ОПЕТ СТРАНАЧКО ЗАПОШЉАВАЊЕ?
Након што је учитељ из ОШ „Слободан Секулић“ Златко Цвијовић, како је тврдио због страначког запошљавања остао без посла, и након штрајка глађу успео да се врати у школу, у ОШ „Краља Петра другог“, односно у њеном издвојеном одељењу у Стапарима догодила се скоро идентична ствар. Нови директор Данијел Радојевић није продужио уговор двема наставницама у Стапарима, а уместо њих запослене су две жене блиске или је неко њихов близак са функционерима градске власти. Весни су, наводно, нашли повреду радне обавезе, док је Биљана добила отказ само зато што се солидарисала са њом. Директор није желео да коментарише овај случај, само је рекао да је у питању тежа повреда рада и да нема говора о страначком запошљавању.
Наиме, Весна Ковачевић, учитељица и нестручна наставница многих предмета и Биљана Црнић, наставница српског, после дугогодишњег рада у школи од 1. септембра ове године су на Заводу за запошљавање.
Весна Ковачевић има 21 годину 7 месеци радног стажа, а у школи у Стапарима је од 1. септембра до 2001. године.
– Радила сам као наставница руског језика, јер су тешко налазили неког ко ће то да ради. Пре мене је била наставница из Бајине Баште, која је била стручна, али је отишла у пензију. Њу је мењала колегиница годинама, али јој се указало место учитеља у граду, па је и она отишла. Остало је упражњено место и ја сам ту дошла, али као нестручна наставница – почела је Весна своју причу као наставница.
Пролазиле су године и Весна се толико усавршила да је и као нестручна имала завидне резултате са децом из знања руског језика, чак су ишла и на такмичења. Током рада у Стапарима мењала је наставнике на одређено време и попуњавале часове из музичког, ликовног, предавала руски, физику, математику. Да је њен рад успешан говори и полагани пробни и пријемни испити, где се број бодова поклапао и са оценом ученика. Све то време радила је на одређено време, док су се многе њене колегинице запошљавале за стално малтене одмах по завршеном факултету, скоро без икаквог искуства. Сигурно је, како каже Весна, тако запослено њих 15, јер директори увек имају неког свог.
– Ја сам се борила на свој начин, али, како ми је мој психијатар рекао, код кога сам ишла после свега што се дешавало, да сам неуспешна скроз, јер немам везе, немам паре и нисам политички ангажована – каже Весна.
– Пре четири године – наставила је Весна – дошло је до наглог опадања броја деце. По том новом правилнику ако је број 11 ученика у млађим разредима, а не рачунају се предшколци, онда је требало да се смањи број учитеља. Тако је из школе морала да оде једна учитељица, која је отишла у матичну школу у продужен боравак, а један учитељ је остао да ради са децом до 4. разреда и предшколцима. Пошто је та колегиница отишла, директор Никола Бацетић и колектив су одлучили да ја ту будем шеф издвојеног одељења. Свесна сам била да се мора кренути у борбу да та школа опстане, да сами себи морамо помоћи. Прво смо разговарали са директором, а он се на неки начин помирио са ситуацијом. Међутим, ја нисам хтела. Решили сам да анимирамо људе тако што ћемо ми сами да им обезбедимо превоз и да узмемо да средимо школу изнутра и споља колико су наше могућности, тако да може да се каже да деца имају бар лепо уређени простор и да имају родитељи где да доведу децу – каже Весна.
И заиста, стварно је успела доста тога да уради. Имала је помоћ колега, а међу њима понајвише Биљане Црнић, наставнице српског.
– Када сам пре пет година дошла у ту школу, та школа је била само успомена на неку лепу школу. То је у ствари била само једна рупа. WC-и су били очајни, хигијена слаба, а док сам предавала, у учионици се готово свакодневно чуло како опада малтера. Деца су ми показала огромну рупу у зиду којој је мало фалило да се пробије до ходника. Док се ходало туда остајали су облаци прашине. Тако је било пре пет година, а погледајте данас како школа изгледа, не може да се препозна. Е, за то је највише заслужна Весна Ковачевић и њена невероватна способност, енергија и воља. Она је скоро свакодневно ишла и молила разне донаторе да јој помогну да среде школу. Знала је да од једног узме материјал да закрпи ту рупу, од другог је добила подлогу за фарбу, од следећег материјал да се три учионице окрече, измењен је под и стављен нов ламинат, а у две учионице је под потпуно хоблован и префарбан. Чак је она сама фарбала. Долазила је викендом у школу фарбала подове и чучавце. И сада је наша школа пуна цвећа. Сва земља у саксијама је ископана Весниним рукама на Златибору и превежена њеним аутомобилом. Донела је и нов компјутер, а код теткица цела кухиња је промењена. А исто тако и у дворишту. Када сам дошла, капија на дворишту није могла да се затвори, биле су разваљене љуљашке, иза школе је било трње, а сада су посађене јабуке, које су први пут родиле ове године. Весна је имала своје радно одело у остави школе и када нема час или између превоза, пресвлачила се у тај комбинезон, обувала своје чизме, стављала рукавице на руке и узимала алат и кретала у крчење. Поред свега тога, она и ја смо организовале приредбе за Савиндан. Прво је било тешко, па смо доносиле столњаке и храну, а сада имамо и домаћине славе. Сада долази цело село на представе, званице из школе и града, наши донатори. Била су ангажована сва деца, без обзира на успех, а ми смо саме кројиле и шиле одела. Тако сада у школи имамо и кројачку и драмску секцију, као и песничку и друге. Имамо и ђачку задругу, а правили смо и пројекте на основу којих смо добијали столице, столове и компјутере. Веома је важно што је Весна успела да обезбеди и превоз деце до школе. Непрекидно је ишла по општини и директора, молила, и на крају су јој одобрили комби, који и данас превози ученике, а користе га и мештани. За превоз и директор није веровао да ће успети, али није је никада кочио. И све је то радила без икакве накнаде. Када сам је питала што то ради, рекла ми је да се бори да школа не буде угашена – навела је Биљана само један део онога чим Весна има разлога да се поноси.
Из деце су обе, и Весна и Биља, извлачиле максимум и укључивале у све активности. Весна се чак изборила, можда једина у региону, да деца као изборни предмет имају одлазак на Градски базен. Успела је у томе. На то имају сва права деца свих школа, све само зависи од тога колико је наставник спреман да се ангажује. Колико је Весна била посвећена школи и деци, говори и то да када неко дете заболи зуб, она га стави у свој аутомобил и одвезе га право до школског зубара у матичну школу.
ОТКАЗИ
– Крајем маја претходни директор Никола Бацетић ме је питао да ли сам располoжена да наша деца учествују на фестивалу „Западна Србија кроз младост“, који се одржава 27. јула ове године на Златибору. Прихватила сам наравно, јер сам то видела као одличну прилику да популаришем школу. Ми смо пре тога имали наш Фестивал поезије у Стапарима. Биља и ја смо још у јуну тражили дозволу од родитеља да деца учествују. Почели смо спремање преко летњег распуста. У међувремену, 26. јуна дошао је нови директор Данијел Радовић. И једне прилике после пробе, био је 12. јул, отишла сам код новог директора да га обавестим о свему томе, о том фестивалу и како теку припреме. Али, када сам отишла код њега, доживела сам шок. Он ме је одмах питао зашто нисам била у школи 28. и 29. јуна када су се предавале листе жеља за упис осмака у прву годину школе. Одмах ми је рекао да је због тога дужан да ми да отказ. Није вредело ни то што сам му објаснила да сам претходне вече за три ученика, колико је било мојих осмака, попунила листу жеља и дала колеги да их преда. Увече сам звала колегу да га питам да ли је све било у реду, он је рекао да јесте. И деца су уписала шта су хтела, без икаквих проблема и није било примедби родитеља. Међутим, само на тај дан је једна колегиница тражила дневник и онда гласно питала где сам ја. Тако се сазнало да нисам била тај дан у школи. Тада нису били ни други наставници, али се једино моје име чуло. Зато сумњам да је све то већ било унапред испланирано, како би ми се нашла нека замерка у мом раду. Против мене није покренут никакав дисциплински поступак, једноставно са мном није продужио уговор, уз примедбу да сам тешко прекршила радну дисциплину. Немам ништа написмено да ме је казнио, само је тражио изјаву. Ја сам написала изјаву. После сам питала и начелника школске управе да ли због тога могу да добијем отказ, а он је рекао да нема основа да ме отпусти, пре свега зато што имам неки рад иза себе. Чак и није било дисциплинског поступка. Постоје казне за све, али за ово сигурно није отказ – казала је Весна.
Такође је рекла да је право директора по закону да не продужи уговор, али да није у реду што је оклеветана.
Њена колегиница Биљана је све време уз Весну и отворено пред колегама причала на основу чега је Весна добила отказ.
– Нисам крила да подржавам Весну, али то је очигледно сметало директору. То што је подржавам је дошло до директора, а онда је почео и мени да прети, иронише по школи, једноставно да се недолично понаша. Нисам га сликала и снимала, јер се нисам надала да неко може тако да се понаша. Никада у животу тако нешто нисам доживела. Па замислите, сретне ме у ходнику и каже ми иронично:“Радиш, још радиш“. Тако ми каже, а никада се нисмо упознали. Ваљда је ред да као нови директор прво позове наставнике да би се упознао са њима. Онда ми је јасно постало да ту нешто смишљено постоји, да се неко макне и да би се запослио неко ко има јаке везе. Неке колеге, па чак и из моје фамилије су ми рекли да ћу добити отказ, јер се солидаришем са Весном, па чак и да лобирам за њу. Што је најцрње, то је све пренето и мом супругу, који је члан СНС-а, ја нисам, који зна доста људи, који је одрастао у овом граду. Хтео је да иде у школу код директора да „разговара“ са њим. Поред тога, моје једно дете иде у ту школу. Ту сам већ изгубила живце, и рекла сам супругу да ћу то сама средити. Ништа ми друго није преостало, него да јавно кажем на наставничком већу шта се све ради. Нисам хтела да разговарам са директором очи у очи, јер ко зна шта би после тога могло све испасти. Као што је и са Весном било. Није покренуо дисциплински поступак против ње, а овамо прича о некој њеној кривици. И на наставничком већу сам рекла све што сам имала да кажем – рекла је Биљана.
Кадровање или Грчка?!
Бивше наставнице ОШ „Краља Петра другог“ Весна Ковачевић и Биљана Црнић су о својим случајевима говориле на конференцији за штампу 30. јануара 2020, коју је организовао ужички Савез за Србију, чија је тема била притисци на запослене у јавном сектору и политичком мобингу од стране владајућег СНС-а.
Весна је поновила оно што је у септембру прошле године говорила за Ужичку недељу, да је после 22 године рада у издвојеном одељењу школе у Стапарима, добила отказ. Она је све то време радила по уговору на одређено радно време, који се стално продужавао. У суштини, отказ је добила јер је то дискреционо право директора, а разлог је тај што је, како каже, наводно грубо прекршила радну обавезу.
– Није вође дисциплински поступак, нити били шта против мене. Само ми је речено да уговор неће бити продужен – рекла је Весна.
Биљана Црнић је поновила све што јој се дешавало зато што је подржала своју колегиницу Весну.
– Стизале су претеће поруке преко мобилног телефона, а уговор на одређено није продужен, како ми је рекао директор Данијел Радевић “да му није интерес да је држи у школи” – рекла је Биљана и додала да је на седници Школског већа инсистирала на дисциплинском поступку против Весне Ковачевић, како би се утврдило где је то она погрешила, али до тога није дошло.
Обе су нагласиле да нису чланице ниједне странке, а Биљана је навела да у ужичкој просвети кадрира Момир Миловановић, садашњи директор ЈКП „Депонија – Дубоко“, јер, тврди она, било којој институцији или установи у граду којој се обратила сви су је упућивали на Момира. Биљана је рекла да је замењена особом која није узета са листе технолошких вишака и такође има уговор на одређено време.
– Та особа је Василија Миловановић, кандидат господина Момира Миловановића, кога не познајем и за кога сам питала ко је то, а у институцијама добила одговор, да је у питању човек који кадрира у СНС-у и да је директор депоније “Дубоко” – рекла је Црнић.
Ивана Парлић, која је водила конференцију за медије, између осталог је рекла да су многи службеници у јавним службама уцењени оваквим уговорима на одређено радно време, па је и ово рекла.
– Када нам децу уче уцењени наставници, па дођу кући код уцењених родитеља, какав је њихов живот – питала је Парлићка и додала да се „дугогодишњим радом на одређено, уценама, власт ствара групу политичког робља“.
На ове изјаве реаговао је директор школе Данијел Радевић:
„Весна Ковачевић, професор разредне наставе, је без икаквог оправдања и ичије дозволе отишла у Грчку на море. Није питала ни бившег ни садашњег директора за одсуство. Њено одсуство се можда и не би приметило на крају школске године, да није била одељењски старешина одељењу осмог разреда у ИО Стапари. Попуњавале су се листе жеља за упис осмака и нешто није било у реду са листама њених ученика. Тражио сам да је позову, што је неко и урадио и установио да је у ромингу. Одсуствовала је и у два дана када су се проверавале листе истих ученика. У школу је дошла 14. јула с причом о неком пројекту, а на моје питање где је била, рекла ми је да је била у Грчкој, да је свесна пропуста који је направила и да се каје. Искрено се исплакала и било ми ју је жао. Рекао сам јој да нећу покретати дисциплински поступак да је не би пратио лош глас док буде тражила нови посао.
– Биљана Црнић, професор српског језика, такође у ИО Стапари, је на седници Наставничког већа у августу месецу 2019. устала и напала ме да све намештам и измишљам и да је Весна Ковачевић заправо све време била у Ужицу са њом радећи на неком пројекту.
– Цео колектив Прве основне школе зна истину и нико се није побунио или изразио незадовољство чињеницом да им нисам продужио уговоре и ангажовао их и у овој школској години. Да је све било по закону, потврдио је и Школски одбор који је разматрао жалбу Биљане Црнић.
– Од почетка године се оглашавају путем разних медија и лажу, клеветају и вређају. Не желим да одговарам на те бљувотине. Решен сам да стрпљиво сачекам пресуде Првог основног суда у Београду, с обзиром на то да су обе поднеле тужбе против Школе.
– Уколико суд донесе било какву пресуду против школе, спреман сам да сносим све моралне и материјалне последице.
Данијел Радевић, директор Прве основне школе”
Биљана је додала да је у овој школи мењала колегиницу за време директора Шопаловића, да је почела да ради за време директора Влада Чумића, а затим радила и за време директора Николе Бацетића.
– Са свим овим директорима сам се понекад слагала, понекад нисам, али никада нисмо упадали у неке конфликтне ситуације. Могу да кажем да су они сви за овог новог директора велика господа. Овог новог директора не знам ко је довео, овакво бахато понашање нисам срела. Како директор треба да се понаша, говори пример бившег директора Николе Бацетића. Имали смо колегу који је имао проблема са алкохолом. Директор Никола Бацетић је позвао његову породицу и њега и договорили се да иде на лечење. Изашао му је максимално у сусрет, а тај колега се излечио и сада сасвим нормално ради. Тако се Бацетић људски понео, јер је спасао један живот, сачувао породицу тог човека и посао, није му дозволио да заврши на улици, а могао је само да му да отказ – упоредила је Биљана.
Она се и упознала са неким законским основама.
– Радник на одређено време може да изгуби посао у школи тако што им се не продужи уговор уколико се појави технолошки вишак, а то значи да неко ко има стални посао је изгубио норму и треба да надокнади часове или у другом случају да повреди тешко радну обавезу. Он је на тој седници рекао да не смем да подржавам некога ко лаже. Али то што је рекао да она лаже, никада није доказано, а адвокат ми је рекао да се сме, ако некога заиста волите и поштујете, да подржавате иако је прекршио неко правило. Још ћу једном поменути да је на место директора дошао 26. јуна, да се никада нисмо упознали, а што је најзанимљивије није положио обуку за директора, те нема ни лиценцу за директора, а доноси тако драстичне мере. Доноси такве мере да неког остави без посла, а да се не консултује и не послуша релевантне чиниоце у просвети, не послуша сугестије начелника, ни просветног саветника, Школског савета и слично. Дакле, у оба ова случаја, ни код мене ни код Весне није било ни прво, ни друго. Није било технолошког вишка, нисам ништа прекршила, а на крају ми је у лице рекао да му није интерес да ме држи у школи. Чак у школи у Стапарима просветни инспектори нису имали примедби на рад. Градски просветни инспектор Миленија, која важи за веома строгог, није нашла ниједну примедбу, па је чак и похвалила школу. Када је долазила у редовну контролу подизала је саксије и гледала у подметач како изгледа, или је чак подизала кесу са смећем из корпе да види да ли је корпа прљава. Није имала примедби – рекла је Биљана и додала да је после њеног непродужавања уговора остало упражњено место, које је одмах попуњено са новим запосленим.
– Ово је чисто воља директора да доведе ту неку жену Василију, која је ваљда у сродству са директором ЈКП „Дубоко“ Миловановићем, а на Веснино место је довео супругу човека који је близак са градским функционером, Веру Вукајловић. Ваљда има страначки задатак да их запосли, нарочито када се зна да ће од Нове године престати да важи забрана запошљавања у јавним установама и да ће многи моћи, они који су под уговором, за стално да се запосле – казала је Биљана.
– Тешко је трпети да се са људима тако поступа. Није више ни важно тих 40.000 динара, мада сам мајка троје деце, а и Весна иако је сама, треба од нечега да живи, него се ради о томе што неправда боли. Дакле, узалуд сав рад ии труд, ако ниси члан странке. Питамо се шта је следеће на реду, да ли морамо да дамо бубрег, јер нисмо чланице странке да би задржали посао. Волим историју много, и прави закључак је да где нема у друштву реакције, увек се завршавало страховитим последицама. Нисмо чланице ниједне странке, јер се не видимо у томе. Имамо неку другу врсту интересовања и зар због тога морамо да испаштамо. Шта би било да се цела Србија учлани у СНС? Онда би се међи собом „клали“! – питају се наше саговорнице.
На крају су додале да постоји и правна служба школе, који би требало да их обавести о томе шта смеју, а шта не смеју да раде, јер оне нису правнице.
– Весна није ништа урадила што ја или било који колега није урадио. Када почне распуст у школи остају једино они који имају осмаке, те се сређује дневнике, папирологију. Е, једино ако имамо радни задатак, добијемо од правнице решење о радном задатку, рецимо да идем у „Душан Јерковић“ да прегледам тестове. Ако не добијемо радне задатке, а завршимо текуће обавезе, никада раније није била пракса да се долази у школу. Једино у случају да директор позове, или заменик директора или помоћник директора за Стапаре. Наша је обавеза да се њима јавимо, а осталим колегама нисмо дужне. Весну нико није звао – додала је Биљана.
Директор ОШ „Краљ Петар други“ рекао је:
– Једноставо, прекине се сарадња. Весна Ковачевић је направила тежу повреду радне обавезе, те је било разлога да се са њом не продужи уговор – рекао је директор.
На питање да нам то образложи, он је додао да не даје изјаве у том смислу, док је на питање да ли је у питању страначко запошљавање, рекао да то нема никакве везе са страначким запошљавањем.
Звездана Глигоријевић (септембар 2019, Ужичка недеља 1021)
