133 godine kasnije Srbija je i dalje humana, bar onaj njen deo koji nije poklekao, potonuo u jadu svakodnevnice, onaj deo Srbije svestan ili nesvestan, ali sa jako izraženim osećajem za plemenitost.
Kad kažem svestan, pre svega mislim na ljude koji i dalje misle svojom glavom, uprkos medijskom teroru koji svakodnevno trpe sa svih strana. Nesvesni su poklekli, zabludeli, poništili sebe, ali ipak u njima plamti osećaj ljudskosti i čovekoljublja. Ne treba kriviti nikoga, naravno, osim onih koji su sasvim svesni svoje odgovornosti ipak dozvolili da se zadesimo ovako nespremni u vrtlogu koji je kombinacija psihološkog rata, opšte pljačke, otimačine i urušavanja svih moralnih vrednosti koje nas odvajaju od stada!
Neće biti da je ova zemlja toliko siromašna, da nema novac za lečenje bolesne dece!
Neće biti da ministar može nekažnjeno o tome da laže u nedogled!
Novac poreskih obveznika nije novac koji oni poklanjaju vlastima, kako bi se vlasti igrali skrivalice, da se ne izrazim nešto pogrdnije.
Predsednik, onaj svemogući letač, glavna uloga Laže i Paralaže danima se hvali suficitom u budžetu, priča bajke malim hipnotisanim hrčcima pred spavanje…
Ja neću bajke!!!
Hoću činjenice i jasan odgovor na pitanje, gde je razlika novca od vojnog budžeta u proteklih 12 godina?
Ništa više.
2006. godine u vreme kada prestaje da postoji vojska Srbije i Crne Gore budžet tadašnje armije iznosio je milijardu i trista miliona dolara.
12 godina kasnije, tačnije svake prethodne godine, Vojska Srbije kuburi sa budžetom od oko 700 miliona dolara.
Razlika je više nego uočljiva!
Gospodo potrošeno je 7,2 milijarde dolara razlike samo tog novca, da kažemo potrošeno, premda je veliko pitanje za ekonomiste gde i kako?
Jer porezi su daleko veći nego tada, primanja za nijansu ili na tom nivou i onda se postavlja sasvim logično pitanje, kako to da danas, pored viška tog novca, decu lečimo SMS porukama?
I nije samo vojska u pitanju, nije samo taj novac problem, nestalo je sa srpskog budžeta mnogo više nego što se troši na onih pridošlih sto hiljada penzionera koje finansira budžet umesto penzionog fonda.
Zar ste zaista toliko bahati, zar ste zaista toliki neljudi, zar se zaista toliko ničega i nikoga ne bojite?!?
Žuti, plavi, crveni ofarbani, kako vam volja, ovaj narod je besan. Ćuti, ali je užasno ljut, mislite o tome na vreme, da ne bude kasno!
Vladimir Gredeljević (Užička nedelja 995)
