Иако располућена до усијања на леве и десне, ова земља ускоро може постати потпуно бесполна, макар док деца сама себи не утврде пол.
После актуелних дебата о томе да родитељи могу оставити свом детету да одлуче ком полу припадају, на социјалним мрежама недавно је освануо лажни твит председника Трампа који каже – “Пошто сада могу сам да одредим свој пол, ево признајем – ја сам прва жена амерички председник! Хилари извини!”
Лажни или истинит, није ни важно, јер одлично осликава стање у Америци (нарочито у њеном холивудском делу, где се глумци већ утркују око тога ко ће пре своје дете ословити са “they baby”), која ових дана јесте окована ледом, али је политички на много начина усијана. Напрасно ће нестати и породичне прославе на којима се пре рођења објављује пол детета, а индустрија беби одеће већ је у паници – шта са залихама бејби розе и бејби плаве одеће!
Када, и ако, деца утврде свој сопствени пол, пошто стасају за школу имаће, највероватније, четвородневну радну недељу и три слободна дана, са којима, за сада, не знају шта ће. Краћа радна седмица у неким школским дистриктима је већ примењена ( у 25 држава и 560 школских дистрикта), а њихов број свакодневно расте; углавном је објашњавају економском ефикасношћу, смањењем трошкова за одржавање школа и извођење наставе (укључујући трошкове исхране и транспорта), па ће се радна недеља формулисати према броју радних часова, а не радних дана. Школе у Колораду, у коме се са идејом експериментише већ неколико година, тврде да краћа радна недеља уопште не утиче на квалитет образовања и постигнут успех, а неке школе у Јужној Дакоти имају контроверзне податке и примећују слабије резултате са краћом радном недељом,
Са друге стране, родитеље ова идеја доводи у нимало завидну позицију, јер људи немају појма како ће и ко о деци бринути петком, када су оба родитеља, макар у породицама средње и ниже класе, углавном на послу. Истина, неке школе нуде продужени боравак, али се за њега мора додатно плаћати, па ће родитељи морати да се одлуче – нова издвајања или одрицање од посла. Противници предлога наводе и озбиљну опасност од раста криминала међу малолетницима.
Многе идеје које у Америци стижу углавном од левичара, преписане су из Шведске (четвородневну недељу имају и неке школе у Аустрији), али овдашњи прогресивци заборављају да се не може баш све применити на популацију од 350 милиона, односно 57 милиона ученика основних и средњих школа, колико их према статистици у Америци данас има. Ако читавој причи додамо и чињеницу да се од прошле школске године у основним школама више не учи, не вежба и не практикује рукопис, остаје забринутост за нове идеје које, како савладавају остале области, могу савладати и америчко школство, које је је већ одавно посустало и у дубокој кризи. Према последњим подацима – Америка је по резултатима из језика на 12. месту, математике 23., а по знању из природних наука заузима 16. место у свету. Предњаче Кина, Јужна Кореја, Канада, Нови Зеланд, Финска…
Зато не мислим да је искључено да ће ускоро малишани, пре или пошто сами себи одреде пол, добити право и да одреде хоће ли уопште ићи у школу или не; и на колико дана, месеци и година. Зашто да не, рећи ће они који се залажу за дечија права. Време је да се мисли “out of the box”, без стереотипа и глупости о томе да су дечаци снажнији, а девојчице лепше, или што рече Оскар Вајлд, да је “лице мушкарца његова аутобиографија, а лице жене њена научна фантастика”! Сведоци смо да вец одавно јесте и обрнуто.
Мила Филиповић, Чикаго (Ужичка недеља 1004)