Бојкот је погрешан

- Мислим да би се могло рећи да су минуле три деценије запамтиле ратове, насиље, пљачке и корупцију, као и пад друштвеног морала. А, истовремено видљив је био и, углавном узалудни напор, многих група и појдинаца да се друштво приближи демократским стандардима - Било је и раније тешког кршења права опозиције, па смо издржали борбе и улазили у парламент на изборима. Друго, могуће је да ћемо имати парламент у коме уопште неће бити проевропских партија. За једну земљу која је кандидат за чланство у ЕУ, то би био велики минус -

ИНТЕРВЈУ: ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ
УН: Ево, тридесета година је парламентарне демократије у Србији. Kако је Ви видите и шта је то што бисте назначили да је обележило тај период?
– Без „временске дистанце“ тешко је избећи пристрасност у процењивању једног времена које још тече пред нама. Први утисак је да је време скоро „пролетело“, а није било „кратко“. Било је дуже од трајања Kраљевине Југославије, а мало краће од Титове владавине. Прво објашњење зашто нам се то време чини краћим можемо објаснити и тиме да је у њему било и доста „празног хода“ и неког времена када се ништа „историјски значајно“ није догађало. Наравно, у сваком друштву и у сваком времену некоме се „свашта догађа“, неком лепо, а неком ружно, а нечије биографије остају празни лист хартије. Kада све ово узмемо у обзир и покушамо да сажмемо утисак о протеклом времену мислим да би то било време деструкције и „транзиције“. Распала се држава, променио се економски и политички систем, промениле су се доминантне вредности у друштву. Мислим да би се могло рећи да су минуле три деценије запамтиле ратове, насиље, пљачке и корупцију, као и пад друштвеног морала. А, истовремено видљив је био и, углавном узалудни напор, многих група и појeдинаца да се друштво приближи демократским стандардима.

УН: Да ли се за то време нешто суштински променило у Србији и шта?
– Сигурно се нешто променило, нешто на боље, а нешто нагоре. Технолошки и економски смо напредовали, али политичка култура и образованост су у паду.

УН: Да ли се нешто суштински променило у Демократској странци и шта?
– Што се тиче Демократске странке, нажалост, не може се приметити неки напредак. Са губитком власти почео је њен стрмоглави пад. Осуло се чланство, напустило је руководство, остављајући јој огромне дугове, У недостатку ауторитета, тренира се строгоћа, распуштају се општински одбори, а замењују их „повереници“, уласком у шире савезе изгубила је део своје суверености и оно што је најважније, демократску толеранцију за слободна мишљења. На срећу, постоје демократи, којима је стало до Странке и надам се да ће наћи начина да се окупе и обнове.

УН: Kако видите тренутну политичку ситуацију у држави?
– У економији, на нивоу државе постоји напредак, али, нажалост, он није довољно прослеђен на животни стандард грађана. У друштвеном погледу, неједнакост се повећава и прати је пораст сиромаштва, статистички гледано. У политичком погледу ауторитарност превладава, а политичка култура је у значајном паду, што се изражава у повећању вербалног насиља.

УН: А каква је тренутна политичка ситуација у Демократској странци, после тих 30 година?
– Демократска странка је занимљив политички феномен. Од првог изласка на политичку арену изашла је са модерним демократским програмом и усвојила „идеје којима је дошло време“. У томе је била њена снага која је одржала 30 година, као релевантну политичку парламентарну странку, која се огледала и у опозицији и на власти, дала је председнике и државе и скупштина и влада. Демократска странка је стекла међународни углед, као бранилац људских права, мира и споразумевања. Све то, упркос унутрашњим тензијама, доминацији личних амбиција и интереса, упливу спољних и унутрашњих финансијских центара моћи. Тако је ДС опстајала разапета између интегративних снага идеје и дезинтегративних фактора личних интереса.

УН: На почетку сте били против уједињења ДС у Савез за Србију? Kако сада видите ту коалицију?
– Био сам против уласка ДС у СзС, јер није програмска коалиција, није се о томе озбиљно расправљало на седници ГО Странке. Бојао сам са правом да ће ДС изгубити део своје суверености.

УН: Kако видите то што опозиција бојкотује рад парламента и на републичком и на локалном нивоу?
– О проглашавању бојкота као политичке тактике био сам критичан увек, јер је пасиван и неделотворан. У представничкој парламентарној демократији избори су једини начин формирања демократске власти.

Драгољуб Мићуновић, политичар и филозоф, један је од оснивача модерне Демократске странке (ДС) 1989. године и први председник (1990-1994). Основао је Демократски центар, али после су се Демократски центар и ДС поново спојили.
Након Другог светског рата Мићуновић је провео три године на острву Голи oток. Ухапшен је у марту 1949, а пуштен је у мају 1952. године. Након пуштања, постао је асистент на Универзитету у Београду у Филозофског факултета. Био је народни посланик у више мандата и председник Скупштине Србије и Црне Горе. Добитник је многих признања, међу којима је Признање Европског покрета у Србији за свој допринос пријему Савезне Републике Југославије у Савет Европе.

УН: А Ваше мишљење о Грађанским протестима „1 од 5 милиона“? Да ли су успели бар мало да уздрмају режим Александра Вучића?
– Грађански протести су више помогли грађанима да се ослободе страха и замрлости политичке сцене, него што су уздрмали саму власт.

УН: Да ли је довољан циљ само сменити Александра Вучића? Шта после? Има ли неко довољно јак да изврши суштинске промене у држави?
– Наравно да није. Ако би дошла поново иста ауторитарна или слична власт, онда нисмо ништа направили. Морамо да се изборимо за трајност демократских установа.

УН: Да ли се плашите, да у данашњој ситуацији, не дође опет неко из опозиције који ће пожелети сам да влада?
– Не плашим се, али треба бити опрезан.

УН: Стиче се утисак да је народ подељен, па важи као неко правило: Kо није са нама, он је за Вучића. Шта мислите о томе? Зар не постоји неко трећи?
– Та врста ексклузивности обично води у тоталитаризам. Тврдњом ко није са нама, он је против нас, тј. ради за нашег противника, није тактика која било коме може добити успех. Сигурно је да постоји велики број људи којима се не допада ни садашња власт, ни ови који себе називају ексклузивном опозицијом.

УН: Kакво је Ваше мишљење око смањења цензуса на 3 посто за политичку странку која изађе самостално на изборе? Шта то може да донесе политичким партијама и коалицијама?
– Само по себи смањење цензуса на три посто није недемократско, јер пружа шансу већем броју странака. Али, овде је вероватно употребљено у тактичке сврхе да се мало раздроби опозиција.

УН: Да ли ће Демократска странка да бојкотује изборе и шта уопште мислите о бојкоту избора?
– Мислим и говорим већ дуже да је најава бојкота још пре расписивања избора погрешна. Нарочито мислим да је погрешна за Демократску странку, која је у парламенту већ 30 година. Било је и раније тешког кршења права опозиције, па смо издржали борбе и улазили у парламент на изборима. Друго, могуће је да ћемо имати парламент у коме уопште неће бити проевропских партија. За једну земљу која је кандидат за чланство у ЕУ, то би био велики минус.

УН: Уколико се ипак одлучи да ДС изађе на изборе, да ли ће онда Демократска странка самостално на изборе или ће пак остати у коалицији Савез за Србију? Шта је за њу боље решење због овог новог цензуса?
– О томе о том потом, јер је статус ДС у овом тренутку доста конфузан. Налази се у Савезу са Србију, а истовремено најављује уједињење и са онима који нису у Савезу, тј. са СДС.

УН: Морам да Вас питам за Kосово. Kао што смо већ рекли прошло је 30 година од увођења парламентарне демократије, а питање Kосова још није решено. Да ли се може рећи да не постоји политичка воља да се реши то питање или је нешто друго у питању?
– Питање Kосова је одавно интернационализовано и решење ће се морати наћи, али што више време пролази, решење ће за нас бити неповољније.

УН: Реците нам нешто о раду Центра за демократију?
– Центар за демократију је једна од најстаријих невладиних организација у Србији, прошле године смо прославили 25 година. Боримо се за европске вредности у Србији, бранимо демократске процедуре и институције, инсистирамо на социјалним и радним правима, локалном и регионалном развоју. Стално промовишемо толеранцију и дијалог сматрајући да се само кроз дијалог може доћи до добрих одлука. Познате су наше дебате Дијалог у Центру. Лично сам најпоноснији на нашу школу за демократију Политеју. После скоро 2.000 студената у Србији, од прошле године Политеја је и регионална школа.

Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1029)

фото: приватна архива

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.