Gaius Julius Caesar Augustus Germanicus, у народу познат као Калигула, римски цар, један од најконтраверзнијих владара кроз историју, прогласио је свог коња Инцитатуса за „грађанина“ Рима а недуго потом и сенатора. Весели коњ није стигао да добије и титулу конзула, јер је луди император убијен свирепо од стране своје гарде.
Калигула је волео и водио раскалашан живот, имао је небројене љубавнице, а ни педерастија му није била страна. Народ је понижавао и држао у константном страху, уживао у мучењима и лаганим егзекуцијама чак и за време обеда, према свима се опходио са ниподаштавањем и презиром, а чином проглашења свог коња сенатором, обесмислио је све институције друштва.
На крају се прогласио за бога и себи у славу почео градити храмове у Риму и широм царства.
Звучи вам познато?
Лекција из историје или и ви препознајете једног сличног, ту иза ћошка, можда у телевизору на свим каналима?
Додуше, овај још увек није почео коње производити у посланике, али какав је несој тамо спаковао, можда би са коњима боље прошли. Деградација државе, урушавање свих институција система, самољубље достојно правог Калигуле, напади лудила, тајни живот и енормно богатство које се брзински увећава из дана у дан, пишање по сопственом народу и свим својим похлепним и мутавим послушницима, мегаломански пројекти достојни оног римског лудака, све ми се чини воде само у једном правцу.
Да не будем птица злослутница, а генерално и не волим те формације типа гарде, јер су нас подухвати разноразних „гарди“ дебело коштали последњих деценија, уздаћу се у медицину и оно мало часних судија који ће надам се лажног Калигулу спаковати тамо где ће се најприродније осећати.
Још увек верујем да ће победити разум и овоземаљска правда, јер се играње бога обично заврши тако што се играч заиста и представи Господу!
А нама касније тек предстоји тешко време, да почистимо неред и повратимо своје животе, без страха од лудака и његове “ џип гарде!“
Владимир Гредељевић (Ужичка недеља 1003)
