INTERVJU: DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ
UN: Evo, trideseta godina je parlamentarne demokratije u Srbiji. Kako je Vi vidite i šta je to što biste naznačili da je obeležilo taj period?
– Bez „vremenske distance“ teško je izbeći pristrasnost u procenjivanju jednog vremena koje još teče pred nama. Prvi utisak je da je vreme skoro „proletelo“, a nije bilo „kratko“. Bilo je duže od trajanja Kraljevine Jugoslavije, a malo kraće od Titove vladavine. Prvo objašnjenje zašto nam se to vreme čini kraćim možemo objasniti i time da je u njemu bilo i dosta „praznog hoda“ i nekog vremena kada se ništa „istorijski značajno“ nije događalo. Naravno, u svakom društvu i u svakom vremenu nekome se „svašta događa“, nekom lepo, a nekom ružno, a nečije biografije ostaju prazni list hartije. Kada sve ovo uzmemo u obzir i pokušamo da sažmemo utisak o proteklom vremenu mislim da bi to bilo vreme destrukcije i „tranzicije“. Raspala se država, promenio se ekonomski i politički sistem, promenile su se dominantne vrednosti u društvu. Mislim da bi se moglo reći da su minule tri decenije zapamtile ratove, nasilje, pljačke i korupciju, kao i pad društvenog morala. A, istovremeno vidljiv je bio i, uglavnom uzaludni napor, mnogih grupa i pojedinaca da se društvo približi demokratskim standardima.
UN: Da li se za to vreme nešto suštinski promenilo u Srbiji i šta?
– Sigurno se nešto promenilo, nešto na bolje, a nešto nagore. Tehnološki i ekonomski smo napredovali, ali politička kultura i obrazovanost su u padu.
UN: Da li se nešto suštinski promenilo u Demokratskoj stranci i šta?
– Što se tiče Demokratske stranke, nažalost, ne može se primetiti neki napredak. Sa gubitkom vlasti počeo je njen strmoglavi pad. Osulo se članstvo, napustilo je rukovodstvo, ostavljajući joj ogromne dugove, U nedostatku autoriteta, trenira se strogoća, raspuštaju se opštinski odbori, a zamenjuju ih „poverenici“, ulaskom u šire saveze izgubila je deo svoje suverenosti i ono što je najvažnije, demokratsku toleranciju za slobodna mišljenja. Na sreću, postoje demokrati, kojima je stalo do Stranke i nadam se da će naći načina da se okupe i obnove.
UN: Kako vidite trenutnu političku situaciju u državi?
– U ekonomiji, na nivou države postoji napredak, ali, nažalost, on nije dovoljno prosleđen na životni standard građana. U društvenom pogledu, nejednakost se povećava i prati je porast siromaštva, statistički gledano. U političkom pogledu autoritarnost prevladava, a politička kultura je u značajnom padu, što se izražava u povećanju verbalnog nasilja.
UN: A kakva je trenutna politička situacija u Demokratskoj stranci, posle tih 30 godina?
– Demokratska stranka je zanimljiv politički fenomen. Od prvog izlaska na političku arenu izašla je sa modernim demokratskim programom i usvojila „ideje kojima je došlo vreme“. U tome je bila njena snaga koja je održala 30 godina, kao relevantnu političku parlamentarnu stranku, koja se ogledala i u opoziciji i na vlasti, dala je predsednike i države i skupština i vlada. Demokratska stranka je stekla međunarodni ugled, kao branilac ljudskih prava, mira i sporazumevanja. Sve to, uprkos unutrašnjim tenzijama, dominaciji ličnih ambicija i interesa, uplivu spoljnih i unutrašnjih finansijskih centara moći. Tako je DS opstajala razapeta između integrativnih snaga ideje i dezintegrativnih faktora ličnih interesa.
UN: Na početku ste bili protiv ujedinjenja DS u Savez za Srbiju? Kako sada vidite tu koaliciju?
– Bio sam protiv ulaska DS u SzS, jer nije programska koalicija, nije se o tome ozbiljno raspravljalo na sednici GO Stranke. Bojao sam sa pravom da će DS izgubiti deo svoje suverenosti.
UN: Kako vidite to što opozicija bojkotuje rad parlamenta i na republičkom i na lokalnom nivou?
– O proglašavanju bojkota kao političke taktike bio sam kritičan uvek, jer je pasivan i nedelotvoran. U predstavničkoj parlamentarnoj demokratiji izbori su jedini način formiranja demokratske vlasti.
Dragoljub Mićunović, političar i filozof, jedan je od osnivača moderne Demokratske stranke (DS) 1989. godine i prvi predsednik (1990-1994). Osnovao je Demokratski centar, ali posle su se Demokratski centar i DS ponovo spojili.
Nakon Drugog svetskog rata Mićunović je proveo tri godine na ostrvu Goli otok. Uhapšen je u martu 1949, a pušten je u maju 1952. godine. Nakon puštanja, postao je asistent na Univerzitetu u Beogradu u Filozofskog fakulteta. Bio je narodni poslanik u više mandata i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. Dobitnik je mnogih priznanja, među kojima je Priznanje Evropskog pokreta u Srbiji za svoj doprinos prijemu Savezne Republike Jugoslavije u Savet Evrope.
UN: A Vaše mišljenje o Građanskim protestima „1 od 5 miliona“? Da li su uspeli bar malo da uzdrmaju režim Aleksandra Vučića?
– Građanski protesti su više pomogli građanima da se oslobode straha i zamrlosti političke scene, nego što su uzdrmali samu vlast.
UN: Da li je dovoljan cilj samo smeniti Aleksandra Vučića? Šta posle? Ima li neko dovoljno jak da izvrši suštinske promene u državi?
– Naravno da nije. Ako bi došla ponovo ista autoritarna ili slična vlast, onda nismo ništa napravili. Moramo da se izborimo za trajnost demokratskih ustanova.
UN: Da li se plašite, da u današnjoj situaciji, ne dođe opet neko iz opozicije koji će poželeti sam da vlada?
– Ne plašim se, ali treba biti oprezan.
UN: Stiče se utisak da je narod podeljen, pa važi kao neko pravilo: Ko nije sa nama, on je za Vučića. Šta mislite o tome? Zar ne postoji neko treći?
– Ta vrsta ekskluzivnosti obično vodi u totalitarizam. Tvrdnjom ko nije sa nama, on je protiv nas, tj. radi za našeg protivnika, nije taktika koja bilo kome može dobiti uspeh. Sigurno je da postoji veliki broj ljudi kojima se ne dopada ni sadašnja vlast, ni ovi koji sebe nazivaju ekskluzivnom opozicijom.
UN: Kakvo je Vaše mišljenje oko smanjenja cenzusa na 3 posto za političku stranku koja izađe samostalno na izbore? Šta to može da donese političkim partijama i koalicijama?
– Samo po sebi smanjenje cenzusa na tri posto nije nedemokratsko, jer pruža šansu većem broju stranaka. Ali, ovde je verovatno upotrebljeno u taktičke svrhe da se malo razdrobi opozicija.
UN: Da li će Demokratska stranka da bojkotuje izbore i šta uopšte mislite o bojkotu izbora?
– Mislim i govorim već duže da je najava bojkota još pre raspisivanja izbora pogrešna. Naročito mislim da je pogrešna za Demokratsku stranku, koja je u parlamentu već 30 godina. Bilo je i ranije teškog kršenja prava opozicije, pa smo izdržali borbe i ulazili u parlament na izborima. Drugo, moguće je da ćemo imati parlament u kome uopšte neće biti proevropskih partija. Za jednu zemlju koja je kandidat za članstvo u EU, to bi bio veliki minus.
UN: Ukoliko se ipak odluči da DS izađe na izbore, da li će onda Demokratska stranka samostalno na izbore ili će pak ostati u koaliciji Savez za Srbiju? Šta je za nju bolje rešenje zbog ovog novog cenzusa?
– O tome o tom potom, jer je status DS u ovom trenutku dosta konfuzan. Nalazi se u Savezu sa Srbiju, a istovremeno najavljuje ujedinjenje i sa onima koji nisu u Savezu, tj. sa SDS.
UN: Moram da Vas pitam za Kosovo. Kao što smo već rekli prošlo je 30 godina od uvođenja parlamentarne demokratije, a pitanje Kosova još nije rešeno. Da li se može reći da ne postoji politička volja da se reši to pitanje ili je nešto drugo u pitanju?
– Pitanje Kosova je odavno internacionalizovano i rešenje će se morati naći, ali što više vreme prolazi, rešenje će za nas biti nepovoljnije.
UN: Recite nam nešto o radu Centra za demokratiju?
– Centar za demokratiju je jedna od najstarijih nevladinih organizacija u Srbiji, prošle godine smo proslavili 25 godina. Borimo se za evropske vrednosti u Srbiji, branimo demokratske procedure i institucije, insistiramo na socijalnim i radnim pravima, lokalnom i regionalnom razvoju. Stalno promovišemo toleranciju i dijalog smatrajući da se samo kroz dijalog može doći do dobrih odluka. Poznate su naše debate Dijalog u Centru. Lično sam najponosniji na našu školu za demokratiju Politeju. Posle skoro 2.000 studenata u Srbiji, od prošle godine Politeja je i regionalna škola.
Zvezdana Gligorijević (Užička nedelja 1029)
foto: privatna arhiva
