– Moja poznanstva po svetu mnogo su mi koristila u novom poslu. Posle par godina, kada sam se stabilizovala, odlučila sam da dođem u Užice i da počnem nešto novo što nema u ovom gradu –
SUGRAĐANKE: BORJANA ROGIĆ, VLASNICA BUTIKA “DONE DA MILANO“
Iako nije znala dobro jezik, nije poznavala ljude iz Užica, nije poznavala sredinu, mlada Borjana Rogić, rođena i odrasla u Libiji, došla je u Užice, rodno mesto njenog oca i otvorila butik, koji nema ni prestonica. Otvorila je butik unikatnih venčanica i haljina, koje sama dizajnira ili po narudžbi, a kroje se u Milanu. Za njihovu izradu koriste se posebni materijali.
Borjana Rogić je rođena u Tripoliju, u Libiji. Njen otac je vrlo mlad otišao iz Užica u Afriku i tu se oženio sa ženom iz Sofije. Nastanio se u Tripoliju, gde se rodila Borjana. Ona je tu odrasla i školovala se.
– Nikada nisam živela u Srbiji, odrasla sam u Africi. Učila sam na koledžu filologiju i završila arapski, italijanski i engleski jezik. Srpski sam naučila od roditelja i nikada ga nisam učila u školi. To što sam znala srpskog jezika bilo je brlo malo. To mi je predstavljalo problema u početku kada sam se doselila u Užice – predstavila se u nekoliko reči naša sagovornica Borjana Rogić.
Posle završenog koledža, radila je godinu kao prevodilac u gradu gde je rođena, da bi četiri do pet godina radila isti posao u Dubaiju. Međutim, šarenilo tamošnjih tkanina, više je privlačilo. Imala je prilike na koledžu da vidi bogate i raskošne materijale i haljine koje su plenile. Zato je počela da dizajnira za sebe, a kada su njene prijateljice videle da je to izuzetno lepo, da ima smisla, počele su da naručuju od nje. Radeći kao prevodilac, upoznala je dosta ljudi, što joj je posle omogućilo da dizajnira i za njih.
– Tako sam počela da dizajniram haljine i da se bavim materijalima kakvih kod nas nema. Ta moja poznanstva po svetu mnogo su mi koristila u novom poslu. Posle par godina, kada sam se stabilizovala, odlučila sam da dođem u Užice i da počnem nešto novo što nema u ovom gradu. Ovde mi se mnogo dopada. Nisam htela da idem u Beograd ili Novi Sad, a ljudi me često pitaju zašto baš Užice. Možda me je privuklo što je moj otac odavde, ali znam sigurno da je ovde priroda prelepa. Ovde mi sve dopada – život, hrana, klima, ljudi, naš grad kao takav, jer ima dosta topline. To je u stvari bila ključna stvar, jer je sve drugačije od sredine u kojoj sam odrasla, od pustinje, gde je stalno 50 stepeni, bez obzira što ima more, to je ipak pustinja, gde nema planina, nema vazduha, nema zelenila, nema neba, jer je uvek sve žuto ispred vas od peska. A sada, kada se budete ujutru i vidite nešto što nije pesak, to je poseban osećaj. Rizike sam prihvatila, doći na jedno apsolutno novo mesto, započeti nešto novo, problematika sa jezikom, nije me sprečila – rekla je Borjana i dodala da je u Užice dolazila sa roditeljima jednom u četiri godine, ali da je to bilo malo vremena da bi upoznala ljude, sam grad i osetila život u Užicu.
U Užice je došla pre tri godine i, kako kaže, prvo je ispitala gde bi mogla da otvori svoj butik „Done Da Milano“, što znači „Žena iz Milana“. U butiku koji se nalazi u tržnom centru Bioskop već je godinu dana.
– Moj deo posla sastoji se u tome što pokazujem devojkama i ženama šta nudim, kakve dizajne, kolorite, materijale. Materijale koje koristim su francuska čipka, italijanska svila, šifon i druge materijale, kojih ovde nema, a takođe mnogo toga se radi ručno. To je ono što ja reprezentujem. Ne šije se ovde, već u Milanu i zato se butik zove prevedeno na srpski „Žena iz Milana“. Ja devojkama dizajniram haljine po nekom mom viđenju, ali ispratim svaku devojku koja ima svoju viziju i ako želi da bude dublji dekolte, uže, duže, kraće, bukvalno kako ona zamisli, dobije takvu haljinu ili venčanicu – kazala je ova hrabra devojka.
– Ovde se samo naručuje i prodaje. U Užicu uzimam mere koje šaljem u Milano. Ljudi koji tamo rade za mene, nabavljaju materijale iz Francuske, Španije i Italije, a do tih materijala je jako teško doći, jer se prave u jako maloj metraži. Unikatni i ne proizvode se serijski, čak ni svake godine, tako da je stvarno teško nabaviti neke materijale – rekla je Borjana.
Mere su uzimaju početkom meseca i već treće sedmice haljina ili venčanica se vraća nazad. Obično ona ode po njih i donese.
Zadovoljna je kako ide posao, jer kod nje dolaze ne samo devojke i žene iz Užica i okolnih gradova, poput Arilja, Požege, Priboja, Prijepolja, Zlatibora, već i iz cele Srbije. Dolaze i iz Bosne i Hercegovine.
– Iz Bosne i Hercegovine došle su mi devojke koje igraju za njihovu reprezentaciju. Kako su čule za mene, ne znam. Radim po narudžbi za devojke iz Skoplja, Sofije, kao i za moje stare prijateljice sa koledža, za devojke sa kojima sam odrasla i na kojima sam videla njihove savršene haljine i materijale, koje su toliko bogate i lepe. Možda takvih haljina ima u turskim serijama, ali nije to to – rekla je Borjana.
Kaže naše devojke imaju dobar ukus, ali i da je to individualno.
– Mlađe devojke u suštini vole uže, da bude više eksponirano, da se vide obline žene, a isto tako ima žena koje teže tome da budu elegantnije, sa više bogatog materijala, tako da je to sve lična odluka. Najviše se nose kombinacije francuske čipke sa ruskim svilom ili svilom iz Italije ili šifonom. Kada su venčanice u pitanju, sada mlade traže dosta praktičnije, dosta udobnije i kvalitetne venčanice, ne toliko sintetične. Ima devojaka koje naručuju za sebe kao haljinu, a posle je koriste ili je sačuvaju. Mnoge traže venčanice u šamanjac boji, boji sveće ili neke druge nijanse bele. Ekstravangatne mlade traže i druge boje, izaberu puder rozu boju, mint boju ili bejbi plavu sa čipkom. Mada ima i onih koje traže venčanicu sa puno tila – rekla je Borjana i dodala da praktikuje i iznajmljivanje venčanica, ali se te venačanice ne nose mnogo, pa je to svedeno na minimalno.
Cene haljina se kreću od 10.000 do 35.000 dinara, a najviše se naručuju one koje koštaju od 15.000 do 20.000 dinara. Cena, kako kaže Borjana, najviše zavisi koliko je haljina bogata i koji se materijal koristi.
– Često radim sa devojkama koje su odvojile od 10.000 ili 12.000 dinara i ispoštujem da to bude u njenom budžetu – rekla je Borjana.
Venčanice koštaju od 30.000 do 65.000 dinara, a srednja cena je od 30.000 do 40.000 dinara, što opet zavisi od kog je materijala, ručnog rada i koliko je bogata.
Ona ima dosta planova za budućnost.
– Cilj mi je da proširim svoj brend po Srbiji, a preko mora se ne brinem. Želim da budem sve bolja u mom dizajniranju i da koristim što kvalitetniju robu. Težim ka tome da se razvijam u ovom poslu i da budem što bolji kreator i dizajner – rekla je naša sagovornica.
U ovom poslu joj dosta pomaže i Užičanka Ivana Obrenović, koja je često model i tamo gde je potrebno za prezentaciju, ova devojka nosi Borjanine kreacije.
Na kraju je Borjana zaključila da je Užice divan grad, da je hrana dobra, ali da nije ljubitelj komplet lepinje.
Z. G.
