ŠKOLSKA SLAVA
Sve užičke škole i vrtići tradicionalno su proslavili školsku slavu Sveti Sava. Uz prigodne svečane programe, koje su priredila deca, direktori škola su lomili slavske kolače sa sveštenicima SPC.
– Ovaj veliki dan celo srpstvo slavi, uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi – najavila je devočica u vrtiću „Poletarac“ svečanu priredbu i pozdravila sve goste.
U osnovnoj školi „Dušan Jerković“ nije bilo mnogo govora i sve što je imalo da se kaže o Svetom Savi deca su rekla kroz pesmu, priredbu i igru. Sveštenik SPC, koji je osveštao i prelomio slavski kolač sa direktorom škole Ratkom Trmčićem, rekao je da je bio u mnogim školama, ali da veselije i radosnije nije video.
– U celoj našoj zemlji nema škole u kojoj se ne proslavljava Sveti Sava. Mi sveštenici, moram to da istaknem, nismo imali priliku da prisustvujemo lepšem lomljenju kolača nego što je to danas u ovoj školi. Vidimo da ova deca ovde jesu srećna, radosna i zadovoljna, a to je vama, što vodite ovu školu, najvrednije – rekao je sveštenik.
Direktorka Ekonomske škole Milica Prljević, pozdravila je sve goste.
– Sveti Sava je postao simbol naše nacije. On je oplemenio dušu Srbije hrišćanstvom sa istoka, koje je on prilagodio na razumljiv način i tako je nastao poseban vid pravoslavlja, naše Svetosavlje. Naučio je svoj narod šta je to ljubav, mirenje, praštanje, istonoljublje, znanje, čast i dostojantvo. On je kompletna istrorijska ličnost, Srbin od krvi i mesa, stanovnik zemlje, ali građanin neba i čovek budućeg veka. Napustio je carski dvor, odrekao se raskoši i otišao u zemlju Presvete Bogorodice da popravi i prosvetli sebe, kako bi kasnije mogao da popravlja i prosvećuje druge. Sveti Sava je bio nebeski anđeo u telu. U njemu je goreo plamen večne božanske ljubavi. Njegovom bićem su strujale čudotvorne energije duha božijeg, širila se večna vrlina i misli. Gradio je crkvu božiju celog života. Zbog svega toga su mnoga pokolenja bila na putu Svetog Save. Sveti Sava je naša večita priča, nikada do kraja ispričana i završena.
Bio je duhovna inspiracija pesnicima, piscima i naučnicima, pa tako naša pesnikinja Desanka Maksimović kaže:“Po poreklu ja znam ko sam, po zvonu što sa zadužbina Nemanjićkih peva, po jasnosti njegovog glasa, po tome što me od Studenice do Mileševa pradedovi gledaju sa ikonostasa i što svaki u ruci drži hranu“. A naš poznati novelovac zabeležio je u svojoj knjizi iskrenu molitvu, koju bismo trebali uvek da imamo na umu:“Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj, pošto od tvoje volje sve zavisi, da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo da to bude dobro i stvarno, i da naša nada ne bude isprazna.
Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od naših života, i da se dobroj nadi nikad ne izneverimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor. Daj nam pravi put sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja. I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde na svakom mestu i svakim delićem bića želimo“ – rekla je direktorka i poželela srećnu slavu.
Z. G.
POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA:
