ПРОЛЕЋЕ ЈЕ СТИГЛО У НАШ КРАЈ, пише: проф. др Биља Грујичић
• Да ли настављате да храбрите жене да пријаве насиље? Коме да се обрате? Да ли за насилнике постоји адекватна казна? Да ли ће правосуђе одрадити свој део посла? Колико још има Марија? Стани мало, мила моја, каже ми један пријатељ. А да није Марија имала мало краћу сукњу? А што је она прихватила тај посао? Испод мире… И поново замена теза, ко је крив, кривац или жртва? А да кривац не вуче трауме из детињства, да га није одбила свака девојчица коју је задиркивао, да га није мама закључавала у подрум?, кажем.
• Како ти, Биљана, смеш да оптужујеш некога чија кривица није доказана? Био је то глас из правосуђа. И тако у недоглед. За шта смо се ми то, жене избориле? За шта смо то протестовале, да ли смо добиле то осмочасовно радно време, или смо само навукле панталоне? То што се понекој од нас не свиђају каранфили, већ је више за орхидеје, не значи да је еманципованија. Та подела на „каранфилуше“ и „орхидејке“, чини ми се као још један од вешто смишљених маркентиншких трикова, зато не наседајте на њега, драге моје, него се потрудите да и овде заживи тај дугоочекивани принцип женске солидарности. На крају крајева, каранфили су постали ружни оног тренутка када су се могли купити на сваком ћошку, а не у цвећари, где им је у целофану и било место. Опростите јој овога пута, миле моје, предуг језик, завидан поглед, прећутану гадост и осмехом јој обојите дан.
• .Разлика између времена у ком су живеле наше баке и данас је ипак у промени женске свести. Жене су данас освештеније да одлучују о својој судбини него раније. Једни проблем је што освешћеност подразумева преузимање обавеза, деце, посла и свега што уз то иде! Па, изволите, драге моје! Но, “Слобода је увек слобода за оне који мисле другачије“, каже Роса Луксембург, истичући ту флоскулу као стуб сваке здраве демократије.
– Чини ми се да жене овај празник дочекују са много обавеза, мало новца, а о емоцијама не могу да говорим у име вас, драге моје. Ако већ нисте набавиле протеински детокс, ако нисте уплатиле масажу оклагијама, ја не знам како ћете обући шортс овог лета! А управо се то очекује, драге моје! Како ви уопште мислите да дочекате ово пролеће, ако не посетите неки од еминентних ресторана и наручите боцу, обавезно скупоценог вина? Толико о васпитању укуса, миле моје, па иако сте преподне појеле 200гр бурека код Цола, или не дај, Боже, комплет-лепињу. Битно је да заблистате овог 8. марта, или овог пролећа. Све своје слободно време, миле моје, потрошите да припремите све то што се припремити може, мало подићи, супротставити се сили земљине теже, овде уштинути, тамо попустити..
– Па није ни мушкићима лако! Дозволите пролећу да вас лагано свуче, без тога да вас оголи, већ ће вас лето показати у својој нагости. А голотиње, сложићете се има напретек, свуда и у сваком смислу. Нећу помињати одевну комбинацију Маје Беровић, која је напунила халу. Истини за вољу, јесте згоднија од Гилета из “Оргазма“, али тек толико…
– И срећан нам овај дан, од Јефимије, на овамо, борбе нам тек предстоје! Буди лепа, али буди достојанствена! ПОЉУБАЦ ЗА ВАС ОД БИЉЕ!
Ужичка недеља 1007
