početak EKONOMIJA Занимала ме велика корпорација

Занимала ме велика корпорација

od nedelja
855 pregleda

ДР ЕМИЛИЈА ВЕЉАШЕВИЋ – НАУЧНИК У „ФИЛИП МОРИС“
У стварању будућности без дуванског дима учествује и једна ужичка научница, Емилија Вељковић. Магазин за науку, истраживања и открића „Планета“ навео је да Светска здравствена организација процењује да ће број пушача на свету 2025. године бити на нивоу од 1,1 милијарду људи, колико их отприлике има и сада. Чињеница је да велики број истраживања, кампање о штетности дуванског дима, забране пушења, казне и остале мере присиле нису дале очекиване резултате у виду смањења броја пушача. Позивајући се на те чињенице, дуванска индустрија почела је недавно да нуди наизглед логично решење – ако је толики број људи који не могу или неће да се одрекну пушења, зашто им не понудити мање штетну алтернативу? Баш на тим алтернативама ради наша Ужичанка.
Др Емилија Вељашевић рођена је у Ужицу у познатој ужичкој породици Вељашевић, од оца Војислава, судије и сликара, и мајке Добриле, банкарског стручњака. Њен брат Владимир и његова породица живе у Ужицу, где наша саговорница, како каже, веома често и радо долази. Одрасла је на Царини, на Ракијском пијацу. Ишла је у Основну школу “Нада Матић“ и “Душан Јерковић“.
– Моје детињство је било безбрижно и раздрагано. Нисмо били претерано оптерећени ваннаставним активностима, спортовима, секцијама, часовима језика, већ смо се много лепо дружили, како ми деца, тако и наши родитељи и нане, деде, комшије, пријатељи – сећа др Емилија.
Средњу школу је похађала у Ужичкој гимназији, на природно-техничком смеру.
– Имали смо доста физичке хемије, а и биологије. Била сам, а и данас то јесам, врло организована, вредна и систематична. Како се средња школа приближавала крају, тако се моја пажња фокусирала на студије медицине. Међутим, молекуларна биологија је била врло модерна, нова и изазовна наука, такозвана наука будућности (што и данас јесте), и верујем да је то превагнуло у мом коначном избору – казала је др Емилија.
После завршеног факултета, 1995. године је као стипендиста Министарства за науку и технологију добила посао у Институту за Нуклеарне науке Винча.
– У току 1998. године, као добитник стипендије УНЕСКО-а за молекуларну и ћелијску биологију, провела сам три месеца у истраживачкој лабораторији у Риму, у болници Gemelli (Ђемели), католичког универзитета “Свето срце”, чувеној по томе што се римски Папа ту лечи. Тада сам осетила значај искуства живота и рада у некој другој земљи, када се прилагођавате у лету, од учења језика, па на даље. После одбрањеног магистарског рада 1999. године, након напорног периода економске кризе и бомбардовања, које су потресле цело наше друштво, указала ми се прилика да у Швајцарској, на Универзитету у Цириху, започнем своје докторске студије. У њихов програм сам била укључена без икаквих диференцијалних испита. Мој магистарски рад, који је био резултат успешне сарадње са др Раданом Џодићем са Института за Онкологију у Београду, чак је без превода са српског језика задовољио високе критеријуме Медицинског факултета Универзитета у Цириху – казала је наша саговорница.


На питање како је доспела у светску фирму „Филип Морис“, она каже:
– У “Филип Морис” сам дошла 2007. године. Након завршеног доктората 2004. године у Цириху, започела сам постдокторски пројект, такође на Циришком Универзитету, на Институту за молекуларно истраживање канцера. Истраживали смо туморе плућа. Тај пројект је био рађен у сарадњи са научницима из „Филип Мориса”. Током три године сам успоставила одличне контакте са њима, имали смо бројне састанке и дискусије. Пошто ме је увек занимало како функционише једна велика фирма, као што је “Филип Морис”, у једном моменту сам на наговор једног пријатеља стидљиво поставила питање да ли би они имали посао за мене, не очекујући да ће се било шта догодити. Међутим, на моје велико изненађење, врло брзо сам добила афирмативни одговор и започела сам каријеру у великој интернационалној корпорацији.
Др Емилија Вељковић је наставила рад и живот на релацији Цирих – Сингапур. Велика корпорација јој је поверила да води веома важан пројекат.
– Одлично сам се снашла и у Швајцарској и у Сингапуру. Нигде нисам познавала никога, али врло брзо се око мене стварао круг неких финих људи, то је тако увек било и на томе сам захвална. Увек сам веровала у исправност својих избора, саслушала бих сваког, а послушала себе. Водила сам тестирања наших нових продуката у лабораторијама у Сингапуру. Принцип је грејање, а не паљење дувана, и том приликом се ствара драстично мање штетних супстанци које конзумент удише. IQOS (ајкос) је наш најпознатији продукт данас присутан на тржиштима око 50 земаља, укључујући и Србију, где је присутан од априла 2017. године. Јасно је да је пушење веома штетно по људско здравље и најбољи начини да се штетни ефекти пушења избегну је никада не почети или прекинути. Истраживања на другачијим начинима конзумирања дувана трају у нашој фирми више деценија. Концепт грејања, а не паљења дувана је оно што је главна карактеристика једне групе иновативних дуванских производа којој припада и IQOS. На тим нижим температурама је формирање штетних супстанци редуковано за 90-95 посто, што ову врсту производа сврстава у групу потенцијално мање ризичних за људско здравље. Улога мог тима у Сингапуру. у том комплексном процесу развоја, јесте да тестирамо нове продукте и поредимо их са традиционалним цигаретама. Резултате истраживања објављујемо као научне радове, чију сам израду врло често водила. Аjкос се продаје и у Ужицу, а и користи – каже др Емилија и додала је да процес иновација не престаје.
– Ајкос није наш једини продукт, има их још и налазе се на различитим нивоима спремности за тржиште.
Ипак, родни крај јој је у срцу и каже да долази свaка три до четири месеца.

– Иако живимо у добу дигиталне инстант комуникације, волим да се видим са фамилијом и пријатељима. Обавезно идем код мог брата, у његов кафић, и са друштвом из средње школе негде се увек окупимо, мени места нису много битна, него људи.
На крају је младим људима поручила:
– Желела бих да поручим младим људима да никада не забораве колико је стицање знања и школовање битно, чак и онда када се чини да свакодневица то демантује. Такође, без обзира на професију, неопходно је бити искрен према себи и следити своје инстинкте у изборима. Тада нема грешке. Наука је посебна професија, захтева стрпљење, неодустајање, чак када се чини да је сваки смисао изгубљен. Осим тога, чврста вера у идеје веома је битна. Препоручила бих младим људима, ако имају прилику, да проведу неко време ван земље, да стекну животно и професионално искуство и у другом окружењу, искомбинују то са оним што им је дала наша земља: добар генетски материјал, здрав начин размишљања, хумор, сналажљивост, креативност и вредноћу. Рецепт за успех: све у животу теба радити са пуно љубави и пажње, и бити у право време на правом месту – поручила је на наша успешна саговорница.

Звездана Глигоријевић

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.