Тијана Малешевић Ужичанка године 2016. - Užička nedelja najozbiljniji medij Zapadne Srbije

УЖИЧАНИН ГОДИНЕ 2016.
Ужичка недеља је у уторак, 28. марта, по десети пут организовала доделу признања „Ужичанин године“. У пуној свечаној сали Скупштине града одата су признања и поштовање Ужичанима који су се у протеклој години или дужем низу година истицали у различитим областима у нашој локалној заједници, али и много шире, и на тај начин доприносили афирмацији града у коме су рођени, односно града из кога су кренули путевима добрих резултата и успеха.

– Десет година је прошло од прве доделе овог признања које има посебну тежину. “Ужичка недеља”, лист који већ 22 године излази у нашем граду и пише о темама које су незаобилазни део наше свакодневице, али и историјске заоставштине, те 2005.године, кренула је у подухват препознавања и афирмације оних међу нама који својим стваралаштвом и неуморним радом представљају најпозитивније примере. У временима у којима су праве вредности некако скрајнуте и не долазе до изражаја од тежине самог времена у коме живимо и проблема са којима се суочавамо, ретко се говори и пише о људима којима можемо да се поносимо. Сем у ретким приликама, каква је и ова вечерас, у којој стицајем околности, Ужичанина године и Ужичане године у различитим областима проглашавамо десети пут. До Ужичана године се стиже дугим и напорним путовањем на коме се мора показати и доказати безусловна љубав према овом граду и његовим људима, поштовање „ужичког духа“ и особености, са одређеном дозом дрчности и репрезентовање Ужица на најлепши начин ма где били, ма којим се пословима бавили – најавила је водитељ програма Верица Туцовић.
У име града речи поздрава свим присутнима, а посебно награђенима, упутио је Бранислав Митровић, председник Скупштине града Ужица.
– Ми живимо у цивилизацији са којом смо у дубокој свађи, у којој су дубоко поткопани темељи, порушени зидови, похлепа је једна од основних мотива, а праве вредности нису у моди. Ко су људи који имају снаге да праве вредности поставе на право место? Управо су то људи који су претходних година, а и вечерас, добитници ове значајне награде. Они дају допринос и служе као узор и пример будућим генерацијама. Озбиљне промене у једном друштву могу да крену од појединца, који су спремни да мењају друштво и напредују. Наши добитници су такви – рекао је Митровић.

Горан Лапчевић, председник жирија, подсетио је да су ова признања додељена по први пут 2006. године.
– Мотив за ово је била потреба да се у друштву које већ дуго функционише без јасних критеријума вредности, прмовишу они који својим залагањем и радом дају надпросечан допринос. Укратко, они који својом речју и делом оставе позитиван траг у животу већег броја својих суграђана. Жири је разноврстан због категорија. Иза сваког добитника стоје јаки аргументи. Сваке године имамо све више добитника који нису са нама у тренутку доделе. Ове године награде добијају добитници који су тренутно у САД, Швајацарској, Румунији и Бразилу. То је глобални тренд који је дотакао нас и тако ће бити убудуће – рекао је Лапчевић и захвалио се добитницима на доприносу, јер, како каже, због њих се Ужичани осећају поносно и добро.
– Оно примером показују да се сваки појединачан допринос броји. Све добитнике спаја једна те иста љубав, а то је љубав према граду у коме су се родили, школовали и у њему прoводе своје животе. Хвала им због те љубави – захвалио се Лапчевић.
Први пут откако се додељује признање Ужичанин године – Ужичанин је Ужичанка.

Ужичанка године је одбојкашица Тијана Малешевић. Спортску каријеру започела је у ужичком „Јединству“. Након „Јединства“ међународну каријеру наставља у Чешкој где наступа за клуб „Агел Простехоу“, затим одлази у швајцарски клуб „Волеро“, следи ангажман у Пољској у ОК ПТПС Пила. У једној од најјачих одбојкашких лига на свету, у Италији, игра за клуб „Новара“, а након ОИ Рију одлази у Сао Паоло у Бразил у клуб „Осаско“. Пре 10 година са јуниорском одбојкашком репрезентацијом на Европском првенству освојила је сребро. У 2011. години дебитовала је у сениорској репрезентацији са којом је те исте године освојила три медаље, злато на Европском првенству и у Европској лиги и бронзу на Гран прију. Круна спортских успеха, за сада, је сребрна медаља освојена прошле године на ОИ у Рију.
Тијана потиче из познате ужичке спортске породице Малешевић. Отац Зоран је био рукометаш, мајка Љиљана одбојкашица, а брат Никола је кошаркаш.
Признање је примила Тијанина мајка Љиљана, а Тијана се захвалила награди путем видео линка:
– Жао ми је што нисам у могућности да физички будем пристуна ту са вама и примим ову награду. Ова награда ми много значи и изузетно ми је драга, јер много волим свој град. Све своје слободно време које имам, трудим се да проведем у Ужицу, јер ту су све особе које највише волим, који су били уз мене све ове године, који су ми били ослонац и подршка и без њих сигурно не бих направила ове резултате које јесам. То су моја породица, моја фамилија и моји пријатељи, Обећавам да ћи се трудити да свој град и своје суграђане обрадујем са још медаља. Велики поздрав из Бразила – поручила је Тијана Малешевић.
Драган Р. Филиповић је Тијаниној мајци уручио и књигу „Пецајући старом пругом од Ужица до Вишеграда“, а сам аутор сугерише да није написао књигу о пецању, ни о железници, већ “књигу о људима који одреде циљ, у напредовању прођу све што се проћи мора, и кад стигну схвате да су безразложно зебли и бринули и гледају навише, у нове врхове”.

Маријана Вељовић Илић, директорка предузећа “Турбо сервис”, привредник је године. “Турбо Сервис” је основан 1984. године и бави се произвдњом и сервисом делова за аутомобилску индустрију. Једини је овлашћени сервис произвођача турбокомпресора за територију републике Србије, БИХ и Македоније. Компанија тренутно има 60 запослених. Од 2006 године послује према стандарду система менаџмента квалитетом ИСО 9001:2008, а пратећи светске трендове ова фирма је 2015. имплементирала стандард за заштиту животне средине ИСО 14001:2009. Тренутно је у процесу увођења стандарда ТС16949 за аутомобилску индустрију са циљем да се у потпуности испоштују захтеви тржишта и квалитет доведе на највиши ниво. Послује на територији Србије, извози и у земље у региону, а недавно је потписала уговор са познатим прозвођачем камиона шведском компанијом “Сканија”. Компанија стално улаже у едукацију менаџмента и запослених, као и у развој технолошких процеса, како би задржала позицију лидера за сервис турбокомпресора на територији Југоисточне Европе. На челу ове успешне фирме од 2008. године стоји једна жена Маријана Вељовић Илић

Милан Јевтић – предузетник године – власник посластичарнице „Уна“.
Данас га тако препознајемо, али многи Ужичани памте да је био оснивач удружења естрадних уметника „Ере“, октета „Ужичани“, члан ансамбла “Урошевић” и Радио оркестра, да је уградио први дигитални сат на ужичком тргу, а затим и на другим локацијама, да је пре 35 година основао фирму „Ланекс“ која се првобитно бавила производњом детерџента за судове. Мање је познато да је ова фирма једина у Југославији правила аларм ташне за пренос новца, а у оквиру овог предузећа, пре 28 година, отворена је посластичарница „Уна“, затим и посластичарница „Театар“, која је била култно место окупљања младих и старијих Ужичана. Милан Јевтић је за своје ангажовање на естради награђен највећим признањем „Естрадном наградом Србије у струци“.
Иако је формално већ пет година у пензији предузетнички дух у њему не мирује и ко зна каквим новим подухватима нас може изненадити у будућности.

Софија Бунарџић добитник је награде за допринос култури. Иако рођена сплићанка, Софија Бунарџић има “дужи стаж” Ужичанке и значајан печат у ужичкој култури још од 1980. године. По дипломирању на Факултету примењених уметности у Београду радила је као дизајнер у Сирогојну, као први самостални уметник у Златиборском округу, од 2004. професор, а сада и директор Уметничке школе. Уз пет самосталних и више од 100 колективних изложби у земљи и иностранству, добитник је две плакете УЛУПУДС-а. Аутор је пројекта Керамика Злакуса и организатор Међународне колоније керамике, на којој је за две деценије учествовало 330 уметника из 32 земље, који стварају у јединственој Злакуса техници старој неколико векова. Захваљујући колонији поново је оживео стари грнчарски занат у Злакуси, а тиме и село препорођено. У бази података УНЕСКА уз име Софије Бунарџић стоји – експерт за керамику.

Небојша Ђурић је добитник награде спортиста године 2016. Небојша Ђурић, члан атлетског клуба „Пора“, ужички параолимпијац је један од оних спортиста који потврђује став да нико од нас не зна колико снаге има у себи и како невероватне резултате може да постигне, док не стави на проверу снагу сопствене воље и жеље да помера границе очекиваног. На Европском првенству за атлетичаре инвалиде одржаном прошле године у Италији, Небојша Ђурић освојио је сребрну медаљу у бацању кугле и бронзану медаљу у бацању копља.
Прошле године на параолимпијским играма у Рију, Небојша је био члан репрезентације Србије и освојио 5. место у дисциплини бацање кугле, а био је седмопласирани у бацању диска. На отвореном првенству Италије био је први у бацању, кугле, копља и диска, у дисциплинама у којима је актуелни првак Србије.

Др Мирослав Станојевић је добитник награде за јавни ангажман. Др Мирослав Станојевић – начелник службе за хируршке болести у Општој болници Ужице и шеф одсека ендокрине хирургије прво јавно признање добио је као студент Медицинског факултета у Београду. Био је добитник Октобарске награде града Београда за рад из области социјалне медицине на тему проблема старих лица. У току радног стажа непрекидно се стручно усавршавао у областима дигестивне, ендокрине и лапароскопске хирургије. У досадашњем раду у области дигестивне хирургије обавио је око 10.000 операција, као и 2.500 операција на штитастој жлезди. У 2002. години као директор Здравственог центра Ужице организовао је донаторску конференцију „Рез за живот“ коју је подржала Влада тадашње Савезне Републике Југославије, Република Србија и град Ужице на којој су прикупљена средства у износу од милион и по немачких марака за опремање и пуштање у рад операционог блока у Општој болници Ужице, у згради која је иначе усељена 1988. године, али до тада није било средстава да се операциони блок пусти у функцију. Др Мирослав Станојевић је члан УО Друштва за борбу против рака и члан председништва хируршке секције Српског лекарског друштва. Објавио је више радова као аутор и коаутор из области хирургије. У току је процедура за одбрану докторске дисертације коју је др Станојевић завршио и спреман је за њену одбрану.

За радника године 2016. проглашен је Радоје Ђуричић. Преко 25 година запослен је у ЈКП „Нискоградња“ на пословима радника на градилишту. Током свих ових година све радне задатке обавља савесно и одговорно. Ненаметљив и увек спреман да помогне другима, омиљен је и поштован међу колегама. Радоје је радник који својим понашањем даје пример како треба да се односимо према раду, имовини предузећа и колегама. Поред признања за радника године, Специјална болница за болести штитасте жлезде и болести метаболизма „Чигота““, поклонила је викенд – награду.

КУД “Севојно” је награђено за очување традиције и фолклорног наслеђа. КУД Севојно, једно од најстаријих КУД-ова у Србији, основано је пре 63 године са циљем да негује традицију и фолклор као део народног стваралаштва, аутентичне народне уметности. Буквалан превод речи фолклор је народна мудрост или народно знање које у себи обједињује низ појава у народној духовној култури: обичаје, веровања, усмена предања, све врсте народне уметности. Генерације кудоваца “Севојна”, хиљаде и хиљаде младих Ужичана, доносиле су бројна признања и награде са такмичења у земљи и у свету и били наши амбасадори фолклора у земљи и свету. Подсећамо да су одликовани Орденом заслуга за народ са сребрним знацима 1975. године, као и бројних златних плакета Савеза аматера Републике Србије. Последње у низу признања је Златна плакета и прво место на 18. фестивалу фолклорних ансамбала културно-уметничких друштава Србије. Извођачки ансамбл и Народни оркестар освојио је прво место и Златну плакету за изведени програм у целини. КУД “Севојно” и даље окупља младе људе који са великим ентузијазмом настављају путевима игре које су утабале неке претходне генерације.

Милорад Искрин је добитник награде за очување успомена на Ужице кога више нема. Историчар Милорад Искрин радио је као наставник у Основној школи “Душан Јерковић”, а од 1992. до пензионисања 2001. године био је директор Историјског архива у Ужицу. Аутор је стручних радова у “Ужичком зборнику” и “Настави историје”, текстова о Ужицу и познатим Ужичанима у листовима “Вести” и “Ужичка недеља”, а оно што га посебно издваја у нашем граду је његова посвећеност Ужицу кога више нема, које нам је откривао кроз садржаје из историје свакидашњег духа малих људи, дакле оних људи (највећег броја нас) који јесу ткиво свих живота, и прошлих и будућих. Захваљујући његовом педантном истраживачком раду, упознавали смо другу страну историје нашег града, сазнавали много тога новог о чувеним ужичким кафанама и пекарама, чесмама, школама, а преко прича о њима и о нашим прецима. Господин Искрин је иницирао пренос посмртних остатака хероине Великог рата Љубице Чакаревић, храброг борца са Солунског фронта, из Сарајева у породичну гробницу Чакаревића на ужичком гробље Доварје.

Дарко Закоч је добитник награде за развој спорта. Као тренер одбојкашког клуба “Јединство” у периодима од 1986. до 1996. , затим од 1997. до 2005. године, писао је златну историју женске одбојке у граду на Ђетињи. Од укупно 9 титула првака државе које је “Јединство” освојило, чак 7 је био у време када је на месту првог тренера био Дарко Закоч. “Јединство” је у то време 8 пута тријумфовало у Куп такмичењу, а Дарко је на челу тима био приликом освајања 7 титула победника Купа. Закоч је заслужан и за освајање вицешампионске европске титуле у Азербејџану 2001. године, на такозваном Топ Тимс Купу, који је окупио најбоље женске одбојкашке тимове Европе. Поред титула треба истаћи да су у ОК “Јединство”, у време док је тренер био Драко Закоч, стасавала и калила се велика имена наше одбојке, девојке које су биле репрезентативке и допринеле највећим успесима наше женске одбојке, као што су Весна Читаковић, Јасмина Мазалица, Јована Весовић, Сузана Ћебић, Јасна Мајсторовић, Александра Аврамовић и многе друге. Дарко Закоч је био и тренер националних тимова Југославије, Србије и Црне Горе и Србије. Тренирао је екипе Поштара, Визуре, Тамис Константе у Румунији, у којој је тренутно ангажован у одбојкашком клубу Алба Блеј.
Награду уручује Жељко Челиковић. А Дарко нам је из Румуније упутио следећу поруку:
– Јако сам почаствован овим признањем које сте ми доделили. Човек у једном тренутку, након одређене временске дистанце, помисли да је платина заборава пала по свему ономе што је обележило део његовог живота, али ви сте ме разуверили и ово признање, које ми додељујуте ми пуно значи. Још увек није време да подвучем црту, још имам увек енергије и снаге за нове изазове. Ово признање доживљавам не као лично признање, него као признање читавом једном времену и групи дивних људи и девојака који су обележили успешне године ужичке одбојке, који су црвеним словом обележили Ужице на карти не само српске, већ и европске одбојке – искрено се захвалио Закоч.

Др Владимир Рековић добитник награде амбасадор Ужица. У Ужицу је завршио основну школу и три разреда Ужичке гимназије. Четврту годину завршио је у САД, потом и Гилфорт колеџ у Северној Каролини, а након тога постдипломске и докторске студије. Некадашњи ученик Ужичке гимназије данас је доктор физике елементарних честица и астрофизике, угледни физичар и истраживач на државном универзитету Рутгерс у Њу Џерсију, који је годинама ангажован на планетарном пројекту у Церну, у институту за нуклеарна истраживања поред Женеве, у тиму који се бави анализом Хигсовог бозона. Заједно са најуспешнијим колегама у свету учествовао је у великом открићу у грандиозном акцелератору ЛХЦ. Захваљујући Владимиру, ученици ужичке гимназије пре неколико година су били први средњошколци из Србије који су боравили у Церну. Група од 50 најбољих ученика наше гимназије математичког смера и ове године боравила је у овој научној институцији. Због свега што је до сада учинио Владимир заслужује титулу амбасадора Ужица. Због обавеза није у могућности да прими награду, па се и он присутнима обратио видое линклом из Женеве. Уместо њега награду је примио његов отац господин Мићо Рековић.
– Захвалан сам на признању, нисам баш сигуран чиме сам је заслужио. Видимо се ускоро у Ужицу – поручио је скромно Рековић.

Милутин Чолић – постхумно – признање „Ужичке недеље“ за допринос српској култури. Ужичка недеља жели Ужичане да подсети на још једног знаменитог суграђанина, Милутина Чолића, некадашњег управника Народног позоришта Ужице, новинара, дугогодишњег филмског критичара “Политике”, оснивача, директора и главног селектора међународног филмског фестивала ФЕСТ. Био је један од првих сарадника филмског фестивала у Пули и фестивала документарног и краткометражног филма у Београду, један од оснивача глумачког фестивала у Нишу. Објавио је 14 књига и студија, од којих су најпознатије: “Југословенски ратни филм”, “15 најбољих”, “Поглед са галерије”, као и “Филмски портрети – Од Манакија до Макавејева”. Пословну доследност и етичку црту овог Ужичанина најбоље илуструје опис након што је 5 година био директор ФЕСТ-а. Његово “директоровање” је много чему својеврсно: он нема канцеларију, секретарицу, службена кола. И за пет година није потрошио ниједан једини динар за презентацију. А промет се пење на милионе. У име човека који је говорио „Не интересује ме искључиво моје мишљење, него мишљење до кога долазим сазнавши и мишљења других” признање је примила његова унука.

Пригодне поклоне за све даме добитнице признања и ове године уручио је Владимир Стојић у име предузећа „Батерфлај“ и парфимерије „Клеопатра“.

Целу манифестацију су пратили ученици и професори ученици Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“. Музичку нумеру Димитрија Големовића – Лумај, лумај, извеле су Нина Лазендић, сопран, ученица, а на клавиру ју је пратила професорка Катарина Јовановић. У част добитника признања ученици Музичке школе Марко Божовић, виолина, Сара Матовић, виолина и Андрија Јаковљевић – клавир извели су своје тачке.

Ужичане године 2016. бирао је жири у саставу: Горан Лапчевић – регионални директор Сосиет Женерал банке, председник жирија; Драгослав Николић – дугогодишњи истакнути привредник; Зоран Поповић, спортски радник; Зоран Стаматовић, директор Народног позоришта Ужице; Петрашин Друловић – дугогодишњи синдикални активиста; Славица Јовановић, новинар у дописништву РТС-а; Новка Илић, новинар, дописник Слободне Европе; Владимир Стојић, предузетник, власник предузећа „Батерфлај“; Слађана Шуманац, предузетник – власница „Блу Муна; Жељко Челиковић, тренер; Драгован Драшковић – председник Самосталног синдиката за Златиборски округ; др Маја Гулан – општи хирург, субспецијалиста онкологије, шеф одсека за хирургију дојке Опште болнице Ужице и оснивач Саветовалишта за жене оболеле од рака „Јефимија“, Јовиша Старчевић – извршни технички директор “Првог партизана”, Слободан Павићевић – предузетник, власник предузећа „Флукс“ и Верица Туцовић.

Носиоци титуле Ужичанин године до сада су били Василије Мићић, Драган Суботић, Радомир Антић, Нинко Тешић, Драгослав Николић, Андрија Златић, Добросав Андрић, Обрад Јовановић, а прошле године то је био наш познати афористичар Раде Јовановић, који на жалост, више није међу нама. Али, захваљујући свему ономе што нам је оставио, итекако је са нама и увек ће бити. Поред њих свих ових година многобројни појединци и институције из Ужица су добитници признања за рад у области спорта, културе, привреде, за јавни ангажман, предузетништво, најбољи радници као и они који су проглашени амбасадорима Ужица, а то су Љубомир Симовић, Жарко Петровић, Иван Босиљчић, доцент др Миодраг Перић, професор доктор Даница Грујичић.
Жеља Тонија Станковића, идејног творца манифестације Ужичанин године била је афирмација рада и стваралаштва појединаца, посебно оних Ужичана чији резултати можда нису примећени онолико колико то заиста заслужују. Ужичка недеља се захваљује свим члановима жирија до сада, награђенима и свима који годинама подржавају ову манифестацију и Ужичку недељу.

Звездана Глигоријевић

2006.
Василије Мићић – Ужичанин године
Оливера Јевтић – спорт
Љубомир Симовић – за допринос у култури
актери пројекта “На пола пута”-ужички гимназијалци и професори књижевности Ружица Марјановић, Гордана Даниловић и Љиљана Смиљанић из Гимназије и њихова колегиница Милена Михаиловић из Економске школе – за јавни ангажман
Рађен Ковчић – награда из области мале привреде

2007.
Драган Суботић – Ужичанин године
Славко Кузмановић – за укупан допринос спорту
Народно Позориште Ужице – за допринос у култури
Војислав Лале Стефановић (постхумно) – за јавни ангажман
“АТМ” Севојно – награда из области привреде
Драган Ивановић, Први партизан – најбољи радник

2008.
Радомир Антић – Ужичанин године
Жељко Челиковић – за укупан допринос спорту
Жељко Марковић, аутора књиге “Цариградски мементо” – за допринос у култури
Момир Петровић, власник предузећа “Контролпоинт” – за јавни ангажман
Добросав Андрић, директор Први Партизан–Наменска производња – награда из области привреде
Станимир Јањић, Ваљаоница бакра – најбољи радник

2009.
Нинко Тешић – Ужичанин године
Андрија Златић – спорт
Бранко Станковић, новинар – за допринос у култури
Радован Глибетић – за јавни ангажман
Слободан Марковић, директор Маркинга – награда из области привреде
Бранко Станојевић, Први партизан – најбољи радник
Иван Босиљчић – Амбасадор Ужица

2010.
Драгослав Николић – Ужичанин године
Раде Љубојевић – привредник године
Живорад Јововић – предузетник године
Милош Зарић – спортиста године
колектив Историјског архива у Ужицу – за јавни ангажман (подухват године)
Милија Јоковић – најбољи радник
Љубомир Симовић – Амбасадор Ужица

2011.
Андрија Златић – Ужичанин године
Горан Којадиновић -Инфосис – предузетник године
Зоран Стаматовић – за допринос култури
Микица Веснић – спортиста године
Зоран Живковић – најбољи радник
Маја Гулан – за јавни ангажман
Специјална награда за хуманост – Тијана Петровић
Жарко Петровић – амбасадор Ужица

2012. Није биран Ужичанин године

2013.
Добросав Андрић – Ужичанин године
Миланко Јовановић, ДИВИ– привредник године
Љубинко Илић, КВИСКО – предузетник године
Зоран Јеремић – за допринос култури
Душан Кутлешић – спортиста године
Милисав Илић, ЈП Депонија – најбољи радник
Зоран Милановић – за јавни ангажман
Миодраг Перић, кардиолог – амбасадор Ужица

2014.
Обрад Јовановић – Ужичанин године
Привредници године – Жељко и Дарко Павловић, компанија „Текстил“
Предузетник године – Михајло Селаковић, МТК Метал-комерц
За допринос култури – Немања Ранковић, Народно позориште
Спортиста године – Борко Васиљевић, стрелац
Радник године – Славољуб Васић, бине мајстор Народно позориште
За друшвени ангажман – Драгица Јевтовић, начелница Полицијске управе Ужице
специјалне награде:
За дугогодишњи допринос ужичкој привреди – Миливоје Петровић, Кадињача
Чувар занатске традиције – Драгомир Петровић, сајџија
специјална награда редакције Ужичке недеље
За дугогодишњи допринос култури Ужица, постхумно – Ненад Ристановић – Стапарски

сродни линкови: