Пише: проф. др Биља Грујичић
Надам се да сте ме се пожелели, драги моји, али ако очекујете да ћете овде прочитати да сам од оних који се у слободно време враћају класицима, нарочито Достојевском, одмах одустаните од читања. Запамтите добро, ко год вас подсећа на своје образовање и укусе у читању, нема га заправо, ни једно, ни друго. Искреност није у моди. У сусрет Сајму књига, подсећам вас на то. 200.000 људи под куполама, са девизом: „Купи, плати и носи!“ А ми расправљамо о укусима… Но, надам се некој доброј књизи, поклону се у зубе не гледа.
Елем, решим ја да купим једну праву лепу звечку. Бескрајно љубазне продавачице специјализоване радње, каквих заиста има у овом граду, кажу ми: “Та Вам је на вибрацију!“ Упитно се погледамо. Испробам ја ту вибрацију, повучем, дрхти, тона нема.
„ Госпођо, са тоном је ова друга, она је скупља!“
Погледамо се, па се засмејемо. Наше мисли су некако отишле у истом правцу. Пробамо још једанпут ону са вибрацијом и закључимо да бисмо ипак мало тона. Како ће беба да реагује на аудитивно-визуелне сензације? Нећу вам рећи колико кошта та звечка са звучним сензацијама, јер то и није тема ове колумне, а и не рекламирам никога. Ми се уосталом залажемо за промоцију родитељства и тога да нас буде више. Додам тим звечкама и једну портиклу са занимљивим натписом намењеним друштвеним мрежама, ко вас и колико воли! Ко вас воли највише? Додам чарапице, паткице за купање, па крему против оједа са невеном… Нешто баш и посумњам по изласку да ће нас бити више. Морамо се пробрати.
Међутим, пред дечијим погледом, све пада у воду. Иако многи гучу и трансформишу се пред вама, сваког дана, драги моји, ипак је гукање детета нешто што вас разоружа. Заборавите чак и на ону причу о повраћају ПДВ-а. Међутим, признајем да сам већ била опрезнија са рекламом о оним пеленама које се навлаче као гаћице. Оне што вам дају осећај сувоће по читаву ноћ, па их после носите до треће године. Боже, Биљана, шта си напала, па вибрације, па осећај сувоће, каква је ово колумна? Шта ће рећи поштен свет? Па, женска! Ако се ја не побринем за нас, па ко ће? Мислим ли на женску солидарност? На ону која се чује код фризера?
Знаш она? Да, управо та! Е, па та ти је то и то! А он? Па, ништа!
Шалим се, наравно, драге моје, али ја сам бранила све оне којима су похвалили укус куваног парадајза, које су купиле килограм зачина у „Лидлу“, а нису стигле да се исфенирају, немају звечке и помагала, а кришом их набављају. Период плодности код жена растегнут је, због ранијег пубертета и касније менопаузе, за деценију, па и више. Климактеријум се одлаже, па и укида. Удвостручен је број жена које први пут рађају између 40 и 44. године. Дакле, младост нема године, драге моје, свако може да носи мини сукњу и дугу косу. Све је дозвољено и могуће. Воли вас, Ваша Биља!
(Ужичка недеља 997)
