се прославили. Докторске студије у Србији већ одавно су постале као курс на радничком универзитету “Божидар Аџија”. Кога то занима? САНУ на помен лажних диплома ћути као заливена, ових дана и Нада Мацура постаје академик. Професори Универзитета се праве мртви, бране професију од лажне елите. Тесла, да је жив, морао би да се учлани у странку да би очитавао струјомере, следећи пут читача водомера из Обреновца, који је постао помоћник министра пољопривреде.
Мржња и паника појачане су на тројку тек после објављивања неких тајних веза другог пара најпознатије српске браће са фирмом укључене у све државне пројекте и богатим поклонима на које бурази нису алергични. Дапаче. Тада се у погон ставила комплетна пропагандна машинерија, која је из свих артиљеријских оруђа, микрофона и оловки, ударила на све што се креће, а не стоји под капом јединства и саборности председникове личне странке.
Државни проблем број један тако испаде непознато лице које је “пратило” невенчану супругу брата министра финансија и представило јој се као истраживачки новинар? Ако некога није довољно опичила врућина, па да поверује у то, могао је данима да гледа у насловнице таблоида и слуша телевизије са националном фреквенцијом. А ако га и тада нису убедили, сигурно је мрзитељ. Чак је и марљиви председник морао поново да се појави у јутарњем програм и покуша да одбрани своје пајтосе. Свако његово обраћање човечанству може стати у стихове: “Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми ни плача ни молитве, у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови”.
Али не лези враже, непознати починитељ још није пронађен и поред набавке прескупог кинеског софтвера за препознавање лица, а већ је неко на злогласном твитеру опсовао прву децу Србије и објавио умрлицу нашем председнику. Иста умрлица је објављена још 2017-е и онај који је то учинио, и тада је ухапшен, али шта смета да се опасност по државу дигне на највиши степен? Од вишка панике глава не боли. Анонимни твитераши, којима се одмах налази веза са највећим опозиционим савезом, имају моћ да створе атмосферу линча, али ту моћ никако нема најгледанија телевизија, која нпр. данима емитује спотове о “издајницима”, после којих Оливер Ивановић бива смакнут са неколико хитаца у леђа? Ни дан данас не знамо ко је те прљаве спотове наручио, платио и пустио у етар.
Нико никоме није претио убиством, псовао је врло примитивно и нељудски, за сваку осуду, али из наведеног твита тешко је назрети опасност по уставни поредак и националну безбедност. Сем ако држава није он сам и његови најмилији?
Опозиционари на којима се у сервираним гадостима обучавају не само политичари владајуће странке већ и маса радника таблоида такође имају децу. Тој деци се свакодневно прети, шиканирају се у школи, на улици, свуда. Та деца се не рачунају. То нису “њихова” деца. Послушници криче : “Немојте децу да дирате, немојте децу да увлачите у било шта!” Да их спасе из сметова Фекетића или да се у изолованој соби слика са тешко болесним дететом, то може.
Ветеран сам друштвених мрежа и строго се придржавам писаних и неписаних правила које тамо важе. Људи никако да науче да се на друштвеним мрежама не прети, да се не позива на насилно рушење уставног поретка, распиривање верске и националне мржње.
То је дозвољено само напредњацима у Скупштини, телевизијама са националном фреквенцијом и државотворним таблоидима. Тако и она пристојна Србија, оличена у момцима из Савамале, Јутком, Симоновићем, оним који су наредили и покушали да изврше убиства Борка Стефановића, убицама Ивановића, не прети и не псује по Твитеру. Они знају, јер су пристојни. Елита такорећи.
Осуђени ратни злочинац из скупштинске клупе и псује и прети, удара и гази, али њему је све дозвољено, јер је кум од председника, његов први и најдражи учитељ. Нешто као Аристотел једном другом Александру. То што је неко такав неформални шеф Скупштине и њен дежурни кловн у исто време, активни посланик и јавна личност неограниченог присуства у медијима, свакако највише говори о данашњој Србији, и означава је као предмет шегачења у међународним круговима. Тај дође у студио човека чији је син за гажење детета добио наногицу и предлаже да жена за твит лежи 10 година, а ко каже да је у Сребреници био геноцид, а не да је тамо деда Ратко спасавао српство, и целих 20. Без наногице. Силовањем прети и повереници, која је исто жена из СНС-а, али он је далеко важнији за режим, па се тако ниједно удружење жена СНС-а не јави да осуди свињско понашање. Оне не смеју због деце, разумимо их. Волкају и једног Јутку, како не би професора који такав држи скајп предавања бањалучким студентима на државном факултету? Елита бре!
Чини се ипак да нервоза највише расте и страх обузима од помена једне речи која почиње са “б”, завршава се на “к” а није будак. Бојкот. Сломи се тушта и тма прорежимских аналитичара, малих странчица, измишљених покрета, националних елита авангарди и алтернатива, “независних” интелектуалаца и каријерних дипломата, све да објасни како би бојкот избора био штетан и како би од тога највеће штете имали управо они који ће га извести. Хвала им на пажњи. Дивни људи, љубе ближњега свога и воде рачуна о политичким непријатељима. Власт предлаже европске контролоре. Тешко је поверовати у добре намере некога ко је и на изборе у МЗ Омољица аутобусима доводио гласаче из других градова. Или ко је на резултате прве анкете чији му се резултати нису допали, оптужио истраживаче да крше закон и промовишу фашизам.
Нема назад. Лакоћа којом ова власт изговара неистине је забрињавајућа и то је образац којим успешно владају већ седам година. Добрим делом јер и у животињском царству постоји пар врста са бољим памћењем него у српском генетском коду. Седам дугих година лажирају полиграф, атентате, смртовнице, нападе на породицу, БДП, дипломе, докторате, тендере, послове, смењују и постављају владике, кажу да је и N1 у понуди Телекома и опет им треба веровати? Још не знамо да ли је неки Бабић возио кад је убијена Станика Глигоријевић. Доктор земунског клана се и даље иживљава над новинарима. Посланици владајуће већине бирају новог повереника за информације, једино што о њему знају да кажу је да је Родољуб Шабић невиђено ђубре, називају га псом. И они су неко са ким може да се васпостави дијалог и изборе равноправни изборни услови. У то ни патријарх не би поверовао, а верује у ауто-путеве, оне који попуцају после два месеца са асфалтом тањим од алу фолије.
Сваки избори које већинска опозиција бојкотује су нелегитимни, власт која се на основу њих формира је неодржива на дуже време, имиџ режима у свету трајно је нарушен, ма ко такве изборе признао, лажна опозиција је раскринкана, а они који истрају на томе добијају иницијативу.
Седам година је на снази уништење нације, брисање трунке здравог разума, логике, поноса, достојанства, свега што смо некада имали, а сада се затиру и последњи трагови.
По старом добром принципу цркавања комшијске краве и радости због истог, гледа се искључиво у туђа дворишта, јер је наше преорану, ружно, препуно рупа прекриваних блатњавим барицама. Препуно кинеских инвеститора са најпрљавијим технологијама за које тендери на важе. Траже се непријатељи, да би се новим количинама мржње одгнали проблеми са којим смо суочени. Свађају Србију са свима у региону, супротстављамо се целој западној цивилизацији, као последњи браниоци православља, хоће у Европу, а Богу се моле да то тога никада не дође. Национализам куља из сваке поре овога друштва. Деца се васпитавају на измишљеним митовима и изгубљеним ратовима. Глорификација ратних злочинаца иде до те тачке да се у новинама објављује да је деда Ратко хтео да лансира првог Србина у Свемир? Историјска сума једне памети и једног пропалог пројекта су ратни злочинци по белосветским затворима и Милошевић покопан у неком приватном дворишту. За већи део небеског народа то је и даље неодустајни циљ, звезда водиља. Не верују да је човек крочио на Месец, јер није полетео из Владивостока, али климају главом на вест да у Америци на сваких 10 секунди гине један перач прозора?
Неистомишљеници су постали ђаволски издајници, непријатељи српства и убице нејачи, против којих се скандира на страначким скуповима. Државни медији бесомучно воде хајку на исте људе, развлачећи их по блату примитивизма, шаљући јасну поруку да су им потребни једино мртви, као Сијукси Кастеру. Знамо како је то завршило. Не постоји ствар за коју они нису криви. Незванични шеф опозиционог савеза се криви за све. Био је градоначелник Београда и председник Кошаркашког савеза. Да ли то значи да ће нека будућа власт за ових седам година пропасти кривити оног Чичичића и Предрага Даниловића? Криве их и за отцепљење Косова, на коме су тако добро радили да мути Ангела није могла да сачека да их смени, па да на чело државе доведе садашњег цара? Са друге стране, велича се Русија, највећа европска деспотија, и њен модел свакодневног хапшења опозиционара, смакнућа непослушних новинара и грађанских активиста. Свети Путин забрани опозицији да изађе на изборе, после изведе бесне крвожедне специјалце са нахушканим псима да пребије грађане који се буне. То је алтернативни пут Србије, узор? Све док туку народ на ћирилици и ћириличним пендрецима у Србији, то скоро никоме не смета. Наоружавамо се као да ћемо сутра кренути у Персијски залив, а војници се превозе распалим аутобусима изнајмљеним од приватника. Убрзано се набављају руска возила за разбијање демонстрација. Поново се одржавају руски борилачки кампови за децу у организацији ултра десничарских покрета оптужених за злочине. Дипломатија се свела на певање песмица страним државницима и повлачење признања Косова од стране земаља које све заједно имају БДП мањи од улице у Бостону. Толико су и утицајне. Смисао постојања државе Србије су донације Републици Српској, дупле плате Србима на Косову и уништавање Срба у Србији, како би што пре побегли не питавши ништа. Почасни грађанин Дрвара постанеш, кад им даш милион еура наших пара.
Оваква Србија нема будућност, зато се и враћа у прошлост, у царство Немањића са Душановим закоником, небеску земљу ратника и сељака, наоружана расходованим руским оруђем, спремна за рат против својих грађана, јер све око нас је НАТО, а није културно да их два пута победимо.
“Ако личност има честу потребу за обожавањем негативног идола, ствара се један од синдрома: синдром садизма – нагона за свеукупном превлашћу над другима или синдром некрофилије – жеље да се све сведе на мртво, механичко.”
(Ерих Фром, “Анатомија људске деструктивности”)
Милан Тодоровић – Чарли (Ужичка недеља 1017)
