КОЗАРСТВО
Много је сеоских домаћинстава у ужичким селима на којима су врата затворена, а имање зарасло у шикару и шуму. Ретко ко од младих се усуди да се врати на село, јер не виде перспективу. Једни од ретких који управо раде на обнављању домаћинства са планом да се ту населе и покрену производњу, јесу брачни пар Биљана и Дарко Милић. Они намеравају да се врате у Биљанин завичај у Биоску, у засеок Младеновићи, да гаје козе и да се баве органском производњом козјих сирева и кајмака.
На 720 метара надморске висине у овом засеоку су остале само две куће у које живе две жене, Биљанина мајка Милијана и Милијанина јетрва. А одакле идеја да Дарко и Биљана наставе живот на селу.
– Мајка Милијана је имала једну козу, која је давала доста млека. Видели смо колико даје млека, па смо пре три године подигли кредит и купили три козе, расе алпина. У ствари купили смо четири, али једна није преживела. Сада имамо стадо од 20 козе и јарића, које воде порекло од те три козе. Највише смо их купили због здравља, јер су козје млеко и сир веома здрави. Читао сам доста литературе о козама и нисам наишао нигде да могу да оболе од запаљење плућа, астме или рака. То је генетски способна животиња и храни се најхранљивијом деловима биљкама. Сада планирамо да се бавимо органском производњом козјих производа – каже Биљана.
За исхрану коза се не брину, јер имају велико имање, а ту је и имање њихових рођака, који не брани испашу коза.
– Ма нико не брани. Сви кажу пустите их нека пасу, ионако је све зарасло. Све док вам се поглед простире туда оне могу да пасу – додала је Биљана.
Њен супруг Дарко је врло заинтересован да се врати на село.
– Имамо идеју да проширимо број козе и правимо сир, трапист и да идемо ка органској производњи. Сада имамо 7 музних коза, 12 јарића и једног јарца. Учим о њима преко интернета, књига, а доста нам помаже и искуство бабе Милијане. Она је раније имала козе – каже Дарко.
Козе из овог стада дају од 2 до 4 литра млека.
– Ове старије дају по 4 литра, а првојарке дају по 2 литра. Битна је храна и испаша, и ако се не напасе нема млека. Мора да им се посвети пажња. Сада о њима највише брине бака, углавном радним данима, а викендом долазимо Биљана и ја са децом и преузимамо сав посао. Занимљиво је да оне иду увек где иде бака и ту су стално поред ње. Једу жир, а ако има пецка на жиру неће да га поједу. Неће ни трулу шљиву да поједу, а брсте смрчу. Коза једе 99 врста трава, овца 20 и крава 17 врста. Купине, папрат и куда пролазе нема ниједног струка, једу споришак, кантарион … Онда можете да замислите какво је млеко, сир и кајмак. Бака углавном прави сир у кришкама и кајмак, а ми трапист. Сурутка је веома здрава, али немамо тржиште за њу. Немамо нешто много купаца, па зато морамо мало више да радимо на маркетингу – каже Дарко.
У плану им је да сруше стару кућу до каменог подрума, који је у земљи, и да направе адекватан простор за прављење производа од козијег млека.
– Подрум је одличан, баш онакав како пише у књигама, ту нам сада сазрева сир.
Треба доста машина и приручног алата, јер ми тек почињемо. Када будемо проширили ја ћу сигурно доћи овде, а Биља ће морати да буде у Севојну, где живимо, још неко време због деце и њихове школе. Али, и она ће сигурно доћи овде – казао је Дарко који је по струци мајстор керамичар, док Биља ради у пекарској продавници „Сретен Гудурић“ у Севојну.
Имају подршку од Центра за органску производњу у Ужицу, јер имају све идеалне услове да се баве тим начином производње.
– Овде 14 година нико није бацио грама ђубрива. У преговорима смо да преко субвенција купимо још неколико коза, а наш је план да стадо проширимо за још 15 до 20 коза, као и да преместимо шталу. Основна идеја јесте да произведемо здраву храну – додао је Дарко.
Биља је вредна жена и стиже све да уради када викендом борави у селу.
– Углавном дођемо у петак увече. Онда одмењујем мајку. Прекувамo пресо, сирим, продајем, када треба да се пласти ту дође цела породица и сви радимо. Сир сиримо на стари начин. Не мешамо воду, нити друго млеко. Правили смо трапист, а и моцарелу, топљени сир за пице, за пржење и веома је укусан. Сада сам стала са тим, јер имамо доста посла око сена, али када завршимо те радове, поново ћу правити разне сиреве – каже Биља док послужује кисело млеко од козјег млека, млади и стари сир и кајмак.
Спремају сено за зиму и једна коза поједе отприлике око 2,5 кг сена. Сада им следи и орање њиве за житарице.
– Требало би да посејемо титрикалe на један хектар, а пожање се у јуну и јулу. Нећемо га ђубрити минeралним ђубривом, већ имамо довољно ђубрива од коза. Тако ћемо заокружити целу органску производњу. Према мишљењу Пољопривредне стручне службе у Ужицу, за две године моћи ћемо да добијемо и сертификат за органску производњу. Тритикале је хибрид пшенице и ражи, који је од пшенице наследио квалитет, а од ражи отпорност. Даје веће приносе него пшеница, мањи су трошкови, има дубљи корен у земљи. Са 30 ари може да да 3 тоне, то значи са хектара један вагон. Мада, обично иде 200 кг по хектару – рекао је Дарко.
Када је у питању репродукција, бар код коза у овом домаћинству, Дарко каже да козе углавном рађају два јарета, мада је једна од њихових коза окозила и три јарета.
– Јаре се једном годишње. Паре се у септембру. Има одређен начин како се припрема коза за парење. Тада треба појачати храну да коза производи ћелије. Када има више хране она ће да ојари два до три јарета. Врло је значајно да јарац буде из тројке или четворке, однoсно да је његова мајка ојарила троје или четворо јаради, јер мушки јарићи повлаче на мајку, а женски на мужјака. Пол зависи од мужјака, а број комада од козе – објаснио је Дарко.
Поред тога што је коза здрава животиња, она је и веома паметна и чиста.
– Ако је једна нешто јела, друга коза неће да настави да једе њено, него тражи ново. И ако неће да једу нешто, тo сигурно не ваља. Козама мора да се меље храна, довољно је само да се сломи жито – додао је наш домаћин.
Овај брачни пар има троје деце. Син Срђан је најзаинтересованији за козарство.
– Цео летњи распуст је провео са баком. Музао је козе, чувао, прави трапист. Док је био са баком она је ујутру чувала козе, а он увече. Видим да га све интересује око коза и воли све да ради око тога. Најмлађи син је свакој кози дао име.
Биљана и Дарко кажу да је сада бака Милијана главни ослонац.
– Имала сам раније козе, када су ми моје две ћерке биле мале. Волим козе. Ја се са њима дружим и гледам како пасу. Овде у близини сада нема нигде атовине, то је она биљка са црним бобицама које неће ништа да једе. Козе прво поједу тај плод – прича бака Милијана.
Од 2016. године у ужичком крају козарством се бави 10 газдинстава, која имају 10 и више коза. Милићи су на правом путу да међу првима са територији града почну са сертификованом органском производњом.
Ипак, они су све то замислили, али највећа препрека за остваривање плана је пут, који је у катастрофалном стању. Када пада киша ниједно возило не може да дође до Милића. Некада је војска одржавала тај пут, али више нико се не брине.
– У питању је око километар пута. Овај пут везује за Шљивовицу. Сада нема војске и пут је потпуно пропао. Ми не тражимо ништа друго, сем да се пут мало заравна и прошири. Председник наше месне заједнице рад је да нам помогне. Надам се да ће власт у граду имати разумевања за нас – рекао је Дарко.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 995)
