U moru iritirajućih vesti koje svakodnevno stižu iz naprednjačkih redova, od njihovih nebrojenih gluposti koje onako bahati, grozni, tupavi, puni sebe i svog vrhovnog jurišnika čine, dve zavređuju posebnu pažnju.
Tačnije, ove dve najjasnije pokazuju o kakvom se tužnom cirkusu radi.
Elem, ova dva tipusa, gnua, ove dve bahate spodobe koje su isplivale iz najcrnjeg ljudskog taloga, sa samog dna čovečnosti i vinuli u gotovo sam vrh političke scene na lokalu, najbolji su dokaz koliko su naprednjaci, izuzev ono par beogradskih prevaranata koji seire po televizijama, u stvari nikakvi sa kadrom kojim raspolažu po Srbiji.
Milutin Jeličić Jutka, predsednik opštine Brus i Dragoljub Simonović Ciga, predsednik opštine Grocka, optuženi i protiv kojih se vodi krivični postupak ne posustaju. Prvi, optužen za seksualno uznemiravanje i zloupotrebu službenog položaja, planira da sledeće nedelje u Brusu organizuje miting podrške samom sebi!
Gaj Julije Cezar da mu se pokloni. Kralj, čovek pobedio samog sebe! Uprkos oštrim kritikama od Šizoja lično, zadrigli jebač se i dalje brani, ili bar pokušava da se odbrani.
Drugi, uhapšen zbog podstrekivanja na krivično delo, član je Glavnog odbora SNS i Predsednik opštinske komisije koja treba da utvrdi da li on i dalje može da obavlja funkciju prvog čoveka opštine?!?
Aleluja majstore!
Moj naklon do zemlje.
Zakon?
Ko jebe zakon u zemlji Štrumpfova!
Simonović mi je svojevremeno bio direktor na železnici i iz tog perioda se sećam priče koju su mi ispričale kolege sa Mokre Gore.
Jednom prilikom je na poslovni ručak u Mokru Goru došao tada aktuelni direktor Ciga sa ekipom poslovnih partnera iz Italije. Pored „ptičijih jaja i mleka od noja“ za tu priliku su poručeni specijalni tartufi koji koštaju i do 100.00 dolara po kilogramu. Tompusi se ne računaju.
Pregledač kola, to je onaj tip koji čuka čekićem točkove vagona, hoće tartufe i tompus?
A smešan nam Šojić iz Bele Lađe?
Puna nam zemlja živih Šojića. Gde god zakoračimo nogom, u koju god državnu instituciju da kročimo, fakultet, školu, iskoči neki Šojić!
Micike pevaju, Šojići plaćaju, a stoka se voza autobusima od grada do grada i hrani bolesni ego Vođe.
On raste, a Šojići tašunaju.
I sad treba da budemo šokirani što Jutka i Cigo slobodno šetaju. I ne samo što šetaju, već ne nameravaju vlast da predaju.
Tako je svuda, verujte mi, od Vranja do Subotice, od Bora do Užica, gde god da pogledamo, neki Šojić nam sa „bilbordera“ maše i poziva nas na zdrav razum!
Samo je tog razuma sve manje, a vrata Lazine klinike izgleda nisu zaključana kako treba.
Vladimir Gredeljević (Užička nedelja 1007)
