Piše: prof. dr Bilja Grujičić
Nemam uvode, oni uglavnom zamagljuju stvari i poentu razgovora, služe da odgode stvari za nas nestrpljive, ili da nas sačekaju sa onim „ali“ iza ugla. Zato odmah znam da sadašnja škola nema odgovore na izazove digitalnih izvora (internet i društvene mreže). Prvi i ogromni izazov je u činjenici da ona nije jedini izvor znanja, a bojim se da su to naši učenici shvatili mnogo pre nas samih. Treba li da budemo ponosni na njih? Sve reforme koje se sastoje od uvođenja novih predmeta i samo delimične promene programskih sadržaja, bojim se da nisu dovoljne. Šta je tebi, Biljana, zašto baš na Sv. Savu? Pa, ja mislim da je baš sad prilika, u vremenu dobijanja Svetosavskih nagrada i priznanja, u skromnim proslavama prosvetnih radnika, u trci za ocenama i ponekim roditeljima, progovoriti da škola, mora i može da se reformiše i modernizuje! Ako je Sv. Sava mogao da izgradi prozore, onda valjda mi možemo da otvorimo vrata svemu novom što dolazi… Dobro, hajde bar da odškrinemo! Padne mi na pamet reklama u kojoj jedna krajnje konvencionalno odevena profesorka kreće pred decom da pimpla, udara i šutira loptu, na šta oni oduševljeno prate sve to. Kakva odvratna vizura! Niti su profesori zastareli, niti su manje obavešteni o savremenim procesima, niti su zatucani, oni su oduvek bili i biće vesnici novog i progresivnog, samo im, verovatno, nedostaju markentinške sposobnosti (čitaj: bezobrazluk!) da to i pokažu. Uostalom, čovek ostari onog trenutka kada više ništa ne može da nauči. A tako nije sa profesorima! Dobro, ne pretendujemo da baš nikad ne ostarimo, kao slika Dorijana Greja, ali nismo ni za Muzej antikviteta. Na kraju, u obrazovanju ne može da radi onaj ko nije spreman na promene i stalno usavršavanje. Mi stvaramo misleće ljude sa kritičkim mišljenjem i stavom baziranim na činjenicama, koji će sutra umeti argumentovano da brane. Izvinjavam se, Aci Lukasu!
Pratila sam Davos, nadam se da ste i vi, dragi moji, makar na nivou cene pljeskavica, čula sam ko se sa kim sastao, ostaje da vidimo kakvu će praktičnu primenu to imati. Mada mi se dopada stav premijerke o uvođenju digitalnih tehnologija, koliko god se opirali kuckanju na laptopu. Dobro, ne mogu reći da bih svuda ponela samo njega, ponekad bih povela i nekog drugog, pa bih onda malo miksovala. Zanimljivog i zanimljivijeg, ali sve mi se čini da Gospodin digitalni preuzima primat.
No do digitalizacije, potrebno je napuniti i stomak. To ti je, sine moj,(tako me je zvao, pa posle sumnjajte u latentnu superiornost muškog roda na ovim prostorima), govorio je moj deda, kao gorivo za automobil, zato jedi! A potrošačka korpa, nešto iznad 53.000 dinara… Meni se sve nešto čini, ili je ona bušna, ili ja ne umem da se uklopim u taj prosek, ili previše slušam one koji nisu u proseku. I posle kažemo – ne uči se za školu, već za život. A dug je ovaj januar, dragi moji… No ekonomske teme ostavljam mom uredniku i nadam se da on neće biti onaj koji će ugasiti svetlo! Toliko od mene, uživajte u čaju sa dodatkom cimeta, voli vas vaša Bilja!
(Užička nedelja 978)
