Iako raspolućena do usijanja na leve i desne, ova zemlja uskoro može postati potpuno bespolna, makar dok deca sama sebi ne utvrde pol.
Posle aktuelnih debata o tome da roditelji mogu ostaviti svom detetu da odluče kom polu pripadaju, na socijalnim mrežama nedavno je osvanuo lažni tvit predsednika Trampa koji kaže – “Pošto sada mogu sam da odredim svoj pol, evo priznajem – ja sam prva žena američki predsednik! Hilari izvini!”
Lažni ili istinit, nije ni važno, jer odlično oslikava stanje u Americi (naročito u njenom holivudskom delu, gde se glumci već utrkuju oko toga ko će pre svoje dete osloviti sa “they baby”), koja ovih dana jeste okovana ledom, ali je politički na mnogo načina usijana. Naprasno će nestati i porodične proslave na kojima se pre rođenja objavljuje pol deteta, a industrija bebi odeće već je u panici – šta sa zalihama bejbi roze i bejbi plave odeće!
Kada, i ako, deca utvrde svoj sopstveni pol, pošto stasaju za školu imaće, najverovatnije, četvorodnevnu radnu nedelju i tri slobodna dana, sa kojima, za sada, ne znaju šta će. Kraća radna sedmica u nekim školskim distriktima je već primenjena ( u 25 država i 560 školskih distrikta), a njihov broj svakodnevno raste; uglavnom je objašnjavaju ekonomskom efikasnošću, smanjenjem troškova za održavanje škola i izvođenje nastave (uključujući troškove ishrane i transporta), pa će se radna nedelja formulisati prema broju radnih časova, a ne radnih dana. Škole u Koloradu, u kome se sa idejom eksperimentiše već nekoliko godina, tvrde da kraća radna nedelja uopšte ne utiče na kvalitet obrazovanja i postignut uspeh, a neke škole u Južnoj Dakoti imaju kontroverzne podatke i primećuju slabije rezultate sa kraćom radnom nedeljom,
Sa druge strane, roditelje ova ideja dovodi u nimalo zavidnu poziciju, jer ljudi nemaju pojma kako će i ko o deci brinuti petkom, kada su oba roditelja, makar u porodicama srednje i niže klase, uglavnom na poslu. Istina, neke škole nude produženi boravak, ali se za njega mora dodatno plaćati, pa će roditelji morati da se odluče – nova izdvajanja ili odricanje od posla. Protivnici predloga navode i ozbiljnu opasnost od rasta kriminala među maloletnicima.
Mnoge ideje koje u Americi stižu uglavnom od levičara, prepisane su iz Švedske (četvorodnevnu nedelju imaju i neke škole u Austriji), ali ovdašnji progresivci zaboravljaju da se ne može baš sve primeniti na populaciju od 350 miliona, odnosno 57 miliona učenika osnovnih i srednjih škola, koliko ih prema statistici u Americi danas ima. Ako čitavoj priči dodamo i činjenicu da se od prošle školske godine u osnovnim školama više ne uči, ne vežba i ne praktikuje rukopis, ostaje zabrinutost za nove ideje koje, kako savladavaju ostale oblasti, mogu savladati i američko školstvo, koje je je već odavno posustalo i u dubokoj krizi. Prema poslednjim podacima – Amerika je po rezultatima iz jezika na 12. mestu, matematike 23., a po znanju iz prirodnih nauka zauzima 16. mesto u svetu. Prednjače Kina, Južna Koreja, Kanada, Novi Zeland, Finska…
Zato ne mislim da je isključeno da će uskoro mališani, pre ili pošto sami sebi odrede pol, dobiti pravo i da odrede hoće li uopšte ići u školu ili ne; i na koliko dana, meseci i godina. Zašto da ne, reći će oni koji se zalažu za dečija prava. Vreme je da se misli “out of the box”, bez stereotipa i gluposti o tome da su dečaci snažniji, a devojčice lepše, ili što reče Oskar Vajld, da je “lice muškarca njegova autobiografija, a lice žene njena naučna fantastika”! Svedoci smo da vec odavno jeste i obrnuto.
Mila Filipović, Čikago (Užička nedelja 1004)
