ИНТЕРВЈУ: ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ, ЛИДЕР ЛДП
Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, другачији и од позиције и од опозиције, за Ужичку недељу говори о тренутним дешавањима у Србији.
УН: Изјавили сте да ЛДП подржава протесте, али не и вође опозиције који су сарађивали са Вучићем. На кога сте конкретно мислили и због чега?
– Подржавам људе који протестују, јер желе више од онога што је наша реалност данас, појединце који својом енергијом желе да освоје више слободе у овом друштву. Али имам осећај срамоте када вођама опозиције данас зовемо Ђиласа, Јеремића, Стаматовића, Двери, Покрет „Отаџбина“. Не можете од мене очекивати да се у било чему сложим са Стаматовићем, који доводи руске паравојне формације да обучавају децу да рукују оружјем.
– Свако од њих се са Вучићем разишао када није успео да оствари свој лични интерес – некоме је ускраћена подршка за председничку кандидатуру, некоме је засметало што још увек нисмо руска губернија, а некоме што не може од Златибора да направи своје игралиште. Када размишљам о тој такозваној „правоверној“ опозицији, није ми неопходно да се враћам у прошлост и сећам како је било док су владали, довољно ми је да чујем за шта се данас залажу, које вредности пропагирају, и ту престаје свака могућност за нашу сарадњу. Наше визије Србије не слажу се ни у једној тачки. ЛДП види Србију у ЕУ и НАТО, они то не желе. ЛДП тражи да се што брже направи договор са косовским Албанцима, они желе то питање да одложе док су живи. Они су за свој циљ поставили да замене Вучића на власти, а циљ ЛДП-а је европска, модерна Србија.
УН: Према Вашем мишљењу да ли су ово грађански или политички протести?
– Они су и грађански и политички. Не треба раздвајати та два појма, јер без политике нема грађанства и обрнуто. Протести још увек нису страначки, јер Савез за Србију нема храбрости да покуша да стане на чело тог протеста, јер знају да за ретроградну политику коју нуде не могу добити подршку грађана. Грађанско и политичко су комплементарне особине, оно што не може заједно са грађанским није политика, већ национализам.
– Ризик је у томе да протести у потпуности престану да буду грађански. За то одговорност носе они који шетају Београдом и другим градовима Србије већ недељама. Грађанска Србија је увек била синоним за модерну, прогресивну, европску Србију, и лидери и учесници протеста морају водити рачуна о томе. Много енергичније су људи који шетају против насиља морали да реагују на насиље које је тај протест произвео када је нападнут Прајд инфо-центар током једне од шетњи. После тога су активисти почели да долазе са ЛГБТ заставама на протесте, па су практично одатле отерани. Сетите се да су ти протести почели са забраном људима да говоре на протестима, мислим на Мирјану Карановић и Душка Вујошевића. Највећа грешка коју можете направити у борби за демократију је повлађивање национализму, ту се завршава прича о демократији. Наше друштво је до сада морало да научи ту лекцију.
УН: Ваш став о „Уговору са народом“?
– То је испразан документ који не пролази тест реалности. Популистички памфлет у коме се наводно нуде сви одговори, а заправо не пише ништа. Замислите да се оствари њихов захтев и да се сви лидери Савеза за Србију појаве на РТС-у у једној емисији и да их водитељ пита да ли угрожавају националне и економске интересе: да ли то значи да поништавамо уговор о продаји НИС-а, да ли то значи да поништавамо Бриселски споразум, да ли поништавамо ССП? Или би се тај савез распао у том студију, или би ћутали целу емисију или из ње побегли.
УН: Савез за Србију чине партије различитих оријентација. То јесте некако непојмљиво, али су више пута истакли да имају неколико истих циљева и ако дође до смене Вучићевог режима формираће радно тело које ће функционисати годину дана, а затим ће се свака странка из СЗС посветити својим програмима. Да ли је то тако и зашто се онда ЛДП не прикључи СЗС?
– Савез за Србију нуди техничку владу, зато што не уме да објасни како се њихова политика разликује од онога што данас описује нашу стварност. И власти и опозицији је Додик најближи сарадник, а Путин најомиљенији државник. У тренутку када су замрзнути преговори Београда и Приштине, опозиција је против старих и нових преговора. Вучићева власт нема довољно воље и снаге да нашу земљу трајно окрене у правцу Европске уније, а опозиција то и не жели. У тој привидној шареноликости партија и покрета у Савезу за Србију, сваки документ, сваки заједнички наступ је у својој суштини антиевропски, националистички, популистички.
– Нема озбиљне политике ако се не понуде решења на кључне изазове који су постављени пред нашу земљу: Косово, Европска унија, НАТО, регионална сарадња, тржишна економија, људска права и слободе. То су вредности и изазови које њихови документи не помињу. Не постоје приоритетније теме за Србију од тога, али имати став о њима значи да се губе неки савезници у борби за власт. Нећете видети ЛДП у том сценарију, где се вредности и начела одбацују да би се брже или лакше дошло на власт.
УН: Шта мислите о повлачењу граница на Косову и да ли ће то довести до повлачење НАТО-а са Косова? Да ли је то решење? Какав је предлог ЛДП-а за Косово?
– Ваше питање садржи све кључне речи, само је потребно да се другачије сложе у реченици. Решење је у томе да и Косово и Србија постану чланице НАТО, то је оно што нам гарантује трајни мир на Балкану. Граница већ постоји, само што је другачије зовемо ми у Србији и они на Косову. Први услов да остваримо мир и да направимо договор је промена перспективе, да престанемо да се такмичимо и преговоре разумемо као борбу једних против других, систем у коме један треба нешто да добије, а други нешто да изгуби. Ми смо Косово изгубили, и не можемо да га изгубимо други пут.
– Оно што можемо да добијемо је много вредније, а то је мир. То значи да генерација младих, који сада имају 20 година или млађи, никада не страда у рату и не доживи рат. То је прилика коју наша генерација није имала, наши родитељи, њихови родитељи и тако до краја свачијег породичног стабла на овим просторима. Сада доносимо одлуку о томе какав ће бити живот наше деце.
УН: Често се политичари, а и у шетњама говорници, позивају на Устав. Колико се та институција Устава данас поштује у Србији и да ли је потребно мењати Устав и на који начин?
– Сви они који се данас позивају на Устав су учествовали у превари и изборној крађи од два дана и једне ноћи гласања на референдуму. Сетите се, сви су заједно гласали за тај устав, сви који су данас на власти и сви који данас глуме опозицију, плус Црква, плус сви други ретроградни фактори у нашем друштву. Устав је тада донет са таквом преамбулом како би се записао изговор за нерешавање косовског питања. У међувремену, у последњих 13 година, свет се потпуно променио, само смо ми остали закуцани за ту преамбулу у којој пише да је Косово саставни део Србије. Замислите само у каквој бисмо земљи живели да смо толико енергије посветили поглављу Устава које се бави људским правима и слободама. Замислите да смо се угледали на Данску у било ком аспекту политике или уређења, уместо да смо маштали о томе да Косово има статус Фарских острва.
– Изгубили смо превише времена у илузијама и самозаваравањима, и то време је скупо, не можемо га повратити. Зато данас морамо храбрије, ефикасније и одлучније да се суочимо за проблемима, а свако сакривање иза Устава данас је израз непостојања жеље за променом и позив на одржавање овог статуса кво, који не може да траје заувек. Статус кво може да се прекине договором или насилним покушајем да се наметне нечија воља. Зато договор морамо постићи што је пре могуће, немамо времена за одлагање.
УН: Опозиција бојкотује рад редовног парламента и направили су „други парламент“. Како коментаришете та дешавања и где сте Ви у свему томе?
– Тај бојкот је површан и лицемеран као и сви остали потези Савеза за Србију, који се лажно представља као опозиција. Позив на бојкот парламента дошао је пред посету словеначког председника Борута Пахора и на бојкот су позвали Ђилас и Јеремић, који нису чланови парламента, и Бошко Обрадовић, који је у том тренутку био у Москви у друштву бајкерске паравојне формације „Ноћни вукови“.
– Ретко долазим у Скупштину, јер су је власт и опозиција заједно свели далеко испод пијачне атмосфере. Слажем се да је за такво стање увек већа одговорност парламентарне већине, која год то већина била, али треба да будемо искрени и запитамо се каква нам је та опозиција која сада жели да буде власт? Они нису своје време у посланичким клупама искористили да предложе измене Пословника, него су доносили камен за купус. Смета им начин на који Маја Гојковић води седнице, али им је у реду да је са њима равноправно као посланик седи осуђени ратни злочинац Војислав Шешељ. Нашој политици и нашем парламенту је потребна нова доза озбиљности, а тај позив на бојкот је супротно од тога – израз немоћи.
УН: Уколико дође до расписивања избора да ли ће ЛДП изаћи на изборе? Уколико не прихватате ове услове, који су то услови које би ЛДП тражио и под којим бисте условима изашли на изборе?
– Избори су бесмислени под овим условима. Када то кажем, не мислим на изборне законе и правила из времена демократа, већ атмосферу у којој се ти избори одржавају. Пред нашим друштвом су озбиљне одлуке: да ли желимо у ЕУ или не, да ли смо за мир са Албанцима или чекамо повод за нови сукоб, да ли смо за Додика или за мир у Босни и Херцеговини. Није нормално да имамо две колоне – једну из власти, другу из опозиције – које могу да избегавају одговоре на сва питања. Није нормално да имамо изборе који су лишени политике, где нема одговорности нити визије.
– Бојкот избора који предлаже део опозиције је једнако бесмислен. Демократско начело је да се реформе изборног система не почињу у изборној години, а они још увек нису изашли са конкретним предлозима које би неко могао да прихвати или одбије, већ само са списком лепих жеља.
УН: Како видите политички тренутак у Србији и шта очекујете да ће се догађати у наредних неколико година?
– Веома је опасна клима коју диктира власт, али и део опозиције окупљен око СЗС, та екстремна поларизација друштва – или си за нас или си непријатељ и издајник. Уместо да се опредељујемо на политичкој основи, да нудимо вредносне ставове, да дискутујемо о конкретним решењима, политику су свели на заклињање вођи, на доказивање верности и оданости лидерима, а не идејама.
Мене занима шта је са људима који су незадовољни Вучићем, али не пристају да им спас доносе Двери на вешалима. Шта да раде они грађани који желе Србију у Европи, а виде да им опозиција то ни не нуди?
– Ми немамо више права на грешку. Наш прозор у свет се затвара, због те националистичке промаје која дува Балканом деценијама, и мозак нам је продувала, а сада дува и Европом. Треба нам снажан европски, демократски импулс који ће драстично да убрза наше европске интеграције и реформе, да продуби регионалну сарадњу и да стави тачку на све потенцијалне сукобе са суседима. Уколико то не урадимо, чекају нас изолација и стагнација и много тежа почетна позиција за неки следећи покушај реформи него икада до сада.
УН: Да ли је привредна ситуација у Србији тешка? Ако јесте због чега?
– У Србији је политика одувек највећа кочница привредној активности. Од наше неспособности да се определимо за политички систем у коме ћемо живети, тридесетогодишњи процес транзиције друштвених и државних предузећа у приватни капитал, неуспеха да се оствари пуна владавина права, па све до митова и клетви којима наши политичари трују јавни простор.
– Пети октобар и циклус приватизација који долази после њега су две најбоље ствари које су се десиле српској економији деценијама. Свака озбиљна анализа ће вам то потврдити, а слика у јавности је потпуно другачија, између осталог, зато што велика већина оних који су учествовали у тим променама данас немају снаге да их бране. На тај списак мера треба можда додати и смањење пензија од пре пет година, које је спасило нашу државу од банкрота – на који је ЛДП упозоравао 2008, када је Демократска странка куповала коалициони споразум са ПУПС-ом ненормалним повећањем пензија које је „појело“ наш буџет.
– Привреди у Србији је потребно више правне сигурности, а мање државне интервенције. То је идеал коме треба да тежимо. Наши узори треба да буду у западној и источној Европи – запад нам показује циљ који треба да достигнемо, а источна Европа и балтичке земље су примери које треба да следимо.
УН: Имамо ли шансе да у Европску унију уђемо неког скоријег датума? Према Вашем мишљењу шта све треба да се уради да бисмо убрзали процес уласка у ЕУ?
– Пре свега морамо да покажемо јаснију жељу за брзим придружењем ЕУ. Не можемо очекивати да нас Брисел моли да се прикључимо, да нас вуче у Унију. Они су сада оптерећени „Брегзитом“, растом деснице, променом односа са САД. Ми смо ти који морамо да уложимо додатну енергију и да покажемо своју посвећеност процесу интеграција. Прошлог пролећа, ЕУ нам је понудила 2025. као потенцијалну годину пријема, али смо ми већ изгубили годину дана и нисмо постигли напредак у односима са Косовом, у регионалној сарадњи, нисмо ускладили спољну политику са ЕУ, него тврдоглаво подржавамо Мадура у Венецуели и пратимо линију Кремља. Овакви какви смо не можемо у Европу, а од нас зависи којим темпом и у ком правцу ћемо се променити.
УН: Да ли сте задовољни како теку промене у јавном сектору?
– Већ годинама тражимо да се укине забрана запошљавања у јавном сектору, јер у томе видимо највећу препреку у развоју. Важни су и дигитализација, и реформа управе и нови прописи, али уколико не можемо да у јавни сектор привучемо стручне, образоване људе, ништа од осталих реформи неће имати ефекта.
– Отпор према приватизацији и неефикасна јавна предузећа могу да усисају сав новац који се уштеди смањењем плата и пензија или растом извоза. Завршетак процеса приватизације мора бити приоритет ове и сваке друге власти, јер већ траје предуго и свако одлагање нас је превише коштало.
УН: Либерализам је најнападанија идеја у Србији, зашто?
– То није својствено само Србији, погледајте како либералне идеје пролазе данас у Европи или Америци. И Србија је плодно тло за популисте и аутократе свих боја, а либерализам стоји томе на путу.
– Србија је пропустила најдинамичнији период деведесетих година када су се постсоцијалистичке земље источне Европе трансформисале у тржишне привреде, када су градиле своје демократске институције и капацитете. Ми смо деведесете жртвовали национализму, ратним походима и разорили друштво и економију у толикој мери да се ни двадесет година након тога нисмо опоравили. Ако имамо амбицију да сустигнемо свет око нас, морамо се изборити за више тржишта, владавине права, демократије, људских права и слобода – то су темељи успешних друштава у свету.
УН: Где себе и ЛДП видите у наредном периоду?
– ЛДП ће наставити да крчи пут европској Србији, регионалној сарадњи и помирењу. Подржаћемо сваку иницијативу која је заснована на нашим вредностима у тим областима, без обзира одакле долазе, и наставићемо да будемо најжешћи критичари националистичке политике.
– Договор Београда и Приштине је кључно питање које ће обележити наредни период, и желимо да активно допринесемо приближавању два друштва, али пре свега да уверимо наше грађане да је тај договор највиши интерес свих нас.
Одувек је ЛДП другачије приступао политици од осталих и то нас држи на ветрометини, на мети напада са свих страна. Надам се да ће наше друштво што пре изаћи из ровова где свако сваког назива издајником, где су разлике личне, а не политичке, и да ће бити више спремности за дијалог у друштву, и више храбрости и одлучности да се коначно реше проблеми који нам деценијама „горе под ногама“.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1006)
