ALEKSANDAR KOSTIĆ – „ETNO GAJEVI“
Kuće od brvana i dasaka nisu retka pojava, možemo ih često videti, ali od celih balvana su prava retkost. Retkost su, jer ih u Srbiji niko ne pravi, osim porodice Kostić iz Užica i to po ugledu na ruske i kanadske graditelja kuća od balvana. U tim zemljama graditelji ovakvih kuća zovu se „kraljevi drveta“, jer način i tehnika po kojoj se radi su vrlo posebni.
Prerada drveta u Kostićima u Gajevima, iznad Ade, postala je tradicija. Aleksa Kostić je još 1970. godine kupio bansek i počeo sa rezanjem građe. Od tada je obrada drveta postala porodični biznis, koji se sa Alekse preneo na njegovog sina Radisava, mnogim poznat kao Ruso, a on na svog sina Aleksandra. Osnovali su preduzeće „Etno Gajevi“.
– Deda Aleksa je počeo sa bansekom, a otac je 1993. godine napravio veliku brentu. Zatim je nabavio i drugu, i posle toga su mašine i alate samo dodavali. Otac se prvenstveno bavio rezanjem građe i to je bila klasična strugara ili pilana. Kako je tražilo tržište počeli smo da pravimo setove baštanskih garnitura, a zatim i drvene kuće. Do sada smo uradili 265 kuća. Kuće od drveta smo počeli da radimo 2006. godine. U početku su bile obične klasične manje kuće, brvnare, da bi sada pravili i kuću i do 300 kvadratnih metara površine. Radimo kuće na dva nivoa sa galerijama, na celoj teritoriji Srbije, ali najviše na Zlatiboru, oko 90 posto. Sada i dalje radimo i dalje te klasične brvnare, a prioritet su nam masivne drvene kuće od celih stabala, kanadski stil gradnje drvene kuće – rekao je Aleksandar.
Za izradu jedne kuće od balvana potrebno je najmanje tri meseca i izuzetna preciznost. Izrada je skoro sva ručna.
– Najviše se rade od crnog bora, jer u sebi sadrži prirodni element smolu, koja je najveća prirodna zaštita za drvo. Čak svi ovi premazi za drvo koriste smolu. Neko zahteva čamovo drvo – smreku ili jelu. Iskreno, za rad i obradu je lakša čamovina, ali dosta je kvalitetniji vid gradnje sa borovinom. Mi u principu mešamo i stavljamo 90 posto crnog bora, a ostalo je beli bor – objasnio je Aleksandar.
Od 2011. godine do danas izradili su desetak kuća od balvana, od onih prizemnih od 20 kvadrata do 300 kvadrata sa dva nivoa i velikim terasama.
– Neki standard je 8 puta 6 metara za neku vikend kuću. Neko želi samo još potkrovlje, a neko želi kuću na dva nivoa. Za razliku od klasičnih kuća od poluoblica, koje radimo mašinski, prerada balvana ima drugačiji proces i skoro sve se radi ručno. Balvan se postavlja na kuću kako je rastao u prirodi, samo što se guli kora i imaju specijalni alati za obeležavanja, da bi se to uskladilo kako treba. A glavni i osnovni alat je motorna testera. Prvo se drvo lageruje, a onda ide guljenje kore koja se radi ručno. Zatim se balvan nosi na pranje, pošto crni bor ima pokoricu bele boje koja ne može skroz da se skine. To pranje radi mašina pritiska 250 bari i to hladnom vodom. Takav ide na ugradnju i usecenje. Za kuću od balvana 8 puta 6 metara potrebno je, ako radimo sivu gradnju, zidovi i krov, da se osnuje tri meseca, a veoma bitan uticaj na to koliko će se graditi ima vreme. Pre nego što se postavi kuća na placu investitora, mi je prvo sklopimo na našem placu, obeležimo delove, a onda se rasklapa i kamionima se prevozi na teren. Na jednoj kući radi sedam ljudi. Za dizanje balvana koristimo viljuškare i dizalice. To su balvani od po 10 metara dužine, a prečnika na sredini 40 cm. Pošto nijedan balvan ne raste ravnomerno, na panju je deblji, a u krošnji uži, tu imaju te cake prilikom uklapanja površina svom svojom dužinom. Takvo jedno deblo u proseku je teško oko tonu i po do dve. Za njegovo podizanje koristimo specijalnu dizalicu. To zahteva izuzetan napor i preciznost – rekao je Aleksandar.
Način izgradnje ovih masivnih kuća Radisav i Aleksandar su najviše naučili preko interneta.
– Satima smo pregledali internet i gledali ruski način i kanadski način gradnje. Gledali smo da od te dve vrste gradnje nađemo i uklopimo najbolji i mislim da smo u tome uspeli. Nisam siguran koje drvo Kanađani koriste, a Rusi najviše koriste kedrovinu i njihov beli bor, koji je malo specifičniji od našeg. Na Zlatiboru ima par kuća urađenih od te kedrovine. Te kuće su pripremljene u Rusiji, a onda poslate za Zlatibor i montirali ih ljudi iz Srbije. Međutim, nije se pokazalo najbolje, jer drvo gde se seče, tu mora i da se ugrađuje. Njihovo drvo ne može da podnese našu vlažnost vazduha i visinu. To drvo, koje su oni koristili se isušilo, ispucalo i napravilo haos vlasnicima – dodao je naš sagovornik.
Izgradnja kuća od balvana je veoma skupa, ne samo zbog građe koja se koristi, već što zahteva i skupe elemente da bi se napunila.
– Takva kuća zahteva i ostale skupe elemente, jer u nju ne možete da stavite nameštaj od iverice. Takva kuća zahteva stvari od punog drveta. Tu recimo ne ide stakleni sto, već masivni drveni sto. Takođe, spolja, u donjem delu kuće ili oko kuće, stavlja se kamen, pošto je kamen prirodni element. Pre sedam godina sasvim slučajno smo na našem imanju otkrili majdan dekorativnog kamena, tako da smo krenuli i time da se bavimo, ne mnogo zbiljno, ali i njega radimo, kada pravimo kuće, naravno, ko hoće. Ipak, proizvodnja kamena je za nas sekundarna delatnost, ali i sa njom se bavimo. I u toj celini, kamena i drveta, kuća izgleda veoma lepo.
Cena izgradnje kuće od balvana zavisi šta investitor želi. Da li želi samo tzv. sivu gradnju ili princip ključ u ruke.
– Potrebno je da investitor obezbedi betonsko postolje. Kada se radi sa balvanom, unutra ne ide ništa preko balvana. Kakav je fasadni izgled zida spolja, takav je izgled zida unutra. Nije potrebna nikakva izolacija, jer samim tim balvani koji su debljine 40 cm to je debljina zida, a drvo je najbolji mogući prirodni izolator koji postoji. Po sistemu se samo dodatno stavlja mineralna vuna i filc između gornjeg i donjeg balvana gde se radi to usecanje, jer drvo radi, a najbitnija stvar u tome je da se vodi računa oko sleganja, jer se drvo pet do šest godina drvo sleže. Balvani se ne suše, jer nema efekat sušenja. Najbitnija stvar je vreme kada se seku ti balvani i od davnina postoji pravilo da se balvani seku baš u ovom periodu, u novembru i početkom decembra, kada je stala vegeteacija, kada drvo ne lista. Kada radimo klasične kuće brvnare, svi elementi idu u proces sušenja, a tek onda u finalnu obradu. Kada se postavi konstrukcija, onda ide zaštita. Prva osnovna zaštita je protiv insekata žižolinom i ima još par preparata. Druga zaštita je osnovni premaz za unutrašnjost i zaštita za spoljašnost, na dve različite baze. Spolja se koristi zaštita na uljanoj bazi, a unutra na vodenoj bazi, zato što tu čovek boravi i ekološki je čistija, zdravija i ne oseća se, a spolja drvo trpi više atmosferskih uticaja poput kiše, snega, sunca, vetra i drugo, pa zato mora da se premaže uljanom, jačom bazom. Ti premazi su raznih proizvođača. Za balvane koristimo jedan premaz, koji je najkvalitetniji, od norveškog proizvođača. Nema ga kod nas, a mi ga nabavljamo iz Austrije. Za kuće od brvana koristimo premaze domaćih proizvođača, ali one najkvalitetnije. Cena za kuću od balvana u sivoj gradnji je 300 evra po kvadratu, a to podrazumeva da mi dođemo na betonsku osnovu, postavljamo zidove i ostavljamo otvore za prozore i vrata po projektu, stavljamo tavanske grede, nadzid iznad njih i podaščan krov, kao i polupropusnu foliju i podletvu. A kada radimo ključ u ruke cena je 650 evra po kvadratu, a to znači bukvalno da unesete samo nameštaj i sanitarije u kupatilo. Investitor dobija podove, urađenu instalaciju za struju i vodu, hirdoizolaciju, zvučnu izolaciju, što je veoma bitno u kući na dva nivoa. Za nameštaj preporučujemo kolege, jer mi to baš retko radimo. Više radimo letnjikovce, dečija igrališta, ograde na kućama, nadstrešnice, kapije, žardinjere i pločasti kamen za staze. Koga interesuje, može da pogleda na našem sajtu. Još uvek radimo i klasične brvnare. Prosečna cena je 300 evra po kvadratu po sistemu u ključ u ruke. Tu je problem što imamo nezdravu konkurenciju, koja radi za 150 do 180 evra, jer imaju maksimalnu uštedu na svemu. Mi ne želimo tako da radimo. Kod nas venčanice i stubovi su 14 puta 14cm, tavanske grede 20 puta 16, a izolacija je 10cm mineralne vune između dva zida, a stavlja se i azmafon za zvučnu izolaciju. Oni to ništa ne rade, a stubovi su im 10 puta 10 cm, a to ne može da nosi drvenu kuću. Moj otac se vodi tim „bolje da ne radimo tako, nego sutra neko da nas zove i kaže razvrnula se ili srušila se kuća, dunuo malo jači vetar“.
Posla ima, nekad više, nekad manje.
– Dogodi se neka godina da bukvalno ne znamo gde ćemo od posla, a nekada smo zabrinuti da li će biti posla. Ljudi su obazrivi, plaše se prevara. Najviše gledaju finansijsku stranu, ali ljudi koji prave takve kuće ne bi trebalo da se vode time da prođu što jeftinije. Zbog te nezdrave konkurencije, mi smo prioritet dali masivnim kućama, zato što retko ko može da pravi takvu kuću, jer zahteva dosta veštine, dosta propratnih elemenata i mašina. One su još uvek nesvakidašnje kod nas i jedini smo mi u Srbiji koji radi takve kuće. Najviše zainteresovanih klijenata imamo na Zlatiboru, a oko Nove godine počinjemo gradnju jedne kuće od balvana na Kopaoniku – rekao je Aleksandar.
Jedini problem koji može da se pojavi sve je teža mogućnost da se dođe do materijala.
Srbija šume mnogo gube na šumama, pogotovu što je sada ekspanzija peleta. Dosta šume ide za tu sirovinu. Tu bi morale neke stvari da se promene – zaključio je Aleksandar.
Zvezdana Gligorijević
