Glibetić prvi s leva
SUGRAĐANI: RADOVAN GLIBETIĆ
Mokrogorac Radovan Glibetić, čiji je život protkan prugama, za Užičku nedelju govori o stvaranju Šarganske osmice i planovima za dalje.
UN: Gospodine Glibetiću, recite nam nešto o Vašoj mladosti?
– Detinjstvo, mladost, karijera, sve je vezano za železnicu i vozove. Rođen sam u Mokroj Gori, koja je u prošlom veku dala više od 400 železničara, većina članova šire porodice su železničari. Višegradsku gimnaziju završio sam putujući vozom, kasnije Ekonomski fakultet u Beogradu i česta putovanja Užice-Beograd takođe vozom, zaposlio se na železnici, magistrirao na Pravnom fakultetu, na temu „Evropsko tržište železničkih usluga“. Praktično ceo život je isprepletan sa starim i savremenim vozovima.
UN: Vi ste se prvi zauzeli za obnovu Šarganske osmice. Recite nam kako ste došli na tu ideju i kako ste je počeli sprovoditi u delo?
– Ideja da se „Šarganska osmica“ sačuva i aktivira u muzejsko-turističke svrhe, potiče još iz vremena ukidanja pruge 1974. godine. To je bila inicijativa više građana iz našeg kraja, koji su gledali malo dalje u budućnost, što je podržalo tadašnje rukovodstvo opštine Titovo Užice i neke republičke institucije. Međutim, u naredne dve i po decenije krize, ratova i ubrzanog pražnjenja sela oko ukinute pruge, ova, kao i mnoge druge dobre ideje, polako je pala u zaborav. Predivne stanice su ubrzano propadale, tuneli zarušeni, trasa pruge obrasla i neprohodna. Ideja o obnovi se više nije ni pominjala, osim u užem krugu Mokrogoraca.
– Tako je sve i počelo sredinom 90-ih, Zavičajni dani, na kojima su glavni gosti bili rukovodioci iz železnice i privrednici iz cele Srbije, praktično poslovni Biznis forum, formiranje Udruženja Mokrogoraca u Beogradu, ambiciozni programi uređenja sela, koji su brzo i uspešno realizovani, tako da je mesto ubrzano menjalo svoj izgled i postalo privlačno. Poseban impuls i dobro iskorišćena šansa su programi uređenja lekovitih izvora, koji su, posle emisije Branka Stankovića „Ipak se okreće“, privukli pažnju medija i prve posetioce. Za Mokru Goru je konačno čula šira javnost, čime je otvoren prostor za lobiranje obnove šarganske pruge, kao glavnog cilja svih Mokrogoraca, ali i ljubitelja istorije železnce iz Beogrda, Užica i šire.
– Prva inicijativa prema poslovodstvu železnice pokrenuta je početkom 1995. godine. Odluka o obnovi doneta je pet godina kasnije, u avgustu 1999. godine. Iz ovog perioda sačuvano je nekoliko propagandnih filmova o istoriji ove pruge, punih emocija, kojima je teško odoleti, medijskih priloga naklonjenih užičkih novinara, pisane podrške muzejsko-turističkih asocijacija iz Evrope i tadašnjeg opštinskog rukovodstva i još mnogo toga. U svakom slučaju, uporno lobiranje je konačno dalo rezultat. Od donošenja Odluke u ŽTP-u, grupa železničara u formiranom Odboru za obnovu „Šarganske osmice“ je u naredne tri godine uspela da poveže Šargan i Mokru Goru sa obnovljenim stanicama, turističkim sadržajima, pronađe i obnovi vagone i lokomotive, koji datiraju iz prve polovine prošlog i kraja 19. veka.
Ceo ovaj period je pratio optimizam, zarazni entuzijazam i sinergija u kojoj je svako uradio više nego što može i mora. Ključna reč je, svakako, ljubav prema zavičaju, što je kod Mokrogoraca posebno izraženo.
UN: Da li je bilo prepreka u sprovođenju obnove Šarganske osmice i kakvih, ili je bilo opšte prihvaćena od strane tada vladajućih srtuktura? Ako je bilo prepreka, kako ste ih prevazilazili?
– Naravno, ceo projekat je imao i svoje protivnike, više puta je bio na granici obustave radova, sa izvesnom sudbinom više sličnih projekata u Srbiji, koji su završili u evidenciji promašenih investicija. Osmica nije imala pravo na bilo kakvu grešku ili neuspeh. Međutim, kad god je bilo kritično, mnogi ljudi iz same železnice, Evropskih muzejsko-turističkih asocijacija, a posebno iz Užičkog kraja, stali su u odbranu. Projekat je ipak preživeo i ekonomski uspeo iznad svih očekivanja i ambicioznih projekcija iz studije izvodljivosti i projektne dokumentacije.
UN: Danas kada pogledate Osmicu, da li ste zadovoljni sa onim što ste uradili? Pruga je ponovo spojena sa Višegradom, jedino možda nedostaje deo pruge do Užica. Da li je realno da ta pruga ponovo dođe do Užica?
– Sve zajedno je bila dobra podloga za obnovu pruge do Višegrada, iza koje je stala Železnica i Vlada Republike Srpske, i produžetak pruge od Šargana do Kremana, što ukupno iznosi 48 kilometara. Ceo projekat je dobio regionalni karakter, sa prekograničnom dimenzijom, što sve zajedno garantuje sigurniju budućnost. Naravno, želja je da voz stigne i do Užica starom trasom i Braneškog polja, onosno Zlatibora, o čemu su pripremljene inicijative i podloge za izradu projektnog zadatka. Međutim, ovaj mega – projekat koji predviđa obnovu Starog grada, slično Golupcu, Bioštansku banju i niz turističkih sadržaja, koji bi se finansirali iz privatnih kapitala, moguć je samo ako iza svega stane grad Užice i država. U svakom slučaju, bajkovita lepota celog poteza duž pruge i doline Đetinje, potencijal grada Užica, najavljen aerodrom Ponikve i preduzimljivost naroda ovoga kraja, svakako bi pokrenuli ekonomski razvoj, koji bi prevazišao i najsmelija predviđanja. Uostalom, slično se desilo sa Mokrom Gorom i Višegradom, gde su šanse bile neuporedivo manje. Bilo bi lepo da ova generacija otpočne sa ovim ili sličnim projektom zbog lepše budućnosti.
Svakako, zajedništvo, sloga, vera u uspeh kritičnog broja ljudi, po pravilu proizvodi uspeh, koliko god on bio na prvi pogled nedostižan. To bi mogao biti recept za razvoj i napredak svakog kraja, mesta ili sela, jer svaka sredina ima neki svoj potencijal, neku svoju posebnost, oko koje se može okupiti i pokrenuti novo vreme i lepša budućnost.
UN: Prema Vašem mišljenju, šta još nedostaje ovoj pruzi, da bi bila onako kako ste je Vi zamislili?
– U Mokroj Gori je ostalo nerealizovano nekoliko veoma interesantnih programa, komplementarnog karaktera postojećim turističkim sadržajima, kao što je obnova 44 vodenice i valjarice, sa ambijentalnom stazom u kanjonu Barakovac izuzetne lepote, koja bi povezala Mokru Goru i Zaovine, omladinsko selo od drvene građe veoma ineresantne izvedbe, bazen i balneološki zdravstveno-rehabilitacioni programi i još nekoliko projekata, koji bi svojim idejno atraktivnim izgledom i funkicijom dodatno obogatili prostor i ponudu.
– U okviru ilustovane muzejske postavke o istoriji i obnovi ove pruge, u stanici Mokra Gora, ispisana je zahvalnica graditeljima, donatorima i svima koji su na neki način pomogli ceo projekat. Slične zahvalnice su postavljene i u zavičajnom parku, tokom tri decenije održavanja manifestacije „Zavičajni dani“.
UN: Pre nekoliko godina bilo je govora da se vrše istraživanja u Mokroj Gori vezana za nikl. Recite nam Vaš stav o tome.
– Na svu ovu prošlost, a verujem da na još lepšu budućnost, tačku može staviti izvesna „nikl pošast“. Od ovog zla smo se nekako odbranili proteklih godina i sigurno će biti još sličnih pokušaja, za koje treba biti spreman.
UN: Na kraju recite nam, koliko često dolazite u Mokru Goru? Kako biste opisali trenutnu situaciju u železnici?
– Železnica se u poslednjih godinu dana nalazi u složenom procesu restrukturiranja i statusne promene, vezano za stendbaj aranžman Vlade Republike Srbije i MMF-a, uz stalni nadzor timova Svetske banke, tako da, zbog velike zauzetosti, veoma retko dolazim u Mokru goru. „Šarganska osmica“ je u ovom periodu u drugom planu.
Zvezdana Gligorijević
