MILAN STAMATOVIĆ
INTERVJU: Milan Stamatović – predsednik Opštine Čajetina
Kriminalci mi prete
– Aktuelna vlast u Užicu smatra da smo mi mlađi brat, da se ona za sve pita, a da mi manje opštine nemamo mogućnosti ili uticaja da donosimo zajedničke odluke –
Vest da je Milan Stamatović posle deset godina napustio DSS i zajedno sa Nenadom Popovićem osnovao Srpsku narodnu partiju, u ovoj zlatiborskoj opštini više i nije vest, s obzirom da je od tada prošlo nekoliko meseci. Da li se nešto promenilo u skupštinskoj većini Opštine Čajetina od kada je predsednik promenio političku stranku, saznajemo iz razgovora sa Milanom Stamatovićem.
– Ništa se nije promenilo, ista je većina, isti su odbornici, ista grupa ljudi je i sada na vlasti, samo je doneta odluka sa Nenadom Popovićem o formiranju nove političke partije. Nova partija koja je u osnivanju i DSS su zajedno, tako da tu nema nikakvih problema. I kada smo ulazili u politiku, i kada smo krenuli da se bavimo ovim javnim poslovima, još u startu smo se dogovorili da pravimo grupu ljudi koji će raditi u interesu opštine, tako da smo manje bili opterećeni. I u prethodnom periodu, dok sam bio član DSS-a, nismo se bavili visokom politikom, već lokalnim problemima i tako smo i napravili odborničku listu. Većina naših odbornika nije član nijedne partije, već su podržali ovaj tim.
UN: Praktično, samo ste vi promenili stranku?
– Ja i Bojana Božanić smo promenili stranku, a sada radimo na osnivanju opštinskog odbora Srpske narodne partije. Ko bude želeo da pristupi novoj političkoj partiji to će moći da uradi, a sigurno ćemo biti i na narednim izborima u koliciji sa DSS-om, sa kojim ćemo uskoro potpisati koalicioni sporazum. Nas u koliciji podržava i SPS, dok su u opoziciji SNS i DS i SDS. Ovih dana će nam pristupiti još odbornika, koji su razočarani u ideje drugih političkih partija, tako da pravimo jedan ozbiljan tim ljudi koji nije politički ostrašćen, već traži način kako da bude bolje građanima opštine Čajetina. Dali smo mogućnost našim poljoprivrednicima, dobrim domaćinima, privrednicima da učestvuju u vlasti i stvarno imamo jedan širok koalicioni kapacitet i veliku grupu ljudi koja je uključena u donošenje odluka, tako da nećemo imati nikakvih problema u narednom periodu što se tiče skupštinske većine.
UN: Je li teško vladati iz opozicije, pogotovo kada je stranka u kojoj ste trenutno i vanparlamentarna?
– Nije lako, ali nije ni teško, ako imate jasan cilj i niste opterećeni stranačkim programima i stranačkim analizama. Mi smo to i do sada pokazali. DSS na prethodnim parlamentarnim izborima nije prešao cenzus, ali i na izborima pre njih nije imao veliki uticaj na republičku vlast, a mi smo imali apsolutnu vlast u Opštini Čajetina. Samo poštenim odnosom i dobrim programima prema biračima, prema institucijama i investitorima smo to postigli, i oni su nama podrška. To što republička vlast ne obraća pažnju na male lokalne samouprave jeste problem, ali opština Čejetina je izuzetno zanimljiva zbog profita, velikog broja investitora i zbog nekretnina. Taj ambijent nije napravila država, već ljudi ovde sa lokala. Kada smo došli na vlast 2004. godine opština Čajetina je bila nerazvijena, neuređena, zapuštena. Nakon upornog rada došli smo do toga da je ona sada jedna od najatraktivnijih i najuspešnijih opština u Srbiji.
UN: Strahujete li da će na sledećim izborima Nenad Popović imati manju popularnost od DSS-a i Vojislava Koštunice u oppštini Čajetina?
– Mi time nismo opterećeni. Da jesmo, i ja i Nenad Popović bi prešli u neku drugu vladajuću stranku. Nama je cilj da pravimo potpuno novu stranku sa novim principima i novim ljudima. Mislim da mora doći vreme kada će se poštovati ono šta ste uradili, a ne kako izgledate i šta pričate, a Nenad Popović je pokazao u privatnom biznisu koliko je uspešan, i ovde, i na ruskom tržištu.
UN: Ne možete da se pohvalite da vas često posećuju ministarske delegacije iz Beograda. Kako uopšte sarađujete sa Vladom Srbije?
– Nažalost, po političkoj pripadnosti se opredeljuju i sredstva i investicije, a odluke i zakoni se donose prema pritiscima nekih političkih moćnika, ali nas to ne opterećuje. Mi smo napravili profitabilnu opštinu koja može da živi od sopstvenih prihoda i to je najveći doprinos za nas da možemo da funkcionišemo sami, bez ministarstava i bez države. Ne pada nam teško što nas zaobilaze, jer to samo njima nanosi štetu. Kada neka politička grupacija deli građane na one prvog, drugog ili trećeg reda, to sigurno ne ide njoj u prilog. Zato smo i osnovali novu partiju da pokažemo da u Srbiji može i da se na drugačiji način radi i da može od poštenog rada da se živi.
UN: Za koliko su manji transferi republičkih para u kasi Opštine Čajetina i kako to utiče na njen budžet?
– Nama su transferi smanjeni još za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a dalje su nastavljena smanjenja sa sledećim vladama. Transferna sredstva se ne opredeljuju po jasnim kriterijumima, već prema političkoj pripadnosti. Ako ne dobiju novac kroz transferna sredstva, imaju mogućnost predsednici opština koji su u vladajućoj koaliciji da ih dobiju iz nekih budžetskih rezervi bez konkursa, recimo ako su dobri sa nekim ministrom, ako su dobri sa predsednikom države, kao što je sada sin Tomislava Nikolića, koji može od tate da povlači para koliko hoće. Tako da tu vlada jedan politički nepotizam u Srbiji, što nije dobro. Mi se zalažemo za to da se postave jasni kritetrijumi i da bude ravnopravna utakmica. Ne možete, ako trčite maraton, da jedan trči u najboljoj opremi, a drugi bos. Budžet Opštine Čajetina je na sreću stabilan. Oslanjamo se na sopstvene prihode od poreza i taksi, tako da nam transferna sredstva učestvuju sa 10%, dok u pojedinim opštinama koje naplaćuju rudnu rentu od hidroelektrana i rudnika transferna sredstva iznose i do 90% i te opštine nisu zainteresovane da nešto rade. To im je dovoljno za plate u javnim preduzećima i oppštinskoj upravi i za neke lične investicije, tako da Srbija i veliki gradovi propadaju, jer niko nije motivisan da radi, pošto nije napravljena jasna utakmica među opštinama. Takav sistem je neodrživ i on mora neminovno da propadne. Naš put kojim idemo jeste teži, ali je dugoročan i održiv. Svake naredne godine budžet je za 20 do 30% veći nego prethodne, i to su sve sopstveni prihodi Opštine Čajetina.
UN: Da li se menjao broj zaposlenih u Opštinskoj upravi?
– Nama se budžet konstantno povećava, a ostajemo sa istim brojem zaposlenih. Uvođenjem racionalizacije imamo i manji broj zaposlenih. Opština Čajetina je u 2013. godini izdala 98, a u prošloj godini 100 građevinskih dozvola, a za to vreme grad Užice jednu ili dve, a grad Beograd 40, a imaju čitave sektore zaposlenih za ove poslove. Koliko su opterećeni naši službenici, a koliko njihovi? To je jedna neravnopravna utakmica, jedna uravnilovka koja ne vodi ničemu.
UN: Trpe li neki projekti u opštini Čajetina, zbog nesaradnje sa republičkim vlastima?
– Naravno da trpe, a oni su ne samo lokalnog, već i nacionalnog karaktera. Mi recimo sami gradimo gondolu, država u tome ne učestvuje, zatim postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, zbog čijeg nedostatka ugrožavamo životnu sredinu u mestima ispod nas. Mi smo na planini, nama to ne smeta, ali nije u redu da mi svoje otpadne vode ispuštamo do Drine ili Đetinje. To su projekti nacionalnog karaktera, ali njih naša ministarstva ne prepoznaju.
UN: Kakvu saradnju imate, a kakvu očekujete, sa rukovodstvom grada Užica?
– Nažalost, mnogo propusta je napravljeno i u prethodnom periodu, a i sada. Aktuelna vlast u Užicu smatra da smo mi mlađi brat, da se ona za sve pita, a da mi manje opštine nemamo mogućnosti ili uticaja da donosimo zajedničke odluke. Ono što je za nas najbitnije kod regionalnih projekata je da se donose ili menjaju odluke mimo nas i mimo našeg učešća. Navodim primer Aerodroma Ponikve, jer je naš najveći interes da se ovaj aerodrom stavi u funkciju. Mi tu, recimo, nismo ni u Upravnom odboru, pa opština Čejetina nema svog predstavnika. Ako se misli na neku dobru saradnju, za to trebaju dve strane. Ne može neko stalno da vama pruža podršku, ako nema odgovora sa druge strane.
UN: Mesecima i godinama upozoravate na pojavu, kako privrednog, tako i opšteg kriminala na Zlatiboru. Utisak je da državni organi ne čine ništa da se stepen tog kriminala smanji?
– Dužnost lokalne samouprave je da informiše nadležne institucije i građane o tim dešavanjima i kriminalnim grupama koje često borave na Zlatiboru i maltretiraju, reketiraju građane i vlasnike ugostiteljskih objekata. Oni to rade na veoma perfidan i suptilan način. Većina građana koji su bili predmet šikaniranja i reketa ne sme to da prijavi, a teško je to i utvrditi, ako u nekom delu policije imaju saradnike. A sigurno ovi kriminalci na Zltiboru imaju i podršku nekog dela policije koji ima informacije i obavesti ih kada se planiraju kontrole, kada da rade legalno i kada da sklone kompromitujući materijal, tako da je veoma teško i policiji da to organizuje. Svi smo videli da kada se organizuju akcije u borbi protiv droge, da se tu male količine zaplene, jer narko dileri imaju insajedere u svim institucijama i dobro se snalaze u tome. Meni često dolaze građani i prijavljuju razne slučajeve u kojima su bili predmet šikaniranja i reketiranja, ali ne smeju nikoga da prijave, zbog svoje porodice i lične bezbednosti. Ima tu neka grupa ljudi koja se okuplja u pojedinim klubovima na Zlatiboru, svi znaju ko su ti ljudi i ko ih podržava. Svi su oni bili okupljeni na poslednjim izborima oko Srpske napredne stranke i bili su aktivno uključeni u kampanju SNS-a. Bilo je i ekscesa u pojedinim mesnim zajednicama. To su sve ljudi koji su sa one strane zakona i mislim da svi zajedno treba da se borimo protiv toga. Mi na Zlatiboru ćemo istrajati u tome, pravićemo i širu kampanju i obaveštavati građane, pogotovo roditelje mlađe dece koja se lako vrbuju za jeftino piće ili za neku sitnu privileguju koja im se ponudi. I policija svojim operativnim radom će preduzimati i preduzima mere u okviru svojih ovlašćenja, ali zakoni su liberalni i kriminalcima idu na ruku. Oni to znaju i kreću se samo u onim okvirima u kojima mogu da iskoriste rupe u zakonu. Recimo, imamo slučajeve da kriminalci imaju po pedeset dela, a ne možete da ih privedete pravdi. Oni borave tu, a ne možete da im uručite sudski poziv, iako svi vide da su na Zlatiboru. Presude se razvlače i odugovlače. Naš najveći problem je nedovoljna popunjenost policijskog kadra u manjim policijskim stanicama. Ako je popunjenost 50% i ako niste tehnički opremljeni, teško je boriti se sa kriminalcima koji imaju ogroman kapital i sve resurse, uključujući najvažniji, a to je novac. Oni preko novca mogu sve da rade, da prete i da ucenjuju koga hoće. To je ozbiljan problem kojim bi država morala da se pozabavi. Naš cilj i obaveza je da štititmo poštene građane i poštene investitore.
UN: Javno se govori o postojanju osim beogradske, i crnogorske mafije, pa čak i albanske, kako bi vi definisali te kriminalne grupe i zašto im je Zlatibor toliko interesantan?
– Interesantan im je zbog cena nekretnina, jer, najlakše se kroz nekretnine legalizuje nelegalno stečen novac. Zato im je interes da preuzmu ovu teritoriju, da bi oni mogli da donose odluke, propisuju, i poštene investitore reketiraju. Njima je to osnovni interes. Sve manje je prisutno, zbog naših nastupa i izjava, tog krupnog kriminala iz oblasti opšteg kriminaliteta, međutim, ima ovog na nižem nivou. Tu neke grupice pokušavaju da se okupe od lokalnih meštani uz pomoć nekih ljudi iz Beograda ili drugih gradova i da preuzmu primat, da se oni za sve pitaju. Čak su i meni pretili, ali ja neću odustati i kažem otvoreno koji su to ljudi, jer to je moja dužnost i obaveza, a nadležne institucije treba da provere sve navode. Ima tu još nekih, gde se mi borimo da se zemljište vrati državi, ali u toj borbi smo usamljeni. Nećemo od toga odustati, jer je u pitanju državna imovina i mora da se vrati državi, opštini i građanima. Ne može neko da raspolaže ogromnim hektarima, a da to ne plati. Može, ali realno bi bilo da to plati. Spor se vodi, ali ročišta se odlažu, jer druga strana ima toliko novca da bilo kog sudiju u tom lancu može da plati, da kupi, da namesti, a mi imamo samo građane iza nas. Država, nažalost, nije spremna da se upusti u ovu borbu.
LJ.K.
