– Моја познанства по свету много су ми користила у новом послу. После пар година, када сам се стабилизовала, одлучила сам да дођем у Ужице и да почнем нешто ново што нема у овом граду –
СУГРАЂАНКЕ: БОРЈАНА РОГИЋ, ВЛАСНИЦА БУТИКА “ДОНЕ ДА МИЛАНО“
Иако није знала добро језик, није познавала људе из Ужица, није познавала средину, млада Борјана Рогић, рођена и одрасла у Либији, дошла је у Ужице, родно место њеног оца и отворила бутик, који нема ни престоница. Отворила је бутик уникатних венчаница и хаљина, које сама дизајнира или по наруџби, а кроје се у Милану. За њихову израду користе се посебни материјали.
Борјана Рогић је рођена у Триполију, у Либији. Њен отац је врло млад отишао из Ужица у Африку и ту се оженио са женом из Софије. Настанио се у Триполију, где се родила Борјана. Она је ту одрасла и школовала се.
– Никада нисам живела у Србији, одрасла сам у Африци. Учила сам на колеџу филологију и завршила арапски, италијански и енглески језик. Српски сам научила од родитеља и никада га нисам учила у школи. То што сам знала српског језика било је брло мало. То ми је представљало проблема у почетку када сам се доселила у Ужице – представила се у неколико речи наша саговорница Борјана Рогић.
После завршеног колеџа, радила је годину као преводилац у граду где је рођена, да би четири до пет година радила исти посао у Дубаију. Међутим, шаренило тамошњих тканина, више је привлачило. Имала је прилике на колеџу да види богате и раскошне материјале и хаљине које су плениле. Зато је почела да дизајнира за себе, а када су њене пријатељице виделе да је то изузетно лепо, да има смисла, почеле су да наручују од ње. Радећи као преводилац, упознала је доста људи, што јој је после омогућило да дизајнира и за њих.
– Тако сам почела да дизајнирам хаљине и да се бавим материјалима каквих код нас нема. Та моја познанства по свету много су ми користила у новом послу. После пар година, када сам се стабилизовала, одлучила сам да дођем у Ужице и да почнем нешто ново што нема у овом граду. Овде ми се много допада. Нисам хтела да идем у Београд или Нови Сад, а људи ме често питају зашто баш Ужице. Можда ме је привукло што је мој отац одавде, али знам сигурно да је овде природа прелепа. Овде ми све допада – живот, храна, клима, људи, наш град као такав, јер има доста топлине. То је у ствари била кључна ствар, јер је све другачије од средине у којој сам одрасла, од пустиње, где је стално 50 степени, без обзира што има море, то је ипак пустиња, где нема планина, нема ваздуха, нема зеленила, нема неба, јер је увек све жуто испред вас од песка. А сада, када се будете ујутру и видите нешто што није песак, то је посебан осећај. Ризике сам прихватила, доћи на једно апсолутно ново место, започети нешто ново, проблематика са језиком, није ме спречила – рекла је Борјана и додала да је у Ужице долазила са родитељима једном у четири године, али да је то било мало времена да би упознала људе, сам град и осетила живот у Ужицу.
У Ужице је дошла пре три године и, како каже, прво је испитала где би могла да отвори свој бутик „Доне Да Милано“, што значи „Жена из Милана“. У бутику који се налази у тржном центру Биоскоп већ је годину дана.
– Мој део посла састоји се у томе што показујем девојкама и женама шта нудим, какве дизајне, колорите, материјале. Материјале које користим су француска чипка, италијанска свила, шифон и друге материјале, којих овде нема, а такође много тога се ради ручно. То је оно што ја репрезентујем. Не шије се овде, већ у Милану и зато се бутик зове преведено на српски „Жена из Милана“. Ја девојкама дизајнирам хаљине по неком мом виђењу, али испратим сваку девојку која има своју визију и ако жели да буде дубљи деколте, уже, дуже, краће, буквално како она замисли, добије такву хаљину или венчаницу – казала је ова храбра девојка.
– Овде се само наручује и продаје. У Ужицу узимам мере које шаљем у Милано. Људи који тамо раде за мене, набављају материјале из Француске, Шпаније и Италије, а до тих материјала је јако тешко доћи, јер се праве у јако малој метражи. Уникатни и не производе се серијски, чак ни сваке године, тако да је стварно тешко набавити неке материјале – рекла је Борјана.
Мере су узимају почетком месеца и већ треће седмице хаљина или венчаница се враћа назад. Обично она оде по њих и донесе.
Задовољна је како иде посао, јер код ње долазе не само девојке и жене из Ужица и околних градова, попут Ариља, Пожеге, Прибоја, Пријепоља, Златибора, већ и из целе Србије. Долазе и из Босне и Херцеговине.
– Из Босне и Херцеговине дошле су ми девојке које играју за њихову репрезентацију. Како су чуле за мене, не знам. Радим по наруџби за девојке из Скопља, Софије, као и за моје старе пријатељице са колеџа, за девојке са којима сам одрасла и на којима сам видела њихове савршене хаљине и материјале, које су толико богате и лепе. Можда таквих хаљина има у турским серијама, али није то то – рекла је Борјана.
Каже наше девојке имају добар укус, али и да је то индивидуално.
– Млађе девојке у суштини воле уже, да буде више експонирано, да се виде облине жене, а исто тако има жена које теже томе да буду елегантније, са више богатог материјала, тако да је то све лична одлука. Највише се носе комбинације француске чипке са руским свилом или свилом из Италије или шифоном. Када су венчанице у питању, сада младе траже доста практичније, доста удобније и квалитетне венчанице, не толико синтетичне. Има девојака које наручују за себе као хаљину, а после је користе или је сачувају. Многе траже венчанице у шамањац боји, боји свеће или неке друге нијансе беле. Екстравангатне младе траже и друге боје, изаберу пудер розу боју, минт боју или бејби плаву са чипком. Мада има и оних које траже венчаницу са пуно тила – рекла је Борјана и додала да практикује и изнајмљивање венчаница, али се те веначанице не носе много, па је то сведено на минимално.
Цене хаљина се крећу од 10.000 до 35.000 динара, а највише се наручују оне које коштају од 15.000 до 20.000 динара. Цена, како каже Борјана, највише зависи колико је хаљина богата и који се материјал користи.
– Често радим са девојкама које су одвојиле од 10.000 или 12.000 динара и испоштујем да то буде у њеном буџету – рекла је Борјана.
Венчанице коштају од 30.000 до 65.000 динара, а средња цена је од 30.000 до 40.000 динара, што опет зависи од ког је материјала, ручног рада и колико је богата.
Она има доста планова за будућност.
– Циљ ми је да проширим свој бренд по Србији, а преко мора се не бринем. Желим да будем све боља у мом дизајнирању и да користим што квалитетнију робу. Тежим ка томе да се развијам у овом послу и да будем што бољи креатор и дизајнер – рекла је наша саговорница.
У овом послу јој доста помаже и Ужичанка Ивана Обреновић, која је често модел и тамо где је потребно за презентацију, ова девојка носи Борјанине креације.
На крају је Борјана закључила да је Ужице диван град, да је храна добра, али да није љубитељ комплет лепиње.
З. Г.
