ПАПРИЧИЦЕ, И ТО ЉУТЕ…
Забавља се народ српски. И народ и власт. Пошто већ прилично дуго не конзумирам електронске направе за ширење масовних халуцинација, све ми је теже да пишем коментар (могу замислити како је тек онима, који свакодневно коментаришу у дневној штампи…). Зато сам принуђен, иако потпуно невољно, да средом увече прегледам сајтове свих важнијих престоничких медија. Каквих сам се будалаштина нагледао у последњих сат времена…
„Кожа пуца када љуби Мрка Ану Бекуту…“ Муж у затвору, а она пева све у 16…“ (то је неки прилог о, тако пише, некој певачици, за коју никада у животу нисам чуо…) „ХИТ! Гоца Божиновска се укључила у Марићеву емисију!“ „Због ових патика се Роналду руга цео интернет! Како вама изгледају?“ „ШОК! Полиција упала у стан Станије Добројевић“ Старац срушио светски рекорд: Са 85 година истрчао маратон, а онда себе прогласио идиотом!“… Може овако наредних сто страна, какву гомилу бесмисленог ђубрета производе наши назови медији, а онда, на сајту Политике, налетех на апсолутног шампиона бесмислица: „Ако умрем, Недимовићу, ти си крив“ Рече Вучић, једући љуту паприку, неком веселнику, за кога управо из овог текста сазнадох да је министар пољопривреде. „Размажени су, не могу да издрже у касарни седам дана, после два се одмах разбеже“ „Они имају породице, имам и ја, али сам ја дисциплинован и тежак човек, не морам да видим каду седам дана, мени је довољно да имам туш и баш ме брига… Неки не могу, посебно не жене”, рекао је Вучић, и остао жив, а пренео Танјуг…. И, сад би ово, неко, при чистој свести, требало да коментарише?!
У двадесетом веку, они стари комунистички кадровици, стално су били намргођени и замишљени, као да сваког трена решавају судбину човечанства, а онда је стасала нова генерација политичара, која се понаша потпуно супротно – ништа конкретно не раде, осим што уживају у привилегијама које политика и државна служба доносе, а константно глуме cool типове. Сетимо се само Тадића, Динкића, Чедомира, Чанка…
А онда се власти дочепао Вучић…. Жешћи него сви његови претходници заједно… Ред бесмилица, па ред пропаганде и тако из дана у дан, док не протекне мандат. Наравно, Вођиним путем кренуле су и провинцијске велможе, које свакодневно безочно промовишу бесмислице, а јефтиним маркетиншким триковима купују поверење наивних и необразованих грађана. Захваљујући потпуном изостанку критичке мисли и било каквих критеријума, они јуче изговорену бесмислицу данас затрпавају новом, а када дођу избори, зна се, обећају запослење у државној служби, што је сасвим довољно за убедљиву и несметану владавину. За све то време, немилице расипају порески новац, а што и не би, не плаћају они порез, а и нема никог ко бих их у том лудистичком заносу спречио. Неко ће рећи, то је и логично, када опозиције нема у медијима. Не, глас опозиције се не чује, јер они размишљају идентично као власт, једноставно, у овој земљи скоро да и нема другачијег мишљења, како је то пре сто година лепо описао Домановић у „Мртвом мору“.
Зато ћемо и даље, путем електронских направа за ширење масовних халуцинација, слушати будалаштине, досетке, поскочице и измишљотине, обилато зачињене голим дупетима, силиконима, певаљкама… Што рече Ворхол, свако, ко буде желео, моћи ће да има својих пет минута славе, па и дуже, ако треба. А оно мало здравог разума, који је, упркос свему, успео да опстане, закопаће се у још дубљу илегалу, јер се тако једино може сачувати.
У последње време замерају ми поједини пријатељи, кажу да премало критикујем власт, и локалну, и „ону горе“. Покушавам, али не успевам, објаснити просту чињеницу да је критика постала потпуно сувишна, јер, нити човек може критиковати некога ко од жвакања љуте папричице прави ријалити шоу, нити критика некога у овој земљи занима. Дај пара, државну службу и не дирај ме, то је идеал који већ деценијама опстаје. Они који су то схватали и тога се држали, практично су нон-стоп на власти, а нас шачица занесењака, који смо имали нереалну и сумануту жељу да нешто мењамо, прошли смо како смо прошли, а и у будућности немамо никакве шансе.
Ево, натрчао сам пре неки дан на овај податак – у марту 2012. девизне резерве биле су више од 11 милијарди евра, а данас су 9,58, скоро 1,5 милијарди мање. Да ли то икога у овој земљи занима? Како је могуће да нам се овакав податак потпуно провукао, иако су до пре пар година сви са поносом говорили да нам девизне резерве расту?
Или, погледајмо само ово:
У закону О НАЧИНУ ОДРЕЂИВАЊА МАКСИМАЛНОГ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ (“Сл. гласник РС”, бр. 68/2015 и 81/2016
Члан 8.
Максималан број запослених у систему локалне самоуправе, одредиће се применом следећих критеријума и мерила:
1) за групу јединица локалне самоуправе до 50 000 становника – 9,50 запослених на 1000 становника, уз просечно 28 насељених места и површине од 443 км2;
2) за групу јединица локалне самоуправе од 50 000 до 100 000 становника – 11,50 запослених на 1000 становника, уз просечно 41 насељено место и површине од 725 км2;
3) за групу јединица локалне самоуправе од 100 000 до 150 000 становника -14,00 запослених на 1000 становника, уз просечно 65 насељених места и површине од 916 км2;
4) за град Крагујевац – 15 запослених на 1000 становника;
5) за град Ниш – 16,50 запослених на 1000 становника;
6) за град Нови Сад – 18 запослених на 1000 становника;
7) за град Београд -18,5 запослених на 1000 становника.
А пре неки дан нова министарка локалне самоуправе, самозвани експерт нечега, гостујући на N1, мртва ‘ладна рече, и оста жива, да смо ми по броју запослених међу најефикаснијима у Европи, са око 6,5 запослених на 1000 становника (узгред, она је рекла на 100). И, да не би било да измишљам, ево линка за емисију, па сами послушајте, од 24. минута. Сасвим случајно сам налетео на ту реченицу и када сам је чуо, са гнушањем сам искључио телевизор.
http://rs.n1info.com/a200739/Video/Pressing/Snimak-emisije-Pressing-gosca-Ana-Brnabic.html
„Чувени“ новинар, Југослав, наравно, слушао је овакву бесмислицу не трепћући, а и како би реаговао, за то је потребно макар елементарно знање и припрема емисије, што у Србији није пракса већ деценијама.
Дакле, представници власт буквално лупетају шта им прво падне на памет, новинари блеје у њих као теле у шарена врата, а обичан народ такве теме и не занимају. Много се више секирају око чега су се посвађале Дара Бубамара и Александра Радовић, која, безобразница, има бившег мужа и, замислите, има и сестру…
Уосталом, шта сам запео са локалном политиком и тим „смарачким“ темама, када Информер пророчки најављује „Руси прете, а Америка је у страху од нуклеарног рата!“ Магарци, говеда….
Зато, похрлимо сви у касарне, док још има времена, прво Тихи, па сви ми за њим. И без купања седам дана, само лагано туширање…
Тони Станковић
