SLOBODAN STEFANOVIĆ – PK „ERA“
Članovi planinarskog kluba „Era“ iz Užica ove godine imali niz uspešnih akcija i treking trka. O tome za Užičku nedelju govori Slobodan Stefanović, načelnik za akcije u planinarskom društvu „Era“.
PK „Era“ postoji šest godina i za tako kratko vreme, prema rečima Slobodana, može se pohvaliti značajnim rezultatima, ne samo u planinarstvu, u planinarskom treking takmičenju i trkama, u nizu drugih aktivnosti, poput kanjoninga i raftinga na Tari za jedan širi broj članova.
– Najjača akcija i najveći uspeh u ovoj godini je uspeh predsednika kluba Predraga Stojkovića, a to je uspon na najviši vrh Afrike, Kilimandžaro, gde je bio jedan od vodiča. Možemo se pohvaliti i usponom na Mon Blan, najvišeg vrha u zapadnoj Evropi, prošle godine, našeg člana Davida Novakovića. Takođe, vratili smo se sa ekspedicija u Italiji i Sloveniji. Bili su to usponi na Triglav, najviši vrh Slovenije na Julijskim Alpima, a zatim izveden je uspon od 3.000 metara na Dolomitima, na vrh Boespitze/Piz Boè (3.152 metra). Ove godine išli smo i na nekoliko većih planina, kao Stara planina i njen vrh Botev u Bugarskoj. U dva navrata sa dve ekipe planinara bili smo na najvišem vrhu Balkana, Musali (2.925 m) na Rili planini. Pored ovoga, četiri naša člana izašla su na Julijske alpe i to na dva zahtevna vrha, a to su Mangart i Jalovec u Sloveniji. Što se tiče daljih aktivnosti u ovoj godini, možemo da se pohvalimo u Treking ligi. U dosadašnjim kolima ekipno u ukupnom plasmanu zauzimamo treće mesto. To je veoma dobar rezultat, s obzirom da ima oko 150 klubova u Planinarskom savezu Srbije. Naši planinari su učestvovali i osvajali medalje u trci na Kamenu, koje se svake godine organizuje u Trebinju. Tu smo od 12 medalja osvojili tri, a učesnici su bili planinari iz Hrvatske, Crne Gore, BiH i mi kao predstavnici Srbije. Zatim smo učestvovali u trkama na Goču, Bjelašnici, u Bugarskoj na Staroj planini. To su trke po planinskim vrhovima i bespućima. Manje staze su duge oko 15 km, a velike do 35 km, i one se prelaze za nepuna tri sata. Takmičenje je pojedinačno i ekipno, a naši takmičari i pojedinačno i ekipno odnose medalje. Ranijih godina u Treking ligi bili smo sedmi, naredne godine peti, prošle godine četvrt i, evo, sada smo treći – rekao je Stefanović.
U Planinarskom savezu Srbije uvedena je obuka planinara, pa i „Ere“ takođe vrše redovnu obuku planinara. Kroz tu obuku kod „Era“ je prošlo oko 80 članova. Od aktivnosti Slobodan ističe i gostovanja u različitim planinarskim akcijama, koje se organizuju u susednim državama. Bili su na tradiocionlnoj akciji u Višegradu „Prošetajmo Rzavskim bregovima“, zatim u akciji u Crnoj Gori, gde je učestvovalo veći broj članova kluba „Era“.
– Ove godine imali smo oko 80 planinarskih aktivnosti i očekujemo do kraja godine još oko 40. Sa tim brojem svrstavamo se u tri najaktivnija planinarska kluba u zapadnoj Srbiji. U nekom prethodnom periodu možemo se pohvaliti i izlaskom na Elbrus na Kavkazu, najviši vrh Evrope, zatim na Akonkagvu, najviši vrh Anda i najviši vrh Južne Amerike. Predstoje nam i neke jače ekspedicije. David Novaković, koji se uspeo na Mon Blan, u stvari to mu je bila pripremna akcija na jedan veoma zahtevan vrh, a to je Materhorn u Švajcarskoj – rekao je Slobodan i dodao da se u avgustu planiraju akcije na Komove, Durmitor, Pešter, Orjen…
Članovi PK „Era“ neguju jedan vid istraživačkog planinarstva.
– Tim želimo da nađemo nove planinarske staze za širi krug planinara iz Srbije i inostranstva. To uspešno radimo već četiri godine. Jedna od tih novih staza napravili smo pre oko mesec dana. Naša grupa je prva prošla južnom stranom Vasojevića komova, na čiji se vrh izlazi sa druge strane. Mi smo prošli bezbedno i tu stazu smo postavili na internet i tako omogućili planinarima da naprave kružnu turu i učinili da im uspon bude još lepši. Tu nas je bilo 13, a inače u istraživanje može da ide i više planinara.
Jedna od značajnih akcija u ovoj godini je učešće pet članova „Era“ u akciji „Sto kilometara grebenom fronta za sto godina proboja Solunskog fronta“.
– Akciju je organizovalo udruženje „Otadžbina pamti“ iz Beograda i na njoj je učestvovalo oko 250 planinara iz cele Srbije. Pre toga bilo je pet pripremnih akcija za tu centralnu akciju, koja ide linijom Solunskog fronta od Đevđelije skoro do Bitolja, sve granicom visova Kožuf, Kozjak i Nidže i Kajmakčalana. Akcija je trajala pet dana i bila je izuzetno teška i naporna. U toku akcije neprekidno smo na terenu dobijali informacije prelazeći preko stotine rovova. To je bio svojevrsni doživljaj. Akcija je imala edukativni značaj. Učestvovalo je i stotine dece u pešačenju do Kajmakčalana i natrag. To je jedna od planinarskih manifestacija koja je imala izuzetnu organizaciju – rekao je Slobodan, koji je i sam učestvovao.
On je rekao da su imali dobru pripremu, koje su im pomogle da prebrode sve teškoće.
– Pešačilo se i do 40 km dnevno po tim jako krševitim predelima, velikih uspona, nepristupačnih kamenih terena. Tu smo mogli da vidimo kako su se naši heroji iz Velikog rata borili. Svaka stena je u tom vremenu bila tvrđava, koju je bilo teško osvojiti, a naši ratnici su to uspevali. Svih pet naših članova je prošla dosta uspešno, kao i svi učesnici akcije, s tim što je najduži put tih četiri dana pošlo 55 planinara. Na konačnoj manifestaciji, na vrhu Kajmakčalana, visokom 2.521 metar, prisustvovalo je oko 250 učesnika. Na mene lično najjači utisak je ostavila sva ta lepota predela, sve te istorijske činjenice, i to mi je skretalo pažnju sa težinu staze – opisao je naš sagovornik.
PK „Era“ organizuje akcije prilagođene rekreativcima i to vikendom.
– To su jednodnevni izleti koje organizujemo najčešće u nedelju i dosta stvari prilagođavamo i uvažavamo savete i želje rekreativaca. Planiramo da proširimo i broj vodiča. Sada imamo dva vodiča, Peđa i ja, a pridružiće nam se Danilo Starčević, koji radi u Crvenom krstu, i on će preuzeti jedan deo naših aktivnosti. Iduće godine planiramo da obučimo još jednog mladog vodiča, a to je Stefan Danilović, koji je prošle godine, sa 19 godina, izašao na jedan vrlo zahtevan vrh na Kavkazu, Kazbek (5.047 metara). On je najmlađi naš član na toj visini. Inače, kod nas članovi mogu biti različitog uzrasta, jer kod nas po tom pitanju nema granice. Svi su dobrodošli u klub „Era“. Najmlađi članovi su osnovci i za jače akcije potrebno je da su roditelji prisutni, a za izlete potrebna je saglasnost roditelja. Najstariji član ima blizu 80 godina. Svi prema svojim mogućnostima mogu da odaberu aktivnost koja im odgovora i koju mogu da prođu bezbedno i bez većih problema. Prošle godine smo imali organizovan odlazak na Kavkaz (5.047m ) i to predstavlja jednu od najvećih akcija sa većim brojem ljudi u okviru grada Užica. Osam naših članova je otišlo na taj vrh bez problema, bez simptoma visinske bolesti, jer smo imali dobru aklimatizaciju. Tu smo bili 15 dana, ali smo akciju sproveli po svim propisima. Prvih 500 metara visinske razlike išli smo ka usponu sa velikim rančevima. Tu smo postavili bivak (šatore), a posle toga smo sa malim rančevima išli još 500 metara, pa se vratili i onda tu prenoćili. Ujutru smo tih 500 metara, koje smo prešli sa malim rančevima, penjali se sa kompletnom opremom. Tu smo ponovo postavili šatore i sve smo tako išli do samog vrha, sve po 500 metara, dok nismo završili uspon. Bilo je dosta opasnosti na tom vrhu, imali smo glečer sa pukotinama, imali smo jednu stenu sa koje neprekidno pada kamenje i treća velika poteškoća na 200 metara pred sa vrh, bila je zaleđeni sneg. Bilo je vrlo teško i samo sa teničkom opremom se moglo izaći na vrh (užad, capini i sva druga oprema koju smo imali). U jednom trenutku je počela mećava i sreća je što je kratko trajala. Na samom vrhu bilo je sunce i imali smo prelep pogled – rekao je Slobodan i dodaje da se svaka akcija na visoke vrhove mora prilagođavati određenom periodu godine, zbog vremena.
– Jednom sam se prevario i vodio manju grupu na Kačkar u Turskoj, na granici sa Gruzijom. Bila je to petočlana ekspedicija i naišli smo na previše snega i opasnosti. Pred sam vrh nas je zahvatila mećava i otkazali smo ekspediciju za neku narednu godinu. Mi smo tada išli u junu, a da smo samo mesec dana kasnije išli bilo bi sve u redu. I nakon četiri godine smo ponovo krenuli i osvojili vrh. Izašli smo bez ikakvih problema. Sa nama je bio i moj sin, koji je imao 13 godina. I on je uspeo da izađe na 4.000 metara. On, iako je tako mlad, nakon toga učestvovao je u usponu na Dolomite. On je među najuspešnijim planinarima u Srbiji, jer je već do tada imao 36 vrhova preko 2.000 metara. Posle toga je prešao u fubalske vode, a drugi sin, koji je takođe bio malo u planinarskim aktivnostima, sada se takmiči u biciklizmu za Crvenu zvezdu.
Slobodan je još rekao da za rekreativce uglavnom organizuju planinarske izlete u okolini Užica i da je to dobar osnov za sticanje kondicije. Ti izleti se organizuju od septembra do aprila. Ako je sneg ide se 10 do 15 km, a po lepšem vremenu od 14 do 18 km.
– Planinarstvo je društvena aktivnost, koja nosi najveći broj utisaka. Sve što je akcija teža, više se poštuje i ceni, a sa sobom ponese poseban utisak prirode. Kada sam išao sa jednim mojim prijateljem na Mon Blan, na samom vrhu smo se pogledali. Mislio sam sneg i samo sneg. Ali doživljaj koji sam doživeo penjući se na vrh, svu tu lepotu prirode, stotine lepih pejsaža, ostaju urezani u meni – rekao je Slobodan.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 992)
