НИКО НЕМА ШТО СРБИН ИМАДЕ
Све више Кинеза долази у Гостољубље, туристичко етно село, код Косјерића, да би се венчали на традиционални српски сеоски начин. Наредних дана обавиће се 10 свадби, а већ за следећу годину Кинези су резервисали већ око 100 свадби. Наравно, свадбе су без матичара, али се спроводе сви обичаји. Идеју да спроводи свадбе на српски традиционални начин имао је Жељко Средић још 2016. године.
– Жеља ми је била да сачувам обичаје старе српске свадбе, те сам се обратио свим удружењима у Косјерићу и туристичкој агенцији. Они су радо прихватили и традиционална српска свадба је постала као туристичка понуда у многим туристичким агенцијама које раде за кинеско тржиште. Идеја је да Кинезима дочарамо српску свадбу са свим обичајима, али да и они у њој учествују – каже Жељко.
А да има ефекта, говори податак да наредних десет дана свакодневно има по једна свадба.
– Долазе нам групе од 15 до 30 кинеских туриста. Ове године смо имали баш доста свадби, а за наредну имамо резервације за још 100. Када дођу код нас, прво следи договор, делимо улоге и објашњавамо правила. Одабира се млада, младожења, а ако немају младожењу, онда ми овде имамо наше младиће који ће да буду младожење. Тако су неки, иако немају ни 25 година, правили по пет свадби са Кинескињама, а један има чак десетак, а имаће их још толико у наредном периоду. То су углавном студенти – каже Жељко.
И када падне договор, онда следи расподела улога. Додељује се улога чауша, девера, сватовима се дају српске ношње или делови ношње.
– Кинескиња која се пријави за младу иде са једном групом у кућу, а друга група иде у младожењину кућу. Младу у ношњу или венчаницу, шта одабере, облаче деверуше, које чине две до три Кинескиње и две до три наше девојке. За то време из младожењине куће крећу сватови. Пешаче око пола км, прати их музика, углавном два хармоникаша и певају се свадбарске песме, у ствари, жене из КУД-а певају изворне песме. Да би ушли у младино двориште, треба прво да из пушке оборе јабуку (уместо пушке пукне петарда). Поштују се и правила куповине младе. Затим млада излази из куће, опрашта се са родитељима, пољуби младожењу у образ, а често их је и срамота, а онда иде до чесме, умије се и разбије чашу. Кочијом младожења води младу својој кући. За то време барјактари, ако су им деверуше украле барјаке, морају да их откупе. Пред младожењином кућом млада баца сито и јабуку, а у кућу улази преко пушке и испод руке. А онда се ломи пријатељски колач, креће ручак и играју се кола. Имамо овде два наша локална хармоникаша који одлично свирају – каже Жељко.
Ручак се углавном састоји од сармица, пилетине, салате, воћа, пију се воћни сокови и чајеви. То није баш по српском обичају, али гостима из Кине не пријају свадбарски купус, домаћа погача или сир, што су им до скоро служили, а и ракија им је много јака. Жељко је додао да Кинезима више значи гестикулација, акција, него текст и речи, јер све то би било тешко превести на њихов језик.
Кинески туристи за овакав ужитак од два до три сата плаћају по 25 евра.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1022)
