KOMEMORACIJA
U petak 31. januara 2020. godine u Sali Skupštine grada održana je komemoracija Miloju Mirku Milovanoviću, bivšem predsedniku opštine Titovo Užice (1978-1982.).
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković podsetio je na život Miloja Milovanovića.
– Sećamo se njegovog jedinstvenog života čiji smo i mi bili deo. Života koji nisu pratili bahatost i burni novinski naslovi, već života koji su krasili skromnost i požrtvovanost prema svojoj porodici i svom Užicu.
Mirko se školovao u Užicu, bio je uspešan privrednik i direktor, između ostalog, i „Dunava“. Politički aktivan, principijelan, veran svojim idejama. predsednik opštine Užice bio je od 1978. do 1982. godine i to je bio period velike izgradnje našeg grada. Intezivno su se odvijali radovi na svim objektima novog vodovodnog sistema sa Vrutaka, završeni su industrijski pogoni štamparije Dimitrije Tucović u Sevojnu, Rakete, Jedinstva, Fabrike tankozidnih cevi Valjaonice bakra. Izgrađena je nova bolnica, hotel Zlatibor, Beogradska robna kuća, pogon Prvog partizana, Spomen obeležje Kadinjača i rekonstruisan stadion fudbalskog kluba Sloboda.
– Stanje vlastite, istinske sreće i njenog deljenja sa bližnjima uvek donosimo sami. Sudbina nas na to ne može naterati. A veliki ljudi, kao što je naš Mirko, ukazuju na ispravan put. Put iskrenosti, na kome dok koračamo menjamo sopstvene navike i sklonosti, misleći manje na uskogrude motive, a više na potrebe drugih. To znaju najbolje njegovi najvoljeniji, supruga Zdravka, sin Ljubodrag, ćerka Jovana i unuk Vojislav, koji su mu njegovu ljubav i pažnju uzvraćali istom merom. Neverovatna životna energija, snaga volje, sposobnost razgovarati kako sa znamenitim ljudima, tako i sa običnim svetom, radnicima, penzionerima, decom.
– Uvek sa osmehom, spreman na šalu i priteći svakom, pomoći, dati, učiniti, saslušati, primiti, ugostiti, dočekati. To su samo nabrojane reči, a trebalo ih je ostvariti, a on je to učinio. Veliko Mirkovo srce je sve to moglo i htelo, i sa zadovoljstvom činilo, bez rezerve. Živeo je život ljudi koji za sobom ostavljaju dubok trag. Neka mu je večna slava i hvala – rekao je gradonačelnik Petković.
Poslednje reči pozdrava uputio je i o njegovom radu govorio je i Vidoje Drndarević.
– Za nas, njegove drugove i našu Socijalističku partiju Srbije Miloje Milovanović je bio i ostao autentičan, iskren, lojalan i dosledan levičar, komunista i socijalista. Značajan deo svog života posvetio je ili bolje reći utkao sebe u stranke, koje je iskreno i neobično voleo – Savez komunista i Socijalističku partiju Srbije – rekao je Drndarević.
– Bio je veliki pregalac i neimar. Voleo je svoje Užice, svoju Lužničku dolinu i naravno, svoju domovinu. Predano radeći, uvek je ulagao ono što je imao, a to je marljivost, posvećenost i borba za bolje sutra – rekao je Drndarević i podsetio na njegovo zalaganje na završetku gradskog vodovoda, na stavljanje u funkciju memorijalni kompleks „Kadinjača“, osnivanje „Mlekaru“ u Sevojnu…
– Sve društvene i javne funkcije na kojima se nalazio obavljao je uspešno i to kao rukovodilac komercijalnog sektora preduzeća „Gran eksport“, zatim direktora zemljoradničke zadruge „Titovo Užice“, a njegovi veliki rezultati i autoritet su bili opredeljujući da 1978. godine bude izabran za predsednika opštine Titovo Užice… Zahvaljujući njegovom angažovanju u Užicu su osnovana odeljenja Pravnog, Ekonomskog i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i izgradnja i otvaranje Studentskog doma u Turici. Bio je inicijator početka izgradnje stadiona, osnovao je odbor za istraživanje i uređenje Potpećke pećine… – rekao je Vidoje Drndarević i dodao da je Miloje Milovanović 1974. godine izabran za predsednika Opštinske konferencije Saveza komunista Užice, a zatim Međuopštinske konferencije Saveza komunista Srbije i bio je zadužen za koordinaciju rada partijskih tela i organa na teritoriji severne Vojvodine.
Predsednik užičkog SUBNOR-a Milić Vukić podsetio je na njegovu braću „Ljubodraga i Miodraga, koji su se već upisali u red besmrtnih sinova naše otadžbine“
– Ljubodrag je hrabro položio svoj život na oltar otadžbine 11. juna 1942. godine kao puškomitraljezac Četvrte čete Užičkog bataljona iz sastava Druge proleterske brigade u borbi sa fašistima na Gatu. Miodrag, narodni heroj, poginuo je 27. aprila 1944. godine, koji je izdahnuo na rukama roditelja. Lune je prethodno pazio da se i poslednji borac bezbedno evakuiše sa poprišta bitke sa Zlakuške rampe u Gorjanima. Tada dečak, Mirko je teško podneo gubitak svoje braće… Rastući u porodici u kojoj je patriotizam, obraz i čast bili iznad svega, primio je na sebe teret i obavezu da u svakom pogledu osvetla obraz svoje slavne braće – rekao je Vukić i podsetio da se Mirko Milovanović u penziji aktivno bavio pčelarstvom, gde je dostigao značajno znanje i uspehe.
Mirko Milovanović je sahranjen 31. januara 2020. godine u rodnom Lunovom selu.
Zvezdana Gligorijević
