Gaius Julius Caesar Augustus Germanicus, u narodu poznat kao Kaligula, rimski car, jedan od najkontraverznijih vladara kroz istoriju, proglasio je svog konja Incitatusa za „građanina“ Rima a nedugo potom i senatora. Veseli konj nije stigao da dobije i titulu konzula, jer je ludi imperator ubijen svirepo od strane svoje garde.
Kaligula je voleo i vodio raskalašan život, imao je nebrojene ljubavnice, a ni pederastija mu nije bila strana. Narod je ponižavao i držao u konstantnom strahu, uživao u mučenjima i laganim egzekucijama čak i za vreme obeda, prema svima se ophodio sa nipodaštavanjem i prezirom, a činom proglašenja svog konja senatorom, obesmislio je sve institucije društva.
Na kraju se proglasio za boga i sebi u slavu počeo graditi hramove u Rimu i širom carstva.
Zvuči vam poznato?
Lekcija iz istorije ili i vi prepoznajete jednog sličnog, tu iza ćoška, možda u televizoru na svim kanalima?
Doduše, ovaj još uvek nije počeo konje proizvoditi u poslanike, ali kakav je nesoj tamo spakovao, možda bi sa konjima bolje prošli. Degradacija države, urušavanje svih institucija sistema, samoljublje dostojno pravog Kaligule, napadi ludila, tajni život i enormno bogatstvo koje se brzinski uvećava iz dana u dan, pišanje po sopstvenom narodu i svim svojim pohlepnim i mutavim poslušnicima, megalomanski projekti dostojni onog rimskog ludaka, sve mi se čini vode samo u jednom pravcu.
Da ne budem ptica zloslutnica, a generalno i ne volim te formacije tipa garde, jer su nas poduhvati raznoraznih „gardi“ debelo koštali poslednjih decenija, uzdaću se u medicinu i ono malo časnih sudija koji će nadam se lažnog Kaligulu spakovati tamo gde će se najprirodnije osećati.
Još uvek verujem da će pobediti razum i ovozemaljska pravda, jer se igranje boga obično završi tako što se igrač zaista i predstavi Gospodu!
A nama kasnije tek predstoji teško vreme, da počistimo nered i povratimo svoje živote, bez straha od ludaka i njegove “ džip garde!“
Vladimir Gredeljević (Užička nedelja 1003)
