Пише: проф. др Биља Грујичић
Знате ли оне што „знају буву потковати“, могу „длаку на четворо расцепити“, „жедног преко воде превести“, или „курјаку звоно обесити“, е то смо ми, Ужичани. Чинило ми се, драги моји, да ово подсећање, служи да се насмејемо мало. Садржај ужичког хумора и шаљиве приче потичу из бунта против свега што овај живот компликује и умањује му лепоту и ведрину. А има тога, сложићете се, драги моји! Правити се прост и неук да би на крају, као случајно блеснула духовита досетка, то је одлика нас, ЕРА! Ерцови је устаљен надимак Ужичана, с обзиром на то да ми водимо порекло из Херцеговине. Замислите да нас зову Гребићима, или Џигеранима, или Чарапанима, или Паприкарима.. Овако иза нашег назива стоји неколико позитивних људских особина. Хајде да га мало тумачимо:
– Еда нам буде боље!, чује се често. (Биће нам боље када и сами будемо бољи. Закини тамо, одузми овамо, прогледај мало, немој тако, похвали јако, коментариши гласно и хајде, сад, ти, ваљај!)
– Ради шта ти се каже. (Немој ти много да размишљаш. Твоје је да радиш, ако хоћеш Цацики салату, хајде, шта измишљаш, узми српску, или шопску, зна се шта су проверене вредности. Ходај утабаним стазама, ако је твоја баба рендала стари сир од “оне жене” (А онда следи значајан поглед, да то није било ко!) преко парадајза, то не може да не ваља, а ти сад хоћеш фету?!)
-Цвркући повремено, цвркући мужу за нове ципеле, цвркући шефу за слободан дан, цвркући у продавници за куповину преко свеске и на рате, цвркући увек и за свашта, док се цвркут не претвори у крештање, а онда се окрени и исповраћај се од тог цвркута!
Озбиљно се припреми да пратиш окружне портале, без да неког изоставиш и некога фаворизујеш. Припреми се и да им верујеш, јер ево већ је Мика рекла Лазовој жени да је њој рекла комшиница да јесте тако било.. И шта сад… Ако живиш у овом граду мораш да знаш ко са ким где и када, зашто и због чега, мислим састао се, видео се и због чега. Разговор, кафа…Ко је пребио жену, ко је убио жену, коме је жена крива за све… Ко ће проговорити у име убијених, ко ће заштити жене, па нисмо ваљда у Брунеју?! Каменовати прељубницу…
– Високо подигни нос кад нешто вредиш, јер неће он теби говорити, шта може, а шта не…Кос у они да теби говоре?! Овако се ваљда гради самопоуздање, па они од којих очекујеш брујање океана, зажуборе као поточићи. Но не буди малициозна, прошетај!
И да нисмо сналажљиви не би ваљало! Вако мора да ваља, са Рајских, до на…па свуда! Ко је оно поменуо Европу?! А кад смо ми јели кашикама и тако то…Најбољи смо сами себи! Воли вас Ваша Биља!
Ужичка недеља 1009
