Tim kompanije “TEXTIL”
Jelena Pavlović, TEXTIL
Kompanija Tekstil uspešno posluje već više od 20 godina i za to vreme je postala lider u svojoj branši. Zahvaljujući posvećenosti poslu i činjenici da konstantno ulažu u razvoj zaposlenih, nije iznenađenje što je ova kompanija lider u svojoj branši. Razgovarali smo sa direktorkom Jelenom Pavlović, koja otkriva kako je kompanija uspela toliko dugo da opstane, kako se bore sa konkurencijom i na koji način država može da pomogne preduzetnicima.
Na samom početku mi možete reći nešto više o kompaniji, koliko dugo već posluje i u kojim gradovima sve radite?
Kompanija Tekstil postoji od 1991. godine i u tom periodu se razvila od malog trgovinskog preduzeća od nekoliko zaposlenih u veoma uspešno srednje preduzeće koje se bavi veleprodajom metraže na teritoriji Balkana i nekolicine zemalja Evropske unije. Sa sedištem u Užicu, kancelarijom u Beogradu, saradnicima na teritoriji BiH, Hrvatske i Makedonije uspevamo da se naši materijali nađu u kolekcijama većine regionalnih brendova. Zahvaljujući visokom stepenu posvećenosti poslu, profesionalizmom u pristupu, verovanjem u potencijal svakog zaposlenog, stalnom brigom o klijentima i stalnom ulaganju zaista opravdavamo lidersku poziciju u svojoj branši.
Godina 2014. je završena i koliko je ona bila uspešna za vašu kompaniju?
Godina za nama je bila zaista izazovna, i slobodno mogu reći jedna od najtežih u poslednjih par godina. Prirodne katastrofe koje su zadesile našu zemlju itekako su se odrazili na poslovanje. Nepovoljna poslovna klima je još više doprinela težem oporavku i vraćanju na plan. Pozitivnim mogu da nazovem iskustvo i znanje sa kojim smo izašli iz ove godine, kao i želju i volju da to iskoristimo kao odskočnu dasku za ovogodišnji rad.
Svedoci smo da se u poslednje vreme dosta firmi gasi, ali Teksil uspeva da odoli izazovima. Kako uspevate da se održite na tržištu?
Sa jedne strane na sreću, sa druge nažalost okrenuli smo se sebi i unutrašnjim resursima i u tome je naša najveća snaga. Ako imamo problem tražimo rešenje unutra, ne spolja. To bih svima preporučila, ne samo poslovno, već i privatno.
Koliko Vaša firma trenutno ima zaposlenih?
Trenutno imamo nešto više od 40 zaposlenih. U menadžerskoj strukturi učestvuje oko 30 procenata žena, što mislim da je i evropska norma. Podstičemo i širenje porodice i svake godine imamo po par novorođene dece. Ima i jedna anegdota vezana za taj podatak. U odeljenju gde se razvija dizajn budućih kolekcija poslednje 4 godine, kako koja nova devojka ili žena počne da radi, ostaje trudna. I sada imamo jednu ženu na porodiljskom i jednu koja je trudna. Ali, bez šale, u našoj kompaniji čvrsto verujemo u individualan doprinos svakog zaposlenog, njegov potencijal, doprinos i kreativnost. Zbog toga ne štedimo sredstva za razvoj zaposlenih i trudimo se da kao što smo tržišni lideri u tekstilnoj branši, budemo i lideri u pogledu razvoja ljudi.
Šta je neophodno kako bi se Vaša firma još više razvijala?
Mi nemamo potrebu za direktnom pomoći. Nama je potrebno da država pomogne našim kupcima i da ojača tekstilno tržište. Naime, prerano je otvoreno tržište za uvoz robe bez carine, za zemlje koje su na mnogo višem organizacionom i tehnološkom nivou. To je sada činjenica i ne može da se menja. Ali zato se može pomoći malim i srednjim proizvođačima, kao što to svaka ozbiljna država radi. Sledeće mesto gde mi možemo da povećamo biznis su okolne zemlje, jer dalje je skoro nemoguće ići, a da to nije rad za nekoga. Međutim, u tim okolnim zemljama ne postoji nikakav servis privredi od strane naše države. Carinske procedure su dosta komplikovane.Nekako ispada da je lakše Kinezima i Turcima da se probiju u Hrvatsku, Srbiju ili Bosnu, nego nama međusobno.
Koji su to najveći problemi sa kojima se vi kao firma susrećete u Srbiji i koliko je teško raditi u našoj zemlji kada govorimo o zakonima, porezima i birokratskim pravilima?
Nažalost tekstilna industrija i cela privatna branša nije pomognuta od strane države gotovo nikakvim zakonskim olakšicama i benefitima. Borimo se sa nelojalnom konkurencijom. Većina naših konkurenata nije do kraja legalizovala poslovanje jer ih gotovo niko i ne kontroliše ili je u pitanju korupcija. Izmene zakona o radu nisu ni u jednom segmentu ni podsticajne, ni stimulativne. Mi smo spremni da podelimo naša iskustva, da iznesemo šta bi nam značilo da dobijemo kao stimulans od države, ali nas niko ništa i ne pita, a mi sami imamo toliko obaveza trudeći se da sistem koji imamo bude i dalje održiv, a godine prolaze.
Kada govorimo o konkurenciji koja raste, koji su principi kojima se vodite u tržišnoj utakmici?
Kod nas je to veoma jasno. Mi radimo ovaj posao zato što ga volimo, do sada smo se ostvarili I nismo u grču da nešto moramo. Znači, potpuno legalno poslovanje je prioritet i ono što nas krasi sve ove godine, a to je kvalitet robe i usluge koju možemo da pružimo kupcu. Kada to ne bude održivo, nećemo više ni raditi.
Koji su vam planovi za 2015. godinu? Da li će biti nekih većih ulaganja?
U 2015. i dalje planiramo da razvijamo ljudske resurse, da izvučemo naše potencijale. Bavićemo se pojačano i ispitivanjem tržišta, građenjem partnerskih odnosa sa našim klijentima kao i unapređivanjem usluga koje nudimo. Trenutno tražimo novi adekvatan prostor u Beogradu, jer stari više ne zadovoljava novonastale potrebe. Većih ulaganja sigurno neće biti.
Već duži niz godina dodeljujete nagradu za mladog dizajnera na Beogradskoj nedelji mode. Koliko je to priznanje značajno i koliko ono utiče na afirmaciju mladih dizajnera?
Da, nagrada za najboljeg mladog dizajnera na BFW je jedna zaista značajna nagrada jer obezbeđuje realizaciju naredne kolekcije, a to nije mala stavka, morate priznati. Nama je zaista zadovoljstvo da radimo sa mladim i kreativnim ljudima. Razmišljajući o njihovim potrebama i slušajući njihova razmišljanja stalno obnavljamo i podstičemo i našu kreativnost.
Koliko je danas uopšte važno društveno odgovorno poslovanje?
Mogla bih da kažem, danas više nego ikada. Zašto danas? Zato što je juče prošlo, a sutra tek dolazi. Važno je da poštujemo jedni druge, da sarađujemo i komuniciramo, ali i da poštujemo tuđe različitosti ne zaboravljajući na sopstvene vrednosti, tradiciju i pravila. To je klima u kojoj radimo i iz koje sve to prenosimo, i na lokalnu zajednicu, i društvo. Vodimo računa o energiji, o prirodnim resursima, pomažemo vredne, uporne, pomažemo slabe i nemoćne i tako dajemo primer i zaposlenima, a oni svojoj deci i porodicama. Godinu obično počnemo sumiranjem prethodne kao i razgovorima sa svakim zaposlenim pojedinačno pitanjima: Šta je to što želiš? Šta te motiviše? Kako možeš poučen prethodnim iskustvom da doprineseš da iz naredne godine izađeš sa rečima zadovoljan sam i sobom i kompanijom za koju radim? Naš nobelovac Ivo Andrić je rekao: “ Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo. “ Isto je i sa poslom i sa svim sverama života.
N. Kutlešić
