početak AKTUELNO ИНТЕРВЈУ: Милан Стаматовић – председник Општине Чајетина

ИНТЕРВЈУ: Милан Стаматовић – председник Општине Чајетина

od nedelja
603 pregleda
MILAN STAMATOVIĆ

MILAN STAMATOVIĆ

ИНТЕРВЈУ: Милан Стаматовић – председник Општине Чајетина

Криминалци ми прете

– Актуелна власт у Ужицу сматра да смо ми млађи брат, да се она за све пита, а да ми мање општине нeмамо могућности или утицаја да доносимо заједничке одлуке –

Вест да је Милан Стаматовић после десет година напустио ДСС и заједно са Ненадом Поповићем основао Српску народну партију, у овој златиборској општини више и није вест, с обзиром да је од тада прошло неколико месеци. Да ли се нешто променило у скупштинској већини Општине Чајетина од када је председник променио политичку странку, сазнајемо из разговора са Миланом Стаматовићем.
– Ништа се није променило, иста је већина, исти су одборници, иста група људи је и сада на власти, само је донета одлука са Ненадом Поповићем о формирању нове политичке партије. Нова партија која је у оснивању и ДСС су заједно, тако да ту нема никаквих проблема. И када смо улазили у политику, и када смо кренули да се бавимо овим јавним пословима, још у старту смо се договорили да правимо групу људи који ће радити у интересу општине, тако да смо мање били оптерећени. И у претходном периоду, док сам био члан ДСС-а, нисмо се бавили високом политиком, већ локалним проблемимa и тако смо и направили одборничку листу. Већина наших одборника није члан ниједне партије, већ су подржали овај тим.
УН: Практично, само сте ви променили странку?
– Ја и Бојана Божанић смо променили странку, а сада радимо на оснивању општинског одбора Српске народне партије. Ко буде желео да приступи новој политичкој партији то ће моћи да уради, а сигурно ћемо бити и на наредним изборима у колицији са ДСС-ом, са којим ћемо ускоро потписати коалициони споразум. Нас у колицији подржава и СПС, док су у опозицији СНС и ДС и СДС. Ових дана ће нам приступити још одборника, који су разочарани у идеје других политичких партија, тако да правимо један озбиљан тим људи који није политички острашћен, већ тражи начин како да буде боље грађанима општине Чајетина. Дали смо могућност нашим пољопривредницима, добрим домаћинима, привредницима да учествују у власти и стварно имамо један широк коалициони капацитет и велику групу људи која је укључена у доношење одлука, тако да нећемо имати никаквих проблема у наредном периоду што се тиче скупштинске већине.
УН: Је ли тешко владати из опозиције, поготово када је странка у којој сте тренутно и ванпарламентарна?
– Није лако, али није ни тешко, ако имате јасан циљ и нисте оптерећени страначким програмима и страначким анализама. Ми смо то и до сада показали. ДСС на претходним парламентарним изборима није прешао цензус, али и на изборима пре њих није имао велики утицај на републичку власт, а ми смо имали апсолутну власт у Општини Чајетина. Само поштеним односом и добрим програмима према бирачима, према институцијама и инвеститорима смо то постигли, и они су нама подршка. То што републичка власт не обраћа пажњу на мале локалне самоуправе јесте проблем, али општина Чејетина је изузетно занимљива због профита, великог броја инвеститора и због некретнина. Тај амбијент није направила држава, већ људи овде са локала. Када смо дошли на власт 2004. године општина Чајетина је била неразвијена, неуређена, запуштена. Након упорног рада дошли смо до тога да је она сада једна од најатрактивнијих и најуспешнијих општина у Србији.
УН: Страхујете ли да ће на следећим изборима Ненад Поповић имати мању популарност од ДСС-а и Војислава Коштунице у оппштини Чајетина?
– Ми тиме нисмо оптерећени. Да јесмо, и ја и Ненад Поповић би прешли у неку другу владајућу странку. Нама је циљ да правимо потпуно нову странку са новим принципима и новим људима. Мислим да мора доћи време када ће се поштовати оно шта сте урадили, а не како изгледате и шта причате, а Ненад Поповић је показао у приватном бизнису колико је успешан, и овде, и на руском тржишту.
УН: Не можете да се похвалите да вас често посећују министарске делегације из Београда. Како уопште сарађујете са Владом Србије?
– Нажалост, по политичкој припадности се опредељују и средства и инвестиције, а одлуке и закони се доносе према притисцима неких политичких моћника, али нас то не оптерећује. Ми смо направили профитабилну општину која може да живи од сопствених прихода и то је највећи допринос за нас да можемо да функционишемо сами, без министарстава и без државе. Не пада нам тешко што нас заобилазе, јер то само њима наноси штету. Када нека политичка групација дели грађане на оне првог, другог или трећег реда, то сигурно не иде њој у прилог. Зато смо и основали нову партију да покажемо да у Србији може и да се на другачији начин ради и да може од поштеног рада да се живи.
УН: За колико су мањи трансфери републичких пара у каси Општине Чајетина и како то утиче на њен буџет?
– Нама су трансфери смањени још за време Владе Мирка Цветковића, а даље су настављена смањења са следећим владама. Трансферна средства се не опредељују по јасним критеријумима, већ према политичкој припадности. Ако не добију новац кроз трансферна средства, имају могућност председници општина који су у владајућој коалицији да их добију из неких буџетских резерви без конкурса, рецимо ако су добри са неким министром, ако су добри са председником државе, као што је сада син Томислава Николића, који може од тате да повлачи пара колико хоће. Тако да ту влада један политички непотизам у Србији, што није добро. Ми се залажемо за то да се поставе јасни критетријуми и да буде равноправна утакмица. Не можете, ако трчите маратон, да један трчи у најбољој опреми, а други бос. Буџет Општине Чајетина је на срећу стабилан. Ослањамо се на сопствене приходе од пореза и такси, тако да нам трансферна средства учествују са 10%, док у појединим општинама које наплаћују рудну ренту од хидроелектрана и рудника трансферна средства износе и до 90% и те општине нису заинтересоване да нешто раде. То им је довољно за плате у јавним предузећима и оппштинској управи и за неке личне инвестиције, тако да Србија и велики градови пропадају, јер нико није мотивисан да ради, пошто није направљена јасна утакмица међу општинама. Такав систем је неодржив и он мора неминовно да пропадне. Наш пут којим идемо јесте тежи, али је дугорочан и одржив. Сваке наредне године буџет је за 20 до 30% већи него претходне, и то су све сопствени приходи Општине Чајетина.
УН: Да ли се мењао број запослених у Општинској управи?
– Нама се буџет константно повећава, а остајемо са истим бројем запослених. Увођењем рационализације имамо и мањи број запослених. Општина Чајетина је у 2013. години издала 98, а у прошлој години 100 грађевинских дозвола, а за то време град Ужице једну или две, а град Београд 40, а имају читаве секторе запослених за ове послове. Колико су оптерећени наши службеници, а колико њихови? То је једна неравноправна утакмица, једна уравниловка која не води ничему.
УН: Трпе ли неки пројекти у општини Чајетина, због несарадње са републичким властима?
– Наравно да трпе, а они су не само локалног, већ и националног карактера. Ми рецимо сами градимо гондолу, држава у томе не учествује, затим постројење за пречишћавање отпадних вода, због чијег недостатка угрожавамо животну средину у местима испод нас. Ми смо на планини, нама то не смета, али није у реду да ми своје отпадне воде испуштамо до Дрине или Ђетиње. То су пројекти националног карактера, али њих наша министарства не препознају.
УН: Какву сарадњу имате, а какву очекујете, са руководством града Ужица?
– Нажалост, много пропуста је направљено и у претходном периоду, а и сада. Актуелна власт у Ужицу сматра да смо ми млађи брат, да се она за све пита, а да ми мање општине нeмамо могућности или утицаја да доносимо заједничке одлуке. Оно што је за нас најбитније код регионалних пројеката је да се доносе или мењају одлуке мимо нас и мимо нашег учешћа. Наводим пример Аеродрома Поникве, јер је наш највећи интерес да се овај аеродром стави у функцију. Ми ту, рецимо, нисмо ни у Управном одбору, па општина Чејетина нема свог представника. Ако се мисли на неку добру сарадњу, за то требају две стране. Не може неко стално да вама пружа подршку, ако нема одговора са друге стране.
УН: Месецима и годинама упозоравате на појаву, како привредног, тако и општег криминала на Златибору. Утисак је да државни органи не чине ништа да се степен тог криминала смањи?
– Дужност локалне самоуправе је да информише надлежне институције и грађане о тим дешавањима и криминалним групама које често бораве на Златибору и малтретирају, рекетирају грађане и власнике угоститељских објеката. Они то раде на веома перфидан и суптилан начин. Већина грађана који су били предмет шиканирања и рекета не сме то да пријави, а тешко је то и утврдити, ако у неком делу полиције имају сараднике. А сигурно ови криминалци на Злтибору имају и подршку неког дела полиције који има информације и обавести их када се планирају контроле, када да раде легално и када да склоне компромитујући материјал, тако да је веома тешко и полицији да то организује. Сви смо видели да када се организују акције у борби против дроге, да се ту мале количине заплене, јер нарко дилери имају инсаједере у свим институцијама и добро се сналазе у томе. Мени често долазе грађани и пријављују разне случајеве у којима су били предмет шиканирања и рекетирања, али не смеју никога да пријаве, због своје породице и личне безбедности. Има ту нека група људи која се окупља у појединим клубовима на Златибору, сви знају ко су ти људи и ко их подржава. Сви су они били окупљени на последњим изборима око Српске напредне странке и били су активно укључени у кампању СНС-а. Било је и ексцеса у појединим месним заједницама. То су све људи који су са оне стране закона и мислим да сви заједно треба да се боримо против тога. Ми на Златибору ћемо истрајати у томе, правићемо и ширу кампању и обавештавати грађане, поготово родитеље млађе деце која се лако врбују за јефтино пиће или за неку ситну привилегују која им се понуди. И полиција својим оперативним радом ће предузимати и предузима мере у оквиру својих овлашћења, али закони су либерални и криминалцима иду на руку. Они то знају и крећу се само у оним оквирима у којима могу да искористе рупе у закону. Рецимо, имамо случајеве да криминалци имају по педесет дела, а не можете да их приведете правди. Они бораве ту, а не можете да им уручите судски позив, иако сви виде да су на Златибору. Пресуде се развлаче и одуговлаче. Наш највећи проблем је недовољна попуњеност полицијског кадра у мањим полицијским станицама. Ако је попуњеност 50% и ако нисте технички опремљени, тешко је борити се са криминалцима који имају огроман капитал и све ресурсе, укључујући најважнији, а то је новац. Они преко новца могу све да раде, да прете и да уцењују кога хоће. То је озбиљан проблем којим би држава морала да се позабави. Наш циљ и обавеза је да штититмо поштене грађане и поштене инвеститоре.
УН: Јавно се говори о постојању осим београдске, и црногорске мафије, па чак и албанске, како би ви дефинисали те криминалне групе и зашто им је Златибор толико интересантан?
– Интересантан им је због цена некретнина, јер, најлакше се кроз некретнине легализује нелегално стечен новац. Зато им је интерес да преузму ову територију, да би они могли да доносе одлуке, прописују, и поштене инвеститоре рекетирају. Њима је то основни интерес. Све мање је присутно, због наших наступа и изјава, тог крупног криминала из области општег криминалитета, међутим, има овог на нижем нивоу. Ту неке групице покушавају да се окупе од локалних мештани уз помоћ неких људи из Београда или других градова и да преузму примат, да се они за све питају. Чак су и мени претили, али ја нећу одустати и кажем отворено који су то људи, јер то је моја дужност и обавеза, а надлежне институције треба да провере све наводе. Има ту још неких, где се ми боримо да се земљиште врати држави, али у тој борби смо усамљени. Нећемо од тога одустати, јер је у питању државна имовина и мора да се врати држави, општини и грађанима. Не може неко да располаже огромним хектарима, а да то не плати. Може, али реално би било да то плати. Спор се води, али рочишта се одлажу, јер друга страна има толико новца да било ког судију у том ланцу може да плати, да купи, да намести, а ми имамо само грађане иза нас. Држава, нажалост, није спремна да се упусти у ову борбу.

Љ.К.

Comments

comments

Povezani tekstovi

Napišite komentar

* Koristeći ovaj obrazac slažete se da podatke čuvamo i koristimo na našem sajtu.