ФАНТАЗИЈА ОД ЛУБЕНИЦА
Средина августа, сунце упекло већ ујутру рано. На њиви у Луновом селу већ четири трактора, један комби и десетак људи наздравља за срећан рад – бербу лубеница. Међу њима Младен Петровић и Миливоје Драгачевац, власници њиве на којој их чека стотине лубеница за бербу. Пружиле се дуге вреже, а на по метар по неколико лубеница, једна покрај друге. На више места чак и по пет до шест једна поред друге, од 8 до 10 кг. Свака је прекривена гомилицом сена.
– То их штити од директног сунца. Ако их ово јако сунце закачи, лубеница само пожути – објашњава наш домаћин Младен Петровић.
Пале се два трактора и опкољавају њиву. Један човек на трактору, двојица на земљи, од којих један бере, а другом баца, па други додаје оном на трактору, који их уредно слаже. За сат времEна пуна оба трактора, спремна одмах да се лубенице пренесу на камион, који ће их директно развозити по ужичким трговинама. Уследио је утовар комбија и брзо га напунише. Пола од терета, директно са њиве, иде у „Квиско“, а пола у „Капетановину“ у Севојно. Следећа тура иде у „ДТ“, „Воћко“ …, а нешто и на тезгу на пијацу.
– Зреле су, чује се како звони када је чукнеш. А када није зрела или је презрела, она само шљапће – каже један од комшија, који су дошли да помогну у берби.
Тај комшија узе нож и расече једну мању. Кора осредње дебела, црвени се и цеди. А слатка, што би рекли, као мед.
Да саде лубенице Младен и Миливоје почели су пре четири године, прво на око 1,6 хектара, а онда су проширили на два хектара, од чега је око 30 ари под дињом.
– Имамо четири парцеле, укупне површине два хектара. Прве године смо имали велику штету. Три дана пред бербу излила се Лужница, то оне године када су биле поплаве, и све нам однела. Али, нисмо одустали. Тако смо наредне године поново засадили и ево већ трећу годину успешно беремо.
Набављају хибридно семе и када дође април крај априла или средином мајa, засеју га.
– Семе сејемо у мале пластичне чаше пуне земље и супстрата. Стављају се на топлу леју, да никну и ту се одржава до расађивање. На њиви се поставља систем кап по кап, а преко тога иде црна фолија. У њу бушимо рупе и из чаша се вади и сади расад. Преко иде бела стреч фолија, коју превлачимо преко прутића и прави се тунел. То изгледа као мали пластеник, јер је потребно да буде топло и штити их од временских услова. Код лубенице је веома битан систем за наводњавање и лубеница изискује велике количине воде. Сваки други дан пумпа ради по пет сати. Лубеница чим осети недостатак воде, или одбаци плод или је плод деформисан и није за продају – објаснио је Младен.
У Луновом селу, у коме су се некада, пре пола века гајиле лубенице, али углавном за своје потребе, бостан се сади средином маја. Наши домаћини су једну туру засадили у том периоду, а другу крајем маја. Око 1. августа обрали су једну туру лубеница, а 15. августа је уследила друга берба.
– Ова врућина је баш одговарала лубеници. Више одговара, него киша. Прошле године, када је била киша, много је лубенице пропало, због болести. Вода у реци је била мутна, па пумпе зачепе и нисмо могли да је редовно заливамо – додао је наш саговорник.
Принос од лубенице је добар, а ове године је добра и цена.
– Принос код нас је око 80 тона по хектару, максимално око 100 тона и задовољни смо. Цена је много боља него прошле године. На камион је продајемо 16 динара по кг, а радњама од 18 до 20 динара. Прошле године је је била од 10 до 12 динара. Просек тежине једне лубенице је од 8 до 10 кг, а има ситнијих, али и много крупнијих. Узгајамо две сорте и то „топ ган“ и „фантазија“. Оне су слатке и дају добар принос. Има разних сорти и имали смо неке пробне. „Топ ган“ су округле и тамније пруге, док је „фантазија“ дугуљастија – каже Младен.
Једини велики проблем који имају су гаврани.
– Изјутра и увече цела јата, по стотину гавранова, слети на њиву и једе лубеницу. Зато морамо да смо ту, да штитимо засаде. Комшији су упропастили читав род – каже Младен.
Поред лубенице, гаје и диње на око 20 ари. Како каже Младен, принос је мањи од лубенице, око 50 тона по хектару.
Овај вредни домаћин из Луновог села радио је 14 година, али је решио да напусти посао и посвети се свом пољопривредном газдинству. Сећа се како је његов деда Миленко, који је био пољопривредни произвођач, гајио лубенице, док је отац био возач. Његова супруга Милка, која му доста помаже у пословима, такође је напустила посао. Када имају вишка робе продају на пијаци. У свим пословима помаже и Младенова мајка, ћерка средњошколка и син који полази у осми разред.
А када стигну велики послови, попут берба бостана, у помоћ прискачу комшије.
– Помажемо се. Када њима буде требало, ја ћу им радо помоћи. Као што видите сви смо добро раположени, а тако је увек – додао је Младен.
Поред лубенице, Петровићи имају око 40 ари под пластеницима.
– У четири пластеника, који су 8 пута 40 метара, у пролеће производимо зелену салату, а после ње парадајз. Напољу гајимо и јагоде и купус. Такође, имамо нешто стоке. Пре смо имали више крава, али због слабије цене, а доста рада, морамо да смањујемо. Такође имамо и мањи тов јунади – казао је Младен.
Производњу јагода Младен је почео пре осам година. У почетку је исто радио са Драгачевцем, а поред своје производње, откупљивали су од комшија и радили за Русе. Али су после неколико година одустали од тог посла. Данас Младен јагоду узгајajу на 30 ари.
– Зависно од садница, једна садница може да да од пола кила до килограм. На берби сам имао око пола килограма по садници, јер је било кише, а пролећни мраз је однео крајеве. Али, опет цена није била лоша. Поскидао сам старе саднице, поставио сам фолију и сада садим нове за следећу годину. Зиму добро подносе, али, као што рекох, проблем су касни пролећни мразеви у априлу. Ове године сам морао да купим фолију, па сам све прекрио, а ко није прекрио, све је измрзло – додао је Младен.
Већину поврћа и воћа одгаја сам, јер има доста искуства, и како каже, већ познаје неке финесе, али опет има стручне савете.
– Савете добијам од Милоша из „Агромаркета“ из Крагујевца, који се бави хемијом. Често долази да погледа засаде и са њим се консултујем око прихране – каже Младен.
Након бербе лубенице, Младен се припрема за бербу купуса, који гаји на око 30 ари.
Миливоје Драгачевац је такође вредан и добар домаћин.
– Пољопривредом се бавим цео живот и нигде нисам радио. Производим много тога, од зелене салате до кромпира, парадајз, лубеницу, јагоду. Идеју за лубеницу дао на ме мој ујак, који је први кренуо, а после ми наставили. Нисмо одустали те прве године, када нам је читав род, пред саму бербу, однела вода. Најбитнија је упорност и рад – рекао је Драгачевац.
Звездана Глигоријевић
