АЛЕКСАНДАР КОСТИЋ – „ЕТНО ГАЈЕВИ“
Куће од брвана и дасака нису ретка појава, можемо их често видети, али од целих балвана су права реткост. Реткост су, јер их у Србији нико не прави, осим породице Костић из Ужица и то по угледу на руске и канадске градитеља кућа од балвана. У тим земљама градитељи оваквих кућа зову се „краљеви дрвета“, јер начин и техника по којој се ради су врло посебни.
Прерада дрвета у Костићима у Гајевима, изнад Аде, постала је традиција. Алекса Костић је још 1970. године купио бансек и почео са резањем грађе. Од тада је обрада дрвета постала породични бизнис, који се са Алексе пренео на његовог сина Радисава, многим познат као Русо, а он на свог сина Александра. Основали су предузеће „Етно Гајеви“.
– Деда Алекса је почео са бансеком, а отац је 1993. године направио велику бренту. Затим је набавио и другу, и после тога су машине и алате само додавали. Отац се првенствено бавио резањем грађе и то је била класична стругара или пилана. Како је тражило тржиште почели смо да правимо сетове баштанских гарнитура, а затим и дрвене куће. До сада смо урадили 265 кућа. Куће од дрвета смо почели да радимо 2006. године. У почетку су биле обичне класичне мање куће, брвнаре, да би сада правили и кућу и до 300 квадратних метара површине. Радимо куће на два нивоа са галеријама, на целој територији Србије, али највише на Златибору, око 90 посто. Сада и даље радимо и даље те класичне брвнаре, а приоритет су нам масивне дрвене куће од целих стабала, канадски стил градње дрвене куће – рекао је Александар.
За израду једне куће од балвана потребно је најмање три месеца и изузетна прецизност. Израда је скоро сва ручна.
– Највише се раде од црног бора, јер у себи садржи природни елемент смолу, која је највећа природна заштита за дрво. Чак сви ови премази за дрво користе смолу. Неко захтева чамово дрво – смреку или јелу. Искрено, за рад и обраду је лакша чамовина, али доста је квалитетнији вид градње са боровином. Ми у принципу мешамо и стављамо 90 посто црног бора, а остало је бели бор – објаснио је Александар.
Од 2011. године до данас израдили су десетак кућа од балвана, од оних приземних од 20 квадрата до 300 квадрата са два нивоа и великим терасама.
– Неки стандард је 8 пута 6 метара за неку викенд кућу. Неко жели само још поткровље, а неко жели кућу на два нивоа. За разлику од класичних кућа од полуоблица, које радимо машински, прерада балвана има другачији процес и скоро све се ради ручно. Балван се поставља на кућу како је растао у природи, само што се гули кора и имају специјални алати за обележавања, да би се то ускладило како треба. А главни и основни алат је моторна тестера. Прво се дрво лагерује, а онда иде гуљење коре која се ради ручно. Затим се балван носи на прање, пошто црни бор има покорицу беле боје која не може скроз да се скине. То прање ради машина притиска 250 бари и то хладном водом. Такав иде на уградњу и усецење. За кућу од балвана 8 пута 6 метара потребно је, ако радимо сиву градњу, зидови и кров, да се оснује три месеца, а веома битан утицај на то колико ће се градити има време. Пре него што се постави кућа на плацу инвеститора, ми је прво склопимо на нашем плацу, обележимо делове, а онда се расклапа и камионима се превози на терен. На једној кући ради седам људи. За дизање балвана користимо виљушкаре и дизалице. То су балвани од по 10 метара дужине, а пречника на средини 40 цм. Пошто ниједан балван не расте равномерно, на пању је дебљи, а у крошњи ужи, ту имају те цаке приликом уклапања површина свом својом дужином. Такво једно дебло у просеку је тешко око тону и по до две. За његово подизање користимо специјалну дизалицу. То захтева изузетан напор и прецизност – рекао је Александар.
Начин изградње ових масивних кућа Радисав и Александар су највише научили преко интернета.
– Сатима смо прегледали интернет и гледали руски начин и канадски начин градње. Гледали смо да од те две врсте градње нађемо и уклопимо најбољи и мислим да смо у томе успели. Нисам сигуран које дрво Канађани користе, а Руси највише користе кедровину и њихов бели бор, који је мало специфичнији од нашег. На Златибору има пар кућа урађених од те кедровине. Те куће су припремљене у Русији, а онда послате за Златибор и монтирали их људи из Србије. Међутим, није се показало најбоље, јер дрво где се сече, ту мора и да се уграђује. Њихово дрво не може да поднесе нашу влажност ваздуха и висину. То дрво, које су они користили се исушило, испуцало и направило хаос власницима – додао је наш саговорник.
Изградња кућа од балвана је веома скупа, не само због грађе која се користи, већ што захтева и скупе елементе да би се напунила.
– Таква кућа захтева и остале скупе елементе, јер у њу не можете да ставите намештај од иверице. Таква кућа захтева ствари од пуног дрвета. Ту рецимо не иде стаклени сто, већ масивни дрвени сто. Такође, споља, у доњем делу куће или око куће, ставља се камен, пошто је камен природни елемент. Пре седам година сасвим случајно смо на нашем имању открили мајдан декоративног камена, тако да смо кренули и тиме да се бавимо, не много збиљно, али и њега радимо, када правимо куће, наравно, ко хоће. Ипак, производња камена је за нас секундарна делатност, али и са њом се бавимо. И у тој целини, камена и дрвета, кућа изгледа веома лепо.
Цена изградње куће од балвана зависи шта инвеститор жели. Да ли жели само тзв. сиву градњу или принцип кључ у руке.
– Потребно је да инвеститор обезбеди бетонско постоље. Када се ради са балваном, унутра не иде ништа преко балвана. Какав је фасадни изглед зида споља, такав је изглед зида унутра. Није потребна никаква изолација, јер самим тим балвани који су дебљине 40 цм то је дебљина зида, а дрво је најбољи могући природни изолатор који постоји. По систему се само додатно ставља минерална вуна и филц између горњег и доњег балвана где се ради то усецање, јер дрво ради, а најбитнија ствар у томе је да се води рачуна око слегања, јер се дрво пет до шест година дрво слеже. Балвани се не суше, јер нема ефекат сушења. Најбитнија ствар је време када се секу ти балвани и од давнина постоји правило да се балвани секу баш у овом периоду, у новембру и почетком децембра, када је стала вегетеација, када дрво не листа. Када радимо класичне куће брвнаре, сви елементи иду у процес сушења, а тек онда у финалну обраду. Када се постави конструкција, онда иде заштита. Прва основна заштита је против инсеката жижолином и има још пар препарата. Друга заштита је основни премаз за унутрашњост и заштита за спољашност, на две различите базе. Споља се користи заштита на уљаној бази, а унутра на воденој бази, зато што ту човек борави и еколошки је чистија, здравија и не осећа се, а споља дрво трпи више атмосферских утицаја попут кише, снега, сунца, ветра и друго, па зато мора да се премаже уљаном, јачом базом. Ти премази су разних произвођача. За балване користимо један премаз, који је најквалитетнији, од норвешког произвођача. Нема га код нас, а ми га набављамо из Аустрије. За куће од брвана користимо премазе домаћих произвођача, али оне најквалитетније. Цена за кућу од балвана у сивој градњи је 300 евра по квадрату, а то подразумева да ми дођемо на бетонску основу, постављамо зидове и остављамо отворе за прозоре и врата по пројекту, стављамо таванске греде, надзид изнад њих и подашчан кров, као и полупропусну фолију и подлетву. А када радимо кључ у руке цена је 650 евра по квадрату, а то значи буквално да унесете само намештај и санитарије у купатило. Инвеститор добија подове, урађену инсталацију за струју и воду, хирдоизолацију, звучну изолацију, што је веома битно у кући на два нивоа. За намештај препоручујемо колеге, јер ми то баш ретко радимо. Више радимо летњиковце, дечија игралишта, ограде на кућама, надстрешнице, капије, жардињере и плочасти камен за стазе. Кога интересује, може да погледа на нашем сајту. Још увек радимо и класичне брвнаре. Просечна цена је 300 евра по квадрату по систему у кључ у руке. Ту је проблем што имамо нездраву конкуренцију, која ради за 150 до 180 евра, јер имају максималну уштеду на свему. Ми не желимо тако да радимо. Код нас венчанице и стубови су 14 пута 14цм, таванске греде 20 пута 16, а изолација је 10цм минералне вуне између два зида, а ставља се и азмафон за звучну изолацију. Они то ништа не раде, а стубови су им 10 пута 10 цм, а то не може да носи дрвену кућу. Мој отац се води тим „боље да не радимо тако, него сутра неко да нас зове и каже разврнула се или срушила се кућа, дунуо мало јачи ветар“.
Посла има, некад више, некад мање.
– Догоди се нека година да буквално не знамо где ћемо од посла, а некада смо забринути да ли ће бити посла. Људи су обазриви, плаше се превара. Највише гледају финансијску страну, али људи који праве такве куће не би требало да се воде тиме да прођу што јефтиније. Због те нездраве конкуренције, ми смо приоритет дали масивним кућама, зато што ретко ко може да прави такву кућу, јер захтева доста вештине, доста пропратних елемената и машина. Оне су још увек несвакидашње код нас и једини смо ми у Србији који ради такве куће. Највише заинтересованих клијената имамо на Златибору, а око Нове године почињемо градњу једне куће од балвана на Копаонику – рекао је Александар.
Једини проблем који може да се појави све је тежа могућност да се дође до материјала.
Србија шуме много губе на шумама, поготову што је сада експанзија пелета. Доста шуме иде за ту сировину. Ту би морале неке ствари да се промене – закључио је Александар.
Звездана Глигоријевић
