Piše prof. Bilja Grujičić
Da li sam bila ponosna? Da. Prišla mi je jedna malena posle časa i pitala me za preporuku, tj. za spisak knjiga koje bi mogla da čita u slobodno vreme. Nisam sigurna da sam joj bila omiljena. Naime, iskustvo u ovom poslu vas nauči ko vas voli, a ko ne, kome ste manje simpatični, a kome uopšte niste, ali se vi naučite da volite sve, ili bi bar tako trebalo da bude. Kroz glavu su mi prolazile sve one priče o tome kako deca ne čitaju, kako se sve svelo na mobilne telefone i sva ona učmala kuknjava, koja osvane na onim forumima koji se tobože bave našim mentalnim zdravljem, a zapravo služe za pokazivanje pameti kolumnistkinje koja je zapala u ćorsokak. Biljana, Biljana, neka goriš u paklu zbog nedostatka kolegijalnosi, ali eto, morala sam da kažem, ono što i vi mislite, dragi moji! Da se vratim mojoj učenici, od koje mi u trenutku zasijaše oči i razmišljah na šta da je uputim. Kažem li joj da čita ono što čita nas nekoliko elitista u književnosti, koji su se marljivo peli preko svega i svačega, šta će biti? Znate ono, dragi moji, morate imati loš, da biste znali šta je dobar, zar ne? Usput, ja sam mislila na par dobrih, kvalitetnih cipela. Ne znam za vas. Ako joj kažem da čita nešto od popularnih naslova, sa top lista, rizikujem da budem okarakterisana kao trivijalna. Ako preporučim nešto od školske lektire, ispadam previše pragmatična, a ona je taj spisak već dobila od mene. Tačnije, spisak lektire već imate na sajtu, dakle naša komunikacija svedena je na klik. Tužno, ali istinito. Ako preporučim nešto iz ličnog iskustva, ono već, samim tim, nije lično, a bila su to, dok se nisu podelila. Isto vam je to kao i sa vašom kafanskom pesmom. Ako ne odgovorim, objašnjenja nema. Mladi se duh hoće vaspitati i obrazovati, a meni je stalo do ljudi koji hodaju mojim talasnim dužinama. Davno je o tome pevao Vlatko Stefanovski i svemu me naučio. Rešim da se prisetim sebe u tim godinama i kažem svoje preporuke, rešim da je pošaljem u taj svet snova i likova, da je spasem od svih sisatih, napućenih, izblajhanih, pirsingovanih tela, pa neka čita. Nisam htela da ona ostane nesvesna svojih gornjih aduta, ali nisam htela ni da ih svakome stavi u tanjir, zato mi je spisak literature bio solidan. Imalo je tu za svakog ponešto, podilazila sam ukusima, čak sam koketirala i sa tatom i mamom. Bila sam plašljiva, ali rešena u svojoj prosvetnoj misiji da pobedim Seku Aleksić. Ili ja, ili ona? Ne znam šta je bilo na mojoj strani, ali se nisam plašila, a ko ne zna za strah, taj ide napred.
Posle par dana, došla mi je ozarena. Bila je zadovoljna, a moje knjige su se šetale odeljenjem. Nisam razmišljala ni o primercima knjiga moje kućne biblioteke, koji teško da će biti vraćeni na mesto, mislim da se ljubav umnožava kada je delite. A i svaka stvar je živa, pa i knjiga, potrebno je samo probuditi njenu dušu, kaže Markes. Nije me bilo briga ni za Seku, čak je i ne pratim na INSTAGRAMU, ne znam koje i čije cipele i donji veš šeta. Ne zna ni ona za mene. Ova bitka ne znači čitav rat. Međutim, jedan mlad čovek, znači stabilno i zdravo društvo sutra, mislite o tome, dragi moji! Nemam ništa ni protiv Sekinih fanova, pozivam ih kod mene, dogovorićemo se mi, već nekako…
Ako mislite da nisam voajerski pratila Makrona, varate se. Drago mi je što je pobedio. Ima li to veze sa nama, videćemo. Čekam da se jave svi geopolitički analitičari i protumače sve teorije koje postoje. Pratila sam i teoriju evolucije, šta reći? Volela bih da upoznam svoju majmunicu. Koliko li sam se od nje odmakla? Vaša Biljana
907
Prethodni tekst