DR EMILIJA VELJAŠEVIĆ – NAUČNIK U „FILIP MORIS“
U stvaranju budućnosti bez duvanskog dima učestvuje i jedna užička naučnica, Emilija Veljković. Magazin za nauku, istraživanja i otkrića „Planeta“ naveo je da Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će broj pušača na svetu 2025. godine biti na nivou od 1,1 milijardu ljudi, koliko ih otprilike ima i sada. Činjenica je da veliki broj istraživanja, kampanje o štetnosti duvanskog dima, zabrane pušenja, kazne i ostale mere prisile nisu dale očekivane rezultate u vidu smanjenja broja pušača. Pozivajući se na te činjenice, duvanska industrija počela je nedavno da nudi naizgled logično rešenje – ako je toliki broj ljudi koji ne mogu ili neće da se odreknu pušenja, zašto im ne ponuditi manje štetnu alternativu? Baš na tim alternativama radi naša Užičanka.
Dr Emilija Veljašević rođena je u Užicu u poznatoj užičkoj porodici Veljašević, od oca Vojislava, sudije i slikara, i majke Dobrile, bankarskog stručnjaka. Njen brat Vladimir i njegova porodica žive u Užicu, gde naša sagovornica, kako kaže, veoma često i rado dolazi. Odrasla je na Carini, na Rakijskom pijacu. Išla je u Osnovnu školu „Nada Matić“ i „Dušan Jerković“.
– Moje detinjstvo je bilo bezbrižno i razdragano. Nismo bili preterano opterećeni vannastavnim aktivnostima, sportovima, sekcijama, časovima jezika, već smo se mnogo lepo družili, kako mi deca, tako i naši roditelji i nane, dede, komšije, prijatelji – seća dr Emilija.
Srednju školu je pohađala u Užičkoj gimnaziji, na prirodno-tehničkom smeru.
– Imali smo dosta fizičke hemije, a i biologije. Bila sam, a i danas to jesam, vrlo organizovana, vredna i sistematična. Kako se srednja škola približavala kraju, tako se moja pažnja fokusirala na studije medicine. Međutim, molekularna biologija je bila vrlo moderna, nova i izazovna nauka, takozvana nauka budućnosti (što i danas jeste), i verujem da je to prevagnulo u mom konačnom izboru – kazala je dr Emilija.
Posle završenog fakulteta, 1995. godine je kao stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju dobila posao u Institutu za Nuklearne nauke Vinča.
– U toku 1998. godine, kao dobitnik stipendije UNESKO-a za molekularnu i ćelijsku biologiju, provela sam tri meseca u istraživačkoj laboratoriji u Rimu, u bolnici Gemelli (Đemeli), katoličkog univerziteta „Sveto srce“, čuvenoj po tome što se rimski Papa tu leči. Tada sam osetila značaj iskustva života i rada u nekoj drugoj zemlji, kada se prilagođavate u letu, od učenja jezika, pa na dalje. Posle odbranjenog magistarskog rada 1999. godine, nakon napornog perioda ekonomske krize i bombardovanja, koje su potresle celo naše društvo, ukazala mi se prilika da u Švajcarskoj, na Univerzitetu u Cirihu, započnem svoje doktorske studije. U njihov program sam bila uključena bez ikakvih diferencijalnih ispita. Moj magistarski rad, koji je bio rezultat uspešne saradnje sa dr Radanom Džodićem sa Instituta za Onkologiju u Beogradu, čak je bez prevoda sa srpskog jezika zadovoljio visoke kriterijume Medicinskog fakulteta Univerziteta u Cirihu – kazala je naša sagovornica.
Na pitanje kako je dospela u svetsku firmu „Filip Moris“, ona kaže:
– U „Filip Moris“ sam došla 2007. godine. Nakon završenog doktorata 2004. godine u Cirihu, započela sam postdoktorski projekt, takođe na Ciriškom Univerzitetu, na Institutu za molekularno istraživanje kancera. Istraživali smo tumore pluća. Taj projekt je bio rađen u saradnji sa naučnicima iz „Filip Morisa“. Tokom tri godine sam uspostavila odlične kontakte sa njima, imali smo brojne sastanke i diskusije. Pošto me je uvek zanimalo kako funkcioniše jedna velika firma, kao što je „Filip Moris“, u jednom momentu sam na nagovor jednog prijatelja stidljivo postavila pitanje da li bi oni imali posao za mene, ne očekujući da će se bilo šta dogoditi. Međutim, na moje veliko iznenađenje, vrlo brzo sam dobila afirmativni odgovor i započela sam karijeru u velikoj internacionalnoj korporaciji.
Dr Emilija Veljković je nastavila rad i život na relaciji Cirih – Singapur. Velika korporacija joj je poverila da vodi veoma važan projekat.
– Odlično sam se snašla i u Švajcarskoj i u Singapuru. Nigde nisam poznavala nikoga, ali vrlo brzo se oko mene stvarao krug nekih finih ljudi, to je tako uvek bilo i na tome sam zahvalna. Uvek sam verovala u ispravnost svojih izbora, saslušala bih svakog, a poslušala sebe. Vodila sam testiranja naših novih produkata u laboratorijama u Singapuru. Princip je grejanje, a ne paljenje duvana, i tom prilikom se stvara drastično manje štetnih supstanci koje konzument udiše. IQOS (ajkos) je naš najpoznatiji produkt danas prisutan na tržištima oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju, gde je prisutan od aprila 2017. godine. Jasno je da je pušenje veoma štetno po ljudsko zdravlje i najbolji načini da se štetni efekti pušenja izbegnu je nikada ne početi ili prekinuti. Istraživanja na drugačijim načinima konzumiranja duvana traju u našoj firmi više decenija. Koncept grejanja, a ne paljenja duvana je ono što je glavna karakteristika jedne grupe inovativnih duvanskih proizvoda kojoj pripada i IQOS. Na tim nižim temperaturama je formiranje štetnih supstanci redukovano za 90-95 posto, što ovu vrstu proizvoda svrstava u grupu potencijalno manje rizičnih za ljudsko zdravlje. Uloga mog tima u Singapuru. u tom kompleksnom procesu razvoja, jeste da testiramo nove produkte i poredimo ih sa tradicionalnim cigaretama. Rezultate istraživanja objavljujemo kao naučne radove, čiju sam izradu vrlo često vodila. Ajkos se prodaje i u Užicu, a i koristi – kaže dr Emilija i dodala je da proces inovacija ne prestaje.
– Ajkos nije naš jedini produkt, ima ih još i nalaze se na različitim nivoima spremnosti za tržište.
Ipak, rodni kraj joj je u srcu i kaže da dolazi svaka tri do četiri meseca.
– Iako živimo u dobu digitalne instant komunikacije, volim da se vidim sa familijom i prijateljima. Obavezno idem kod mog brata, u njegov kafić, i sa društvom iz srednje škole negde se uvek okupimo, meni mesta nisu mnogo bitna, nego ljudi.
Na kraju je mladim ljudima poručila:
– Želela bih da poručim mladim ljudima da nikada ne zaborave koliko je sticanje znanja i školovanje bitno, čak i onda kada se čini da svakodnevica to demantuje. Takođe, bez obzira na profesiju, neophodno je biti iskren prema sebi i slediti svoje instinkte u izborima. Tada nema greške. Nauka je posebna profesija, zahteva strpljenje, neodustajanje, čak kada se čini da je svaki smisao izgubljen. Osim toga, čvrsta vera u ideje veoma je bitna. Preporučila bih mladim ljudima, ako imaju priliku, da provedu neko vreme van zemlje, da steknu životno i profesionalno iskustvo i u drugom okruženju, iskombinuju to sa onim što im je dala naša zemlja: dobar genetski materijal, zdrav način razmišljanja, humor, snalažljivost, kreativnost i vrednoću. Recept za uspeh: sve u životu teba raditi sa puno ljubavi i pažnje, i biti u pravo vreme na pravom mestu – poručila je na naša uspešna sagovornica.
Zvezdana Gligorijević
