SVI PREDSEDNIČKI KANDIDATI piše Mila Filipović, Čikago
Mislila sam da o politici u Srbiji više neću pisati, jer sam devedesetih svojevoljno napustila zemlju, od tada ne glasam na izborima u Srbiji i trudim se da se držim podalje od tematike koja nam istorijski zagorčava život. Ipak, kandidatura Amerikanke srpskog porekla, Danijele Sremac (rođena je u Beogradu, živi u Washington DC) ponovo me naterala da naoštrim pero i kažem koju.
Ne spadam u one koji misle da dubina ženskog dekoltea obavezno mora da bude obrnuto proporcionalna koeficijentu inteligncije, ali duboko verujem da čovek koji greši u pravopisu nije dostojan funkcije predsednika. Ni u jednoj zemlji. Eto, takva sam, sitničava, Bože me te sačuvaj. Zato mi je bilo veoma teško da slušam i gledam video klipove koja je kandidatkinja postavila na YouTube, oprezno prekrštenih nogu i sa serijalom čudesnih frizura koje su pratile njenu ličnu političku istoriju. A onda mi je u e-mail box stigla poruka kandidatkinje, sa otvorenim pismom dijaspori u kojoj nas o kandidaturi detaljnije obaveštava, traži potpise i finansijsku podršku, pod sloganom “Da budemo jedan narod, sa jednim ciljem, da smo uspešni”! I da za nju skupimo $43,000 za osnovne troškove kampanje. Alal vera!
Danijela Sremac u svojoj biografiji navodi da je pisac, ekspert za Balkan, umetnik, producent, multimedijski konsultant, preduzetnik i predsednik Srpskog instituta u Vašingtonu. Odmah da vam kažem, pošto sve to tako fantastično zvuči, u Americi su srpski instituti, savezi i kongresi uglavnom virtuelne organizacije, najčešće bez adrese, obično sa samo jednim članom, onim ko je osnivač i tako gradi svoju stamenu biografiju, pa verujem da je tako i u ovom slučaju. Dijaspora skoro da ne postoji. A mene je lično iskustvo naučilo da od onih koji iza imena imaju više od dve titule, bežim glavom bez obzira.
Kandidatkinja u svoju biografiju upisuje dve objavljene knjige “Rat reči” i “Srce Srbije”, a vidim da su njenim zlatnim rukama nastajale i slike i kompakt diskovi. Devedesetih je godina branila srpski narod na američkim medijima, bila glas protiv medijskih ratova i bombardovanja, govorila na CNN-u i drugim velikim televizijama i za to joj skidam kapu. Trebalo je i hrabrosti i sposobnosti, tada mnogo više nego danas. Lično je ne poznajem, ali je izuzetno poštujem kao majku, obrazovanu i ambicioznu ženu. Ali, ne mislim da je to dovoljno za predsedničkog kandidata, bilo koje zemlje, ne samo jadne nam Srbijice. Iako u našim zakonima stoji da kandidat može biti svako ko je rođen u Srbiji, punoletan i poslovno sposoban, ja sam uvek mislila da je za tako važnu državničku poziciju potrebno još nešto, ono nešto što kandidata posebno odvaja, nešto što se ne propisuje nikakvim zakonom, već u čoveku niče, raste i sazreva. Naivno, zar ne?
Stvarno, ako se vratimo u devedesete i podsetimo Šećeroskog (ne, nisam ga zapamtila samo zbog zvučnog prezimena) i njegovih četki i metli, Karićeve zelene salate, pa onda doputujemo u 21. vek uz Šešelja, Nikolića, Dačića, Vučića, Jovanovića, Jeremića, onda mislim, zašto se tom nizu ne bi moglo dodati i prezime Sremac? Jer svi će nam oni nuditi izgradnju mostova tamo gde nema reka, niko od njih kada bude izabran neće ni upola brinuti o svom poslu kao što su brinuli o kandidaturi; verovaćemo u njihovu veštinu krečenja oblaka; kada ih pitamo stvarno koliko je sati odgovoriće nam –preko nekoliko i više; i neće nam, na pitanje, da li ćete se kandidovati, reci ni Neću, ni Njet, ni Not Yet! Danijela se tako, dakle, izvrsno uklapa u milje i viđena je za predsednicu. Kao što reče publicista Enrest Ben, “Politika je umetnost traženja problema, pronalaženja istih tamo gde ih nema i davanje pogrešne dijagnoze i terapije.” Svi nabrojani su za tu definiciju politike odlično kvalifikovani! A Srbijica i dalje idealno eksperimentalno polje!
Zar ludilo te vrste nismo već gledali na američkoj političkoj sceni? Ima li su i ženu kandidata i milijardera koji je, doduše, sam platio svoju izbornu kampanju. Amerika očito nije bila spremna za onakvu ženu predsednicu. Da li Srbija jeste, ne mogu znati, ali bih volela da neka buduća kandidatkinja ipak govori odlično maternji jezik, ima puno radnog iskustva i nešto manji dekolte. Za svaki slučaj!
