КОМЕМОРАЦИЈА
У петак 31. јануара 2020. године у Сали Скупштине града одржана је комеморација Милоју Мирку Миловановићу, бившем председнику општине Титово Ужице (1978-1982.).
Грaдоначелник Ужица Тихомир Петковић подсетио је на живот Милоја Миловановића.
– Сећамо се његовог јединственог живота чији смо и ми били део. Живота који нису пратили бахатост и бурни новински наслови, већ живота који су красили скромност и пожртвованост према својој породици и свом Ужицу.
Мирко се школовао у Ужицу, био је успешан привредник и директор, између осталог, и “Дунава”. Политички активан, принципијелан, веран својим идејама. председник општине Ужице био је од 1978. до 1982. године и то је био период велике изградње нашег града. Интезивно су се одвијали радови на свим објектима новог водоводног система са Врутака, завршени су индустријски погони штампарије Димитрије Туцовић у Севојну, Ракете, Јединства, Фабрике танкозидних цеви Ваљаонице бакра. Изграђена је нова болница, хотел Златибор, Београдска робна кућа, погон Првог партизана, Спомен обележје Кадињача и реконструисан стадион фудбалског клуба Слобода.
– Стање властите, истинске среће и њеног дељења са ближњима увек доносимо сами. Судбина нас на то не може натерати. А велики људи, као што је наш Мирко, указују на исправан пут. Пут искрености, на коме док корачамо мењамо сопствене навике и склоности, мислећи мање на ускогруде мотиве, а више на потребе других. То знају најбоље његови највољенији, супруга Здравка, син Љубодраг, ћерка Јована и унук Војислав, који су му његову љубав и пажњу узвраћали истом мером. Невероватна животна енергија, снага воље, способност разговарати како са знаменитим људима, тако и са обичним светом, радницима, пензионерима, децом.
– Увек са осмехом, спреман на шалу и притећи сваком, помоћи, дати, учинити, саслушати, примити, угостити, дочекати. То су само набројане речи, а требало их је остварити, а он је то учинио. Велико Мирково срце је све то могло и хтело, и са задовољством чинило, без резерве. Живео је живот људи који за собом остављају дубок траг. Нека му је вечна слава и хвала – рекао је градоначелник Петковић.
Последње речи поздрава упутио је и о његовом раду говорио је и Видоје Дрндаревић.
– За нас, његове другове и нашу Социјалистичку партију Србије Милоје Миловановић је био и остао аутентичан, искрен, лојалан и доследан левичар, комуниста и социјалиста. Значајан део свог живота посветио је или боље рећи уткао себе у странке, које је искрено и необично волео – Савез комуниста и Социјалистичку партију Србије – рекао је Дрндаревић.
– Био је велики прегалац и неимар. Волео је своје Ужице, своју Лужничку долину и наравно, своју домовину. Предано радећи, увек је улагао оно што је имао, а то је марљивост, посвећеност и борба за боље сутра – рекао је Дрндаревић и подсетио на његово залагање на завршетку градског водовода, на стављање у функцију меморијални комплекс „Кадињача“, оснивање „Млекару“ у Севојну…
– Све друштвене и јавне функције на којима се налазио обављао је успешно и то као руководилац комерцијалног сектора предузећа „Гран експорт“, затим директора земљорадничке задруге „Титово Ужице“, а његови велики резултати и ауторитет су били опредељујући да 1978. године буде изабран за председника општине Титово Ужице… Захваљујући његовом ангажовању у Ужицу су основана одељења Правног, Економског и Машинског факултета Универзитета у Београду, као и изградња и отварање Студентског дома у Турици. Био је иницијатор почетка изградње стадиона, основао је одбор за истраживање и уређење Потпећке пећине… – рекао је Видоје Дрндаревић и додао да је Милоје Миловановић 1974. године изабран за председника Општинске конференције Савеза комуниста Ужице, а затим Међуопштинске конференције Савеза комуниста Србије и био је задужен за координацију рада партијских тела и органа на територији северне Војводине.
Председник ужичког СУБНОР-а Милић Вукић подсетио је на његову браћу „Љубодрага и Миодрага, који су се већ уписали у ред бесмртних синова наше отаџбине“
– Љубодраг је храбро положио свој живот на олтар отаџбине 11. јуна 1942. године као пушкомитраљезац Четврте чете Ужичког батаљона из састава Друге пролетерске бригаде у борби са фашистима на Гату. Миодраг, народни херој, погинуо је 27. априла 1944. године, који је издахнуо на рукама родитеља. Луне је претходно пазио да се и последњи борац безбедно евакуише са попришта битке са Злакушке рампе у Горјанима. Тада дечак, Мирко је тешко поднео губитак своје браће… Растући у породици у којој је патриотизам, образ и част били изнад свега, примио је на себе терет и обавезу да у сваком погледу осветла образ своје славне браће – рекао је Вукић и подсетио да се Мирко Миловановић у пензији активно бавио пчеларством, где је достигао значајно знање и успехе.
Мирко Миловановић је сахрањен 31. јануара 2020. године у родном Луновом селу.
Звездана Глигоријевић
