Игре и играрије
Протеклог викенда новинари из Београда су организовано,возом Романтика, кренули пут Кикинде, на овогодишње издање фестивала “Дани лудаје”, који се већ двадесет и девет година традиционално одржава у овом граду. Новинаре, као и остале путнике у возу, тог јутра и преподнева, све време пута, анимирао је и песмом дирао душу, ансамбл Пети кец,што ће онима који су их слушали остати као прелепо и незаборавно искуство.
Кикинда је град који је настањен 1751. године. Кристофор Кинђелац је први дошао са својом породицом, и ту је побо заставу, а дошао је из једног румунског места које се налази на 40 километара од Кикинде, румунска граница је удаљена 8 километара. Оно што су људи који би населили неко место прво радили, било је подизање Цркве, а прва Црква у Кикинди била је саграђена од прућа. Њу су изградили Срби граничари, војници, који су изгубили свој посао. Овде су се људи могли бавити у то време само рибарством, а и сам Кристофор је на тле Кикинде дошао у чамцу. Најстарија Црква у Кикинди изграђена је 1773. године и посвећена је светом оцу Николи. На пар стотина метара од Кикинде налази се и највише узвишење од 78 метара надморске висине. У центру Кикинде постоји место које се зове Галацка, а носи назив по реци коју је Кикинда некада имала.
Кикинђани кажу да они уствари праве фестивал кикиндској банани, јер бундева по њеним витаминима и састојцима највише слици овом јужном воћу. Такође, житељи Кикинде тврде да су први кад је бундева у питању, јер ако чујете за фестивал посвећен бундеви, од Мађарске до Америке, то су само копије њиховог фестивала. У самом центру Кикинде на једине две крошње дрвећа, већ годинама обитава чак 740 сова које мештани сматрају домаћим, а сваки путник намерник може да их посматра.
Сваке године, средином октобра, Кикинда постане на неколико дана центар Европе, и то захваљујући једној помало незграпној биљци, тикви, или како у Кикинди кажу, лудаји. Све је почело још у давној прошлости,када су људи, да би описали колико је Кикинда равна, говорили – “Попнеш се на лудају и видиш Кекенду”. Данас се на „Данима лудаје” Кикинђани, и не само они, надмећу чија је лудаја најдужа и најтежа. Скоро све се одиграва, како Кикинђани воле да кажу, у најлепшој гостинској соби средње Европе,на кикиндском Тргу. Много догађања и програма смести се у четири дана, концерти познатих са поп, рок, и фолк естраде, односно класичне музичке сцене, промоције књига, етно наступи домаћих, али и гостујућих фолклорних група, промоције најбољих литерарних и ликовних радова, привредна изложба у организацији кикиндских предузетника, премијера у кикиндском Народном позоришту, само су неки од садржаја који привлаче бројне госте.
Субота је главни дан за такмичарске лудаје и гостујуће програме, када у оквиру „ Банатског фруштука” и “ Европског кутка”, буду промовисани етно и туристички садржаји, не само српског и мађарског живља северног Баната, већ и знаменитости пријатеља из осталих држава. Буде ту на „Сеоском рогљу”, а у режији жена из месних заједница кикиндске општине, свега од бундеве, сланих и слатких јела, сока, колача, слатког, компота, а тек оних, печених мускатних тикви које се баш слажу уз “кромпир у чакширама”, и банатске сухомеснате и млечне специјалитете, мокрински лиснати сир, овчије кисело млеко, белолучне кобасице, и сува домаћа шунка. И да није “Банатског фруштука” на “Данима лудаје” у Кикинди, до сада би већ многа традиционална јела била заборављена. А да би све било потаман, нађе се још и понека олба с вином, и стара, већ помало ишчезла, ракија дудовача. И све то само за доручак. Дуг је дан до поднева сваког михољског лета у Кикинди.
“Дани лудаје” су спој прошлости и традиције, али и будућности коју краси прављење маски од лудаја, као и маскенбал. Ту су и Игре и играрије са лудајом, у оквиру које је и штафетно трчање са бундевом у руци, такмичење у брзом једењу семенки и пите бундеваре, а све је то резервисано за ученике основних школа. За оне друге, с нешто мање спортског духа, следи прављење маски, где су деца посебно мотивисана, јер раде с материјалима, скојима обично не “вајају” на часовима ликовног васпитања, бундевом, пасуљем, кукурузом, сунцокретом, шаргарепом, паприком, јабукама, различитим лишћем. Са мало маште стварају се од плодова јесени различити весели облици који најчешће подсећају на кловнове. Након завршетка ових ремек дела, следи карневал. Тада маме и тате, баке и деке, барем на један дан постају светски познати модни ствараоци који шију одоре направљене од џакова од јуте, украшене жировима, семенкама кукуруза, пасуља и осталим “ драгуљима”, да би у њима најмлађи манекени продефиловали кроз “лудејград”.
У лагано предвече стижемо и до финалног дела, када стручни жири мери чија је лудаја најдужа и најтежа. Званични апсолутни шампион у дужини је тиква од 266цм, а свакако, најтежа лудаја, до сада измерена у Кикинди је тежила чак 288,3 кг на XXV Данима лудаје 2010. године. Да би се одгајили такви плодови неопходно је пуно сунца, топлоте, довољно ђубрења, воде, и наравно, као и за све у животу – љубави.
Марко Михајловић
