Свима треба да буде мило ем драго плус да будемо колективно поносни што живимо у држави која је не само лидер у региону, традиционални фактор стабилности већ и друштво које је отворено за све друге културе и које под своје скуте раздрагано прима људе свих националности, вероисповести и боје коже. Тако смо српске пасоше великодушно дали промотерима Србије, глумцима Стивену Сигалу и Ралф Фајнсу. Овај први скупља пасоше па одмах узео и руски, отад га не видесмо, а Енглез је престао да нас промовише од када му је овдашња Влада са неким милиончетом евара помогла снимање филма. Дошао је на ФЕСТ, уредно се захвалио, публика га извиждала И он нестао. После контроверзних румунских и бугарских бизнисмена, читај: лопова и криминалаца, који су ојадили своје грађане, а уточиште нашли у Србији, наш нови земо постао је надалеко чувени Махмуд Дахлан, бивши вођа терористичке организације Фатах и шеф Државне Безбедности Палестине, који је учествовао у убиству Јасера Арафата. Овде га је високим државним орденом одликовао Томислав Николић. Ипак, Србија је и земља која заступа родну равноправност и да би доказала да нисмо сви Јутке, оберучке је прихватила и бившу премијерку Тајланда, која је мувала са субвенцијама за пиринач, накрала се и побегла из земље. Постала Српкиња по члану Закона који каже јој је држављанство додељено, јер би то „представљало интерес за Републику Србију“. Свакако. Још ако се зна да је Јинглук Шинаватра као премијер Тајланда, 24. септембра 2013. године признала Косово као независну државу, интерес итекако постоји. Само за кога? Подржао је службеник Шешељ. Председник на питања о њој одговара са класичном заменом теза типа да су бивши све покрали, због њих народ бежи одавде, па нам треба још становништва? Занесен, заборавио да помене хуману страну овог пребега, јер је сада Јинглук много ближе свом брату лопову, који је пре шест година постао Црногорац, па су сада њих двоје, такорећи два ока у глави. Чак и несувисло објашњење првог међу једнакима није било довољно, па је Влада Србије брже боље уклонила из архиве на званичном сајту документ о одлуци за доделу држављанства коју је потписала председница Владе. Може бити јер су светски медији почели брујати о још једном корупционашком скандалу са главном ликовима из поносне Србије? Што се тиче попуњавања броја становника ове симпатичне државице насељене курчевитим становништвом, неко би могао да предложи да увеземо још криминалаца, можда из Мексика, где десетине хиљада нарко дилера чами по досадним затворима, и гарант би радо постали Србијанци, колективно добили држављанство уз Бајину:’’Певали су Ла Палома, а ја Боже правде..’’ Истетовирани момци из картела Синалоа и Зетас би делеко лакше дошли до кинте инвестирајући у градњу, него да ваљају бело и вијају се са полицијом по онаквој врућини и прашини. После продају квадрат по 4 сома онима којима су дозволили да некажњено пасу и мирна Бачка, тј. Тихуана. Као познато забавиште за ратне злочинце, сада постајемо и сигурна кућа за свакога ко је спреман да плати за своју слободу. Они, баш, баш, зли, би помислили да сви ти кримоси долазе овде на обуку? Наивни верују у добра дела, мрзитељи у број доларских милиона у кешу, којим ови белосветски преваранти плаћају српско држављанство, и питају се где те паре завршавају?
Сигурно не као помоћ сиромашнима и угроженима. Иду као подстицај ботовима, аутобусима, јарболима и гондолама, које плаћа народ док се са јавног сервиса апелује на слање СМС-ова за народне кухиње на Косову и Метохији. Њих ћемо хранити ми, а из буџета ће се финансирати Аир Србија, Ал Дахра и Бгд на води?
Дигла се велика прашина око прислушкивања, да би се заборавило како су браћа Мали, други пар најпознатијих српских бураза, умешана у корупцију до грла. Први међу једнакима као и обично кука да су сви били прислушкивани, али он највише. После обраћања схватили смо да Служба не прати и не прислушкује Вучића, већ српски Чак Норис прати и прислушкује Службу. Са Тадићем ратује, јер не може да преболи што је Тадић добио око 300 хиљада гласова више од њега на председничким изборима, па оно његово да је сам имао највише икада не стоји. Каже, немојте да вам ја објавим снимке? Може мајсторе, само прво би нас занимало да видимо снимке са рушења Савамале, убиства Оливера Ивановића, ранца министровог тате и возача са наплатне рампе, а после можеш да пустиш и тонски запис разговора Дачића и нарко боса Мише Банане. Твоје ћаскање са вођама навијача остави за касније.
Тема свих тема су некакви разговори власти и опозиције око изборних услова. Власт стидљиво и невољно признаје да је на то натерана од страног фактора у циљу симулације демократије, а опозиција се пеца на бачену удицу. Није је прогутала до краја и надам се да неће. Сваке изборе ионако бојкотује око 50% грађана, без да их неко тера на то. Мали напор може учинити чудо и тотално пред светом разоткрити злу ћуд овог режима. Ићи на разговоре са макијавелистом, који је прекршио своју реч и кандидовао се за председника, истог оног који је и мајку учио колико је био тежак на рођењу, не само да је наивно већ и прилично блесаво. Поверовати да ће Вучић сам себи одсећи грану националних фреквенција са које се 24/7 шепури и напада неистомишљенике, у рангу је веровања да Земљу носи корњача.
У позадини преговора које организују Сорошеве NVO имегафоном их координира Симо Спасић, председник не силази са малих екрана и страница таблоида, неуморно најављујући препород и напредак сваке врсте. Извлачење тог опскурног осуђеног силоватеља довољно говори колико је власти стало да до бојкота не дође, па самим тим, он се намеће као далеко најбоља опција. Једина исправна. Зашто и до када својим учешћем, тачније прећуткивањем и слагањем, давати легитимитет оваквој власти? Да видимо како ће се тада као неко ко није у стању да организује слободне изборе, а “хоће” у ЕУ, снаћи под бојкотом и под неупоредиво већим међународним притиском. И не желкамо и волкамо само ЕУ, већ и све приступне фондове и бенефите. Европска администрација, уз помоћ невладиног сектора, врши притисак на опозицију, само да би Вучић добио потребни легалитет и легитимитет за потпис сопразума са Косовом. Тек уколико процене да ни то не пролази по замишљеном сценарију, опозиција би могла добити неке уступке.
Но, управо сада, док ово пишем потврђује се да од договора неће бити ништа, јер фаланге безвратих ћелавих цивила под кишом WC папира, преторијанска гарда са Андрићевог венца, пребија студента који је покушао да остави папире са предлозима за слободне изборе. Не знамо ко су ти људи, јер не носе униформе и службени број да би могли да се идентификују? Убрзо смо на конференцији за новинаре сазнали да ако си примио метак на Косову можеш да бијеш грађане, а посебно оне које двојица твојих колега већ држе. Чусмо и да ће бити канализације за све, да ће га Ана убацити у тај тим, да ће га, као Гадафија, чувати девојке и да ћемо добити још 9 стадиона и пијаћу воду као Зрењанинци. Обавестио нас да је на протесту било 228 људи, плус два малолетна припадника ромске популације. Не треба бити доктор, па закључити да помен бојкота нашему председнику не доноси ништа добро, чак и кад се човечанству обраћа седећи за столом за њега донесеним из Музеја Николе Тесле.
Сећамо се да су неки ранији владари овде изводили тенкове на народ, а знамо и како су завршили. Ова власт за своје неистомишљенике припрема руска борна возила набављена специјално за те прилике, заборављајући на број крајева коју по предању има свака батина.
Као и Чак Норис који лагано губи популарност, и Вучић устане два сата пре него што легне да спава, и ради, ради… а истине ради, Србија има најнижи раст у региону у седам најбољих година у последњих десет година у Европи. Срби су као стабло које навија за секиру. Бољитак осећа он лично, њему најближи и највернији и круг око њих који се шири све више, јер су прохтеви све већи, а време за богату и некажњену испашу цури. Најсиромашнији председник у региону носи најскупље патике и Ердоган сако који му стоји као окачен на погрешан офингер. Кад га питају, одакле брате све то са платом од сома еура, одговара са:”ви сте уништили Србију”.
Ваља напоменути да те патике имају дужу гаранцију, него скупоцена медицинска опрема за КЦ Ниш. Мало, мало, па убаци бисер затрпан неразумљивим бројкама: “У децембру 2021. и у јануару 2022. ићи ћете брзим возом 27 минута од центра Београда до Новог Сада, а оним споријим возом, који стаје на станици Пазова, Инђија и друге – за 35 минута.“ Заборави да каже да Београд нема ни станицу одакле ће тај воз поћи. Има метро, који није ни у десетогодишњем плану, али у њему запослени већ примају око двеста хиљада месечно. Карте за вожњу су продавали пред БГ изборе. Ишло ко’ алва, ко’ карте за “Чарапе Краља Петра”.
Да останемо своји на руском или руски на својему, брине се новоименовани амбасадор из мајчице, који твитује са таквим жаром као да је члан бот тима владајуће странке. Свуда је, и сви му се клањају, а председник га без шлема пење и на врх неизграђеног вијадукта. Мајка се брине о свему овде, и о опозицији, и о осиромашеном уранијуму и региону, само се не брине о себи и својим грађанима. Њих чува од тамошње зле опозиције, тако што лидерима не дозвољава да се кандидују, а хиљаде оних који се на улицама буне против те одлуке, брутално пребија и хапси. У часовима доколице, убију грађанску активисткињу. Горе им шуме величине Француске, а донели закон по ком не морају да гасе, ако им се не исплати? Не брину о диму који трује Европу, а о руској крстарећој ракети на нуклеарни погон 9М730 Буревестник неограниченог домета, која је експлодирала приликом тестирања и узроковала евакуацију преко 6.000 људи ни реч?
Оштрије казнене мере за преступнике у саобраћају донеле су 63 мртва на српским друмовима у јулу месецу. Возачи су преплашени преоштрим казнама у виду наногице коју су добили Митровић јуниор и лик који је пијан аутом улетео у башту пуну гостију. Возач са наплатне рампе у Дољевцу се још увек води као НН. У циљу појачане безбедности, а у време убедљиво највеће гужве на путу и сабора у Гучи, прецизном анализом владиних стручњака, затворен је део епског аутопута од Уба до Прељине. Очекујем да и ту накаче пар застава које су неправедно заборављене, као и фотке дубла Вучић/Додик, тако да реновирање буде потпуно и савршено у својој достојанствености.
Да би био баш као торта, сваки коментар захтева и трунку спорта. Српски спортисти и спортски радници нису се огласили поводом организованог неодласка на Универзијаду, нити макар зажалили за пропуштеном приликом, нечијим уништеним сновима, баченим припремама. Питали зашто, како, ко је крив? Можда кад буде организована нека Олимпијада мишева, можда…. Лепоту и невиност спорта и дружења, најбоље објашњава вест из малог, али часног Гораждевца, где је на локалном турниру у малом фудбалу екипа под именом „Александар Вучић“ напустила такмичење, јер је била незадовољна суђењем. Не знају, да је тај турнир одржан случајно у Београду, ем би и противницима и судијама спале гаће на помен имена клуба, ем би га гарант освојили, ем би добили богате награде од ЕПС-а, НИС-а и Поште, а пехар би ум уручио министар спорта и разоноде. Верујем да је пред тим момцима, боговима маркетинга, ипак светла спортска будућност и позиви на турнире широм Србадије.
Хумора никад доста, те стиже и радосна вест из Врања, где је отац Пахомије освештао хируршку салу. Кажу да није никакав проблем, све док не освешта дечије одељење. Гуча је почела весело, као и обично, а једну шатру су, због већег промета, поставили изнад гробова у црквеној порти, уз благослов епископа жичког.
Хваљен Амстел.
Милан Тодоровић Чарли (Ужичка недеља 1018)
