FANTAZIJA OD LUBENICA
Sredina avgusta, sunce upeklo već ujutru rano. Na njivi u Lunovom selu već četiri traktora, jedan kombi i desetak ljudi nazdravlja za srećan rad – berbu lubenica. Među njima Mladen Petrović i Milivoje Dragačevac, vlasnici njive na kojoj ih čeka stotine lubenica za berbu. Pružile se duge vreže, a na po metar po nekoliko lubenica, jedna pokraj druge. Na više mesta čak i po pet do šest jedna pored druge, od 8 do 10 kg. Svaka je prekrivena gomilicom sena.
– To ih štiti od direktnog sunca. Ako ih ovo jako sunce zakači, lubenica samo požuti – objašnjava naš domaćin Mladen Petrović.
Pale se dva traktora i opkoljavaju njivu. Jedan čovek na traktoru, dvojica na zemlji, od kojih jedan bere, a drugom baca, pa drugi dodaje onom na traktoru, koji ih uredno slaže. Za sat vremEna puna oba traktora, spremna odmah da se lubenice prenesu na kamion, koji će ih direktno razvoziti po užičkim trgovinama. Usledio je utovar kombija i brzo ga napuniše. Pola od tereta, direktno sa njive, ide u „Kvisko“, a pola u „Kapetanovinu“ u Sevojno. Sledeća tura ide u „DT“, „Voćko“ …, a nešto i na tezgu na pijacu.
– Zrele su, čuje se kako zvoni kada je čukneš. A kada nije zrela ili je prezrela, ona samo šljapće – kaže jedan od komšija, koji su došli da pomognu u berbi.
Taj komšija uze nož i raseče jednu manju. Kora osrednje debela, crveni se i cedi. A slatka, što bi rekli, kao med.
Da sade lubenice Mladen i Milivoje počeli su pre četiri godine, prvo na oko 1,6 hektara, a onda su proširili na dva hektara, od čega je oko 30 ari pod dinjom.
– Imamo četiri parcele, ukupne površine dva hektara. Prve godine smo imali veliku štetu. Tri dana pred berbu izlila se Lužnica, to one godine kada su bile poplave, i sve nam odnela. Ali, nismo odustali. Tako smo naredne godine ponovo zasadili i evo već treću godinu uspešno beremo.
Nabavljaju hibridno seme i kada dođe april kraj aprila ili sredinom maja, zaseju ga.
– Seme sejemo u male plastične čaše pune zemlje i supstrata. Stavljaju se na toplu leju, da niknu i tu se održava do rasađivanje. Na njivi se postavlja sistem kap po kap, a preko toga ide crna folija. U nju bušimo rupe i iz čaša se vadi i sadi rasad. Preko ide bela streč folija, koju prevlačimo preko prutića i pravi se tunel. To izgleda kao mali plastenik, jer je potrebno da bude toplo i štiti ih od vremenskih uslova. Kod lubenice je veoma bitan sistem za navodnjavanje i lubenica iziskuje velike količine vode. Svaki drugi dan pumpa radi po pet sati. Lubenica čim oseti nedostatak vode, ili odbaci plod ili je plod deformisan i nije za prodaju – objasnio je Mladen.
U Lunovom selu, u kome su se nekada, pre pola veka gajile lubenice, ali uglavnom za svoje potrebe, bostan se sadi sredinom maja. Naši domaćini su jednu turu zasadili u tom periodu, a drugu krajem maja. Oko 1. avgusta obrali su jednu turu lubenica, a 15. avgusta je usledila druga berba.
– Ova vrućina je baš odgovarala lubenici. Više odgovara, nego kiša. Prošle godine, kada je bila kiša, mnogo je lubenice propalo, zbog bolesti. Voda u reci je bila mutna, pa pumpe začepe i nismo mogli da je redovno zalivamo – dodao je naš sagovornik.
Prinos od lubenice je dobar, a ove godine je dobra i cena.
– Prinos kod nas je oko 80 tona po hektaru, maksimalno oko 100 tona i zadovoljni smo. Cena je mnogo bolja nego prošle godine. Na kamion je prodajemo 16 dinara po kg, a radnjama od 18 do 20 dinara. Prošle godine je je bila od 10 do 12 dinara. Prosek težine jedne lubenice je od 8 do 10 kg, a ima sitnijih, ali i mnogo krupnijih. Uzgajamo dve sorte i to „top gan“ i „fantazija“. One su slatke i daju dobar prinos. Ima raznih sorti i imali smo neke probne. „Top gan“ su okrugle i tamnije pruge, dok je „fantazija“ duguljastija – kaže Mladen.
Jedini veliki problem koji imaju su gavrani.
– Izjutra i uveče cela jata, po stotinu gavranova, sleti na njivu i jede lubenicu. Zato moramo da smo tu, da štitimo zasade. Komšiji su upropastili čitav rod – kaže Mladen.
Pored lubenice, gaje i dinje na oko 20 ari. Kako kaže Mladen, prinos je manji od lubenice, oko 50 tona po hektaru.
Ovaj vredni domaćin iz Lunovog sela radio je 14 godina, ali je rešio da napusti posao i posveti se svom poljoprivrednom gazdinstvu. Seća se kako je njegov deda Milenko, koji je bio poljoprivredni proizvođač, gajio lubenice, dok je otac bio vozač. Njegova supruga Milka, koja mu dosta pomaže u poslovima, takođe je napustila posao. Kada imaju viška robe prodaju na pijaci. U svim poslovima pomaže i Mladenova majka, ćerka srednjoškolka i sin koji polazi u osmi razred.
A kada stignu veliki poslovi, poput berba bostana, u pomoć priskaču komšije.
– Pomažemo se. Kada njima bude trebalo, ja ću im rado pomoći. Kao što vidite svi smo dobro rapoloženi, a tako je uvek – dodao je Mladen.
Pored lubenice, Petrovići imaju oko 40 ari pod plastenicima.
– U četiri plastenika, koji su 8 puta 40 metara, u proleće proizvodimo zelenu salatu, a posle nje paradajz. Napolju gajimo i jagode i kupus. Takođe, imamo nešto stoke. Pre smo imali više krava, ali zbog slabije cene, a dosta rada, moramo da smanjujemo. Takođe imamo i manji tov junadi – kazao je Mladen.
Proizvodnju jagoda Mladen je počeo pre osam godina. U početku je isto radio sa Dragačevcem, a pored svoje proizvodnje, otkupljivali su od komšija i radili za Ruse. Ali su posle nekoliko godina odustali od tog posla. Danas Mladen jagodu uzgajaju na 30 ari.
– Zavisno od sadnica, jedna sadnica može da da od pola kila do kilogram. Na berbi sam imao oko pola kilograma po sadnici, jer je bilo kiše, a prolećni mraz je odneo krajeve. Ali, opet cena nije bila loša. Poskidao sam stare sadnice, postavio sam foliju i sada sadim nove za sledeću godinu. Zimu dobro podnose, ali, kao što rekoh, problem su kasni prolećni mrazevi u aprilu. Ove godine sam morao da kupim foliju, pa sam sve prekrio, a ko nije prekrio, sve je izmrzlo – dodao je Mladen.
Većinu povrća i voća odgaja sam, jer ima dosta iskustva, i kako kaže, već poznaje neke finese, ali opet ima stručne savete.
– Savete dobijam od Miloša iz „Agromarketa“ iz Kragujevca, koji se bavi hemijom. Često dolazi da pogleda zasade i sa njim se konsultujem oko prihrane – kaže Mladen.
Nakon berbe lubenice, Mladen se priprema za berbu kupusa, koji gaji na oko 30 ari.
Milivoje Dragačevac je takođe vredan i dobar domaćin.
– Poljoprivredom se bavim ceo život i nigde nisam radio. Proizvodim mnogo toga, od zelene salate do krompira, paradajz, lubenicu, jagodu. Ideju za lubenicu dao na me moj ujak, koji je prvi krenuo, a posle mi nastavili. Nismo odustali te prve godine, kada nam je čitav rod, pred samu berbu, odnela voda. Najbitnija je upornost i rad – rekao je Dragačevac.
Zvezdana Gligorijević
