Piše: prof.Bilja Grujičić
Ovoga puta ne može drugačije, dragi moji, jer nešto ne valja. Ne valja svuda, incestuozne priče oko nas, stradali na promenadi u Nici i mnoštvo stradalih u Istambulu, egzodus prognanika iz Sirije. A ja prošloga puta navalila, te vrućina, pa statistika, pa bikini. Obuci se, Biljana, pa da krenemo, nešto se na ovom Božijem mestu opasno zaljuljalo.
Stručnjaci kažu da visoke dnevne temperature povećavaju agresivnost kod ljudi i direktno utiču na porast neprijateljskih osećanja, što razvija želju za nasiljem. Naime, jedna studija je pokazala da je svaki dodatni stepen, kojim se povećava godišnja globalna temperatura, u vezi sa oko šest odsto povećanom stopom ubistava. I šta sad, da se zatvorimo u kuću i čekamo da leto prođe? Da molimo da se vrati smrtna kazna? Pa valjda će pravosuđe učiniti svoje, nećemo suditi po društvenim mrežama. Sve to ulazi u onu često citiranu sintagmu “pravne države“. Međutim, mislim da je ključ u prevenciji. Obrazovati mlade, potencijalne žrtve, žene i decu, truditi se da ih zaštitite od različitih vrsta predatora koji postoje i u ljudskom svetu, ukazivati na potencijalne napasnike, pritajene agresivce, nervozne i razočarane. (A takvih, priznaćete, ima.) Zlo čuči, ono samo čeka priliku i strada najslabija karika. Istina, incest je tabu-tema mnogih srpskih sela, još od 19. veka, još od Ćosićeve strine u romanu “Koreni“, pa do savremenih društvenih mreža. Zavirite u mobilne telefone svojih najbližih…
I znate šta, dopadalo mi se na toj promenadi u Nici, čudan je to osećaj, nešto slično kao u Veneciji , činilo mi se kao da je ceo svet tu. Zaista, izgleda da je u taj svet trebalo udariti. Za šta je kriv svet? Hoćemo li u tu Evropu? Zapravo, teško bi bilo tvrditi da za građane Srbije EU nije najbolja od ponuđenih solucija, uzevši u obzir našu civilizacijsku povezanost i ekonomsku orijentaciju spram Zapadne Evrope, ali izgleda da se i tamo nešto mnogo ljulja. Tereza Mej čvrsta je u svojim namerama.
Izgleda da ovog leta nema ništa ni od Istambula, ratluka, mirisnih ulja, aromatičnosti i svega onoga što donosi Orijent. Izgleda da je najbolje kod svoje kuće,u strahu su velike oči…
Da ovoga puta tema nije birala mene, ja bih vam pričala nešto sasvim drugačije, na primer, da u Parizu postoji knjižara, u kojoj uđete da popijete kafu i da vam se za to vreme odštampa knjiga koju želite. Nadam se da uz kafu ide i francuski kroasan. Govorila bih i o novom zakonu u Pekingu, gde učenik uhvaćen u prepisivanju može da ode u zatvor. Mnogi učenici i roditelji hvalili su uvođenje kazni i govorili da će to odvratiti učenike od varanja, ali su se javili i stručnjaci za ljudska prava koji su okarakterisali ovaj zakon kao prestrog. Tako sam, u iščekivanju nove Vlade, šetala po tuđim dvorištima i avlijama. Znatiželja je ljudska osobina. Ipak, raduje me najava da će posebna pažnja biti posvećena Ministarstvu za prosvetu, zdravstvo i poljoprivredu. Hajde da sačekamo!
Vaša Biljana!
