Све више освојених врхова

- Планинарство је друштвена активност, која носи највећи број утисака -

СЛОБОДАН СТЕФАНОВИЋ – ПК „ЕРА“
Чланови планинарског клуба „Ера“ из Ужица ове године имали низ успешних акција и трекинг трка. О томе за Ужичку недељу говори Слободан Стефановић, начелник за акције у планинарском друштву „Ера“.
ПК „Ера“ постоји шест година и за тако кратко време, према речима Слободана, може се похвалити значајним резултатима, не само у планинарству, у планинарском трекинг такмичењу и тркама, у низу других активности, попут кањонинга и рафтинга на Тари за један шири број чланова.
– Најјача акција и највећи успех у овој години је успех председника клуба Предрага Стојковића, а то је успон на највиши врх Африке, Килиманџаро, где је био један од водича. Можемо се похвалити и успоном на Мон Блан, највишег врха у западној Европи, прошле године, нашег члана Давида Новаковића. Такође, вратили смо се са експедиција у Италији и Словенији. Били су то успони на Триглав, највиши врх Словеније на Јулијским Алпима, а затим изведен је успон од 3.000 метара на Долoмитима, на врх Boespitze/Piz Boè (3.152 метра). Ове године ишли смо и на неколико већих планина, као Стара планина и њен врх Ботев у Бугарској. У два наврата са две екипе планинара били смо на највишем врху Балкана, Мусали (2.925 м) на Рили планини. Поред овога, четири наша члана изашла су на Јулијске алпе и то на два захтевна врха, а то су Мангарт и Јаловец у Словенији. Што се тиче даљих активности у овој години, можемо да се похвалимо у Трекинг лиги. У досадашњим колима екипно у укупном пласману заузимамо треће место. То је веома добар резултат, с обзиром да има око 150 клубова у Планинарском савезу Србије. Наши планинари су учествовали и освајали медаље у трци на Камену, које се сваке године организује у Требињу. Ту смо од 12 медаља освојили три, а учесници су били планинари из Хрватске, Црне Горе, БиХ и ми као представници Србије. Затим смо учествовали у тркама на Гочу, Бјелашници, у Бугарској на Старој планини. То су трке по планинским врховима и беспућима. Мање стазе су дуге око 15 км, а велике до 35 км, и оне се прелазе за непуна три сата. Такмичење је појединачно и екипно, а наши такмичари и појединачно и екипно односе медаље. Ранијих година у Трекинг лиги били смо седми, наредне године пети, прошле године четврт и, ево, сада смо трећи – рекао је Стефановић.
У Планинарском савезу Србије уведена је обука планинара, па и „Ере“ такође врше редовну обуку планинара. Кроз ту обуку код „Ера“ је прошло око 80 чланова. Од активности Слободан истиче и гостовања у различитим планинарским акцијама, које се организују у суседним државама. Били су на традиоционлној акцији у Вишеграду „Прошетајмо Рзавским бреговима“, затим у акцији у Црној Гори, где је учествовало већи број чланова клуба „Ера“.
– Ове године имали смо око 80 планинарских активности и очекујемо до краја године још око 40. Са тим бројем сврставамо се у три најактивнија планинарска клуба у западној Србији. У неком претходном периоду можемо се похвалити и изласком на Елбрус на Кавказу, највиши врх Европе, затим на Аконкагву, највиши врх Анда и највиши врх Јужне Америке. Предстоје нам и неке јаче експедиције. Давид Новаковић, који се успео на Мон Блан, у ствари то му је била припремна акција на један веома захтеван врх, а то је Матерхорн у Швајцарској – рекао је Слободан и додао да се у августу планирају акције на Комове, Дурмитор, Пештер, Орјен…
Чланови ПК „Ера“ негују један вид истраживачког планинарства.


– Тим желимо да нађемо нове планинарске стазе за шири круг планинара из Србије и иностранства. То успешно радимо већ четири године. Једна од тих нових стаза направили смо пре око месец дана. Наша група је прва прошла јужном страном Васојeвића комова, на чији се врх излази са друге стране. Ми смо прошли безбедно и ту стазу смо поставили на интернет и тако омогућили планинарима да направе кружну туру и учинили да им успон буде још лепши. Ту нас је било 13, а иначе у истраживање може да иде и више планинара.
Једна од значајних акција у овој години је учешће пет чланова „Ера“ у акцији „Сто километара гребеном фронта за сто година пробоја Солунског фронта“.
– Акцију је организовало удружење „Отаџбина памти“ из Београда и на њој је учествовало око 250 планинара из целе Србије. Пре тога било је пет припремних акција за ту централну акцију, која иде линијом Солунског фронта од Ђевђелије скоро до Битоља, све границом висова Кожуф, Козјак и Ниџе и Кајмакчалана. Акција је трајала пет дана и била је изузетно тешка и напорна. У току акције непрекидно смо на терену добијали информације прелазећи преко стотине ровова. То је био својеврсни доживљај. Акција је имала едукативни значај. Учествовало је и стотине деце у пешачењу до Кајмакчалана и натраг. То је једна од планинарских манифестација која је имала изузетну организацију – рекао је Слободан, који је и сам учествовао.
Он је рекао да су имали добру припрему, које су им помогле да преброде све тешкоће.
– Пешачило се и до 40 км дневно по тим јако кршевитим пределима, великих успона, неприступачних камених терена. Ту смо могли да видимо како су се наши хероји из Великог рата борили. Свака стена је у том времену била тврђава, коју је било тешко освојити, а наши ратници су то успевали. Свих пет наших чланова је прошла доста успешно, као и сви учесници акције, с тим што је најдужи пут тих четири дана пошло 55 планинара. На коначној манифестацији, на врху Кајмакчалана, високом 2.521 метар, присуствовало је око 250 учесника. На мене лично најјачи утисак је оставила сва та лепота предела, све те историјске чињенице, и то ми је скретало пажњу са тежину стазе – описао је наш саговорник.


ПК „Ера“ организује акције прилагођене рекреативцима и то викендом.
– То су једнодневни излети које организујемо најчешће у недељу и доста ствари прилагођавамо и уважавамо савете и жеље рекреативаца. Планирамо да проширимо и број водича. Сада имамо два водича, Пеђа и ја, а придружиће нам се Данило Старчевић, који ради у Црвеном крсту, и он ће преузети један део наших активности. Идуће године планирамо да обучимо још једног младог водича, а то је Стефан Даниловић, који је прошле године, са 19 година, изашао на један врло захтеван врх на Кавказу, Казбек (5.047 метара). Он је најмлађи наш члан на тој висини. Иначе, код нас чланови могу бити различитог узраста, јер код нас по том питању нема границе. Сви су добродошли у клуб „Ера“. Најмлађи чланови су основци и за јаче акције потребно је да су родитељи присутни, а за излете потребна је сагласност родитеља. Најстарији члан има близу 80 година. Сви према својим могућностима могу да одаберу активност која им одговора и коју могу да прођу безбедно и без већих проблема. Прошле године смо имали организован одлазак на Кавказ (5.047м ) и то представља једну од највећих акција са већим бројем људи у оквиру града Ужица. Осам наших чланова је отишло на тај врх без проблема, без симптома висинске болести, јер смо имали добру аклиматизацију. Ту смо били 15 дана, али смо акцију спровели по свим прописима. Првих 500 метара висинске разлике ишли смо ка успону са великим ранчевима. Ту смо поставили бивак (шаторе), а после тога смо са малим ранчевима ишли још 500 метара, па се вратили и онда ту преноћили. Ујутру смо тих 500 метара, које смо прешли са малим ранчевима, пењали се са комплетном опремом. Ту смо поново поставили шаторе и све смо тако ишли до самог врха, све по 500 метара, док нисмо завршили успон. Било је доста опасности на том врху, имали смо глечер са пукотинама, имали смо једну стену са које непрекидно пада камење и трећа велика потешкоћа на 200 метара пред са врх, била је залеђени снег. Било је врло тешко и само са теничком опремом се могло изаћи на врх (ужад, цапини и сва друга опрема коју смо имали). У једном тренутку је почела мећава и срећа је што је кратко трајала. На самом врху било је сунце и имали смо прелеп поглед – рекао је Слободан и додаје да се свака акција на високе врхове мора прилагођавати одређеном периоду године, због времена.
– Једном сам се преварио и водио мању групу на Качкар у Турској, на граници са Грузијом. Била је то петочлана експедиција и наишли смо на превише снега и опасности. Пред сам врх нас је захватила мећава и отказали смо експедицију за неку наредну годину. Ми смо тада ишли у јуну, а да смо само месец дана касније ишли било би све у реду. И након четири године смо поново кренули и освојили врх. Изашли смо без икаквих проблема. Са нама је био и мој син, који је имао 13 година. И он је успео да изађе на 4.000 метара. Он, иако је тако млад, након тога учествовао је у успону на Доломите. Он је међу најуспешнијим планинарима у Србији, јер је већ до тада имао 36 врхова преко 2.000 метара. После тога је прешао у фубалске воде, а други син, који је такође био мало у планинарским активностима, сада се такмичи у бициклизму за Црвену звезду.
Слободан је још рекао да за рекреативце углавном организују планинарске излете у околини Ужица и да је то добар основ за стицање кондиције. Ти излети се организују од септембра до априла. Ако је снег иде се 10 до 15 км, а по лепшем времену од 14 до 18 км.
– Планинарство је друштвена активност, која носи највећи број утисака. Све што је акција тежа, више се поштује и цени, а са собом понесе посебан утисак природе. Када сам ишао са једним мојим пријатељем на Мон Блан, на самом врху смо се погледали. Мислио сам снег и само снег. Али доживљај који сам доживео пењући се на врх, сву ту лепоту природе, стотине лепих пејсажа, остају урезани у мени – рекао је Слободан.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 992)

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.