Zadatak srpskog dvonedeljnog kolumniste duplo je teži od onoga koji piše za nedeljnik, a najmanje 14 puta nezahvalniji od dnevne doze komentarisanja ovdašnje zbilje. Prosto, jer ne živimo u nekoj bogatoj, a dosadnoj zemlji tipa Luksemburg, već u najsiromašnijoj zemlji Evrope, svetskom prvaku u korupciji, gde se još državni moćnici takmiče u disciplini svakodnevnog izvaljivanja najvećih gluposti, laži, obmana, kleveta i crtanja meta na čelo. Osećam veliku duševnu bol što bar čitaocima i pratiocima ne mogu da dočaram kompletnu bajku u kojoj žive i rade, jer od ponedeljka, kada se predaje tekst, pa do srede, može se desiti nešto što bi u zapećak bacilo protekle dve nedelje. Nije moja krivica, trudim se da svima koji nisu u mogućnosti da prate ni nezavisne televizije ni društvene mreže kratko prepričam i dočaram jednu drugu, manje svetlu stranu boljitka koji je u naše živote ušao nenajavljeno, kao Saša, kad je onomad banuo na prepunu penzionersku trpezu, i jedini u novijoj istoriji se osmelio da proba ljutu papriku.
Nanajavaljena poseta sa 52 televizijske ekipe upriličena je u sklopu turneje „Staniku za traktor“, kojom prilikom je posetio porodicu nesrećno nastradale žene na naplatnoj rampi, porodici, u zamenu za njen život, ponudio traktor sa priključnim uređajima, a ožalošćenom suprugu rekao da može da pogleda snimak na kom Babić nije vozio, ali bez dece, jer nosi oznaku ’’18+’’, a poznato je da on posebno vodi računa o deci u funkcionerskoj kampanji. Pre nekoliko godina od istog autora imali smo priliku da pogledamo blokbaster „Kosovo za patike“, takođe nenajavljen, kom prilikom je iznenada planulo par ambasada, džamija, a prvi put smo se upoznali i sa novom zvezdom, sada predsednikom Fudbalskog saveza. U novijoj istoriji ovo je jedan od rektih performansa za koji nisu direktno okrivljeni ni Šilak, ni Đolas.
Babić kaže nije vozio, ostaje da mu verujemo na reč, jer snimak nećemo videti dok ne siđu sa vlasti ili dok ne fotošopiraju Đilasa iza volana, valjda zato što se na snimku jasno vidi da Babić nije vozio. Babić je grehe okajavao na treningu Zvezde na Alianz areni u Sopotu, odakle su ga, po rečima očevidaca, uz pogrdne povike navijači najurili u službeni automobil marke „Gospodar prstenova sa 4 spojena kruga, crne boje, oznaka službena, vozač u stalnom radnom odnosu, platili građani Srbije“. Donirali smo i simpatično porodično putovanje premijerke i njene svite na prijateljski Skiatos, šta nam teško? Gde ima tu se i prosipa.
A najviše se prosipa po glavnom gradu, vlažnom snu miliona bugarskih turista, koji za vreme svojih masovnih bahanalija nisu imali čast da ih čuvaju i prate i bugarski milicajci. E, zato Kinezi sada patroliraju Beogradom, jer se u vazduhu oseća ekspanzija turista iz te daleke zemlje, poznate po tome što se naš Saša najviše divi njihovoj komunističkoj partiji i njenim ideolozima, njegov narod jeftinoj i po mirisu poznatoj robi, a ministar za inovacije, švajcarski državljanin, uvodi nam i kineski svemirski program. Kad bi se svuda primenjivao isti aršin, najviše policajaca u Beču bi bilo iz Požarevca.
Elem, neki studenti su se osmelili da zapitaju rektorku i Univerzitet zašto se peta godina prave ludi i žmure na oba oka i usta na plagiranje doktorata u režiji ministra, i da ih obaveste da smo dosta skliznuli na nekoj Šangajskoj listi. Već u prvom satu blokade Rektorata, u goste su im došli aktivisti vladajuće stranke skupljeni po mesnim odborima, malo su vikali Đilasu, iako on odavno nije ni student ni profesor, malo se silili nad studentima, vaspitno zavrtali ruke i delili ćuške i posle se mirno razišli. Studenti ne traže ostavku ministra koji je plagirao doktorat, mole svoju rektorku da to predloži višoj instanci i da javnosti jasno saopšti da su aktivisti SNS-a upali u nezavisnu instituciju, istine radi i reda radi. U početku je rekla da ne može po facama prepoznati ko je student, a ko aktivista, makar su oni koji su upali u Rektorat imali i preko 50 godina, a po društvenim mrežama im otkrivena i bela krvna zrnca. Posle desetak dana natezanja da se popu kaže pop a botu bot, rektorka je stisla i ipak izjavila da Univerzitet osuđuje upad aktivista vladajuće stranke u Rektorat kao nezavisnu instituciju i da podržava studente koji se zalažu za autonomiju Univerziteta. Zakasneo, ali svakako hrabar potez, posle koga ćemo saznati da je ona neka Đilasova rođaka koja nije ni završila faks, verovatni američki špijun – svojevremeno iz studenata isterivala pravoslavlje vakcinama i uz debelu ušteđevinu živi stanu od 600 kvadrata sa 14 mačaka i nelegalno nabavljenom pandom slušajući naopačke Black Sabbath.
Užičani i ovom prilikom mogu biti ponosni na profesora Jovančićevića koji je podržao studente, a za svoje tihujuće kolege rekao da su prezadovoljni skromnim nastavnim programima i velikim primanjima, te čekanjem da neko drugi radi na nihovom obrazu. No, „broj jedan“ je za sve okrivio, naravno, Đilasa i studenta koji ima 30 godina, još studira i zamislite ulazi u šorcu na fakultet?
U svom nenajavljenom obraćanju čovečanstvu Saša je presekao i saopštio da pomenuti ministar svoj posao može da obavlja i sa osnovnom školom. Može. Može i Simo Spasić da bude gradski arhitekta, ali on bar ne pominje da ima doktorat. Jasna i nedvosmislena poruka da obrazovanje nije ni potrebno, a da za naviše državne funkcije moraš biti drug iz detinjstva sa nekim ko sada pušta vazduh ili bar drug član. Oboje stvara winwin kombinaciju.
Velelepna kamena ploča nazvana trgom i pompezno otvorena, raspala se posle 14 dana korišćenja i gradski čelnici su se odlučili na jedini smislen korak. Vade i okreću kocke vezane silikonom koje tradicionalno imaju 6 strana, te im je do finalnog rešenja ostalo da ih okrenu još samo 4 puta.
Beograđani tj. narod, sve to trpe stojećki, mada više sedećki, popunjavajući bašte beogradskih kafića. Pristali su na Sodomu i Gomoru, posle kojih je sasvim normalno usledio potop. Neimari su sjebali magistralnu cev u centru grada i tako nenajavljeno napravili još dve turističke atrakcije za kineske turiste. Terme kraljice Marije i Slapove 27. marta, na kojima bi se zbog količine vode mogao napraviti rimejk „Blaga na Srebrnom jezeru“ sa Vinetuom, koga bi režirao Laza. Pogađate da je za sve ovo gradska vlast okrivila Đilasa. Ako ne verujete, pročitajte izjavu direktora beogradskog Vodovoda.
Sve i da se nađe krivac i za ovo, sve i da objave snimak sa naplatne rampe, osude Jutku i Simonovića, priznaju da je tata Branko muvao sa oružjem, šta bi se promenilo? Skoro ništa. Uvek ima snimak na kom Đilas viče na policajca i tridesetogodišnji student u kratkim pantalonama. Bajdvej, snimak na kome pomenuti viče na policajca stvarno postoji. I tu je ključ. Neovlašteno ga je snimilo lice na službenoj dužnosti. Koliko policajaca je zaustavilo ikoga iz ove vladajuće garniture? Takvih snimaka nema, jer im samo nasmejano mašu dok jure pod rotacijama.
Ma koliko Palma otvorio plehanih čučavaca po njivama zbog niskih kukuruza, ipak se ne može sakriti iskrena panika vlasti oko sada već izvesnog bojkota izbora. Posle stranaka okupljenih u SzS i ujedinjena Demokratska stranka je saopštila svoj stav, koji nije baš po meri ni nekih njenih istaknutih članova, što je unelo dodatnu nervozu u protivničke redove. Evropa se preko svojih legalnih i nelegalnih službenika nudi da posreduje u nekom dijalogu za koji opozicija smatra da je došao prekasno, da će porazgovarati, ali da stav o bojkotu promeniti neće. Bojkota se plaše više čak i od nove evropske tužiteljke Laure Keveši, jer su još uvek van domašaja, te zato Ivica priželjkuje hitno udaljavanje od EU. Bojkotom gube legitimitet pred svojim evropskim prijateljima, čak i da priznaju rezultate krnjih izbora sa fikusima od opozicionih restlova. Sada bi da razgovaraju. Posle sedam dugih godina najstrašnijih uvreda, pretnji, kletvi, nasilja, nepoštovanja Ustava i svim mogućih zakona, posle medijskog mraka i toplih zečeva, svakodnevnog zastrašivanja i ataka na sve neistomišljenika, oni bi sednu za okrugli sto i pregovaraju? Sa kim? O čemu? Ispade da sad hoće i mogu da pričaju i sa Đilasom, iako ga još nisu okrivili jedino što je Antigoni zabranio da sahrani brata? Sa malih ekrana nacionalnih emitera na dotičnog i partnere iz Saveza koji su za bojkot, se svakosatno survava najsurovija lavina raznih optužbi, kletvi, laži i obmana, iako je jasno da oni na izbore neće, pa samim tim nisu nikakvi protivnici koji bi mogli da ugroze monolitnu vlast. Niko od naprednjačkih heroja se ne bavi konstruktivnom opozicijom koja će jamačno na izbore? Zašto se ne bore protiv Šešelja, Vacića, Paje Levijatana, Čede ili Čanka, Milice Zavetnice i Srbske časti, kao legitimnih političkih protivnika? Ili ih se baš i ne plaše ili ih uopšte ne shvataju ozbiljno? Neće ih valjda sve sviti pod svoje skute?
Put nam je zacrtan. Profesor Nikola Samardžić objašnjava: ’’Nova strategija nacionalne bezbednosti promoviše marksistički koncept naoružanog naroda, narušava osnove zakonitosti i ustavnosti, dodatno remeti već problematične susedske i međunacionalne odnose, a predsedniku republike daje diktatorska ovlašćenja.’’
Maske još nisu potpuno spale, drži ih još onaj tanak lastiš i malo se oslanjaju na uši, ali teško ih je zadržati na glavi. Evropa ne i svakako ne još. Evroazijska unija da, i to već sledećeg meseca. Dobićemo tržište od 180 miliona stanovnika, gde ćemo izvoziti ono jedino šta proizvodimo – kablove. U zamenu za to, bićemo još dalje od školovanja dece na Zapadu bez ikakvih prepreka, od legalnog rada u najbogatijim evropskim zemljama, od približavanja modernom svetu, ali ćemo bar osetiti toplu azijatsku dušu novih prijatelja iz Kazahstana i Kirgistana. široku kao Mongolska stepa. Nisu baš pravoslavci, ali znaju ruski, pa mu to dođe na isto. Đilas se povodom ovoga ne oglašava, ako ga neko zna, neka mu javi. Baš me zanima i njegovo, a i mišljenje Saveza iz koga bi jedan od osnivača, da se pita, sve odavno poklonio majčici.
Isto kao i Mile iz Laktaša, koji u svojim vlažnim snovima vidi zajedničku državu kmetova i ratnika pod upravom ruskog kneza, sve sa četiri opštine na Kosovu i Srbijom koja će opet poslati vojsku u Bosnu, a on nama vratiti još 300 direktora kad pobedimo NATO pakt. Pri tom stari šalin namerno zaboravlja najvažnije: Gde su radikali branili Srbe, tamo Srba više nema. Ipak, nikad nije kasno da se ponovi greška. Kosovo će se rešiti kad tad, brže no što se misli. A šta posle ostaje onome što vlada zavađanjem i pravljenjem novih žarišta, sem da mobiliše naciju oko novog svetog cilja srpskog koji mu se prosto nudi?
Sve nas je manje i u Srbiji samoj. Ako tempom od 60.000 godišnje odlazimo na Zapad, za 100 godina ovde niko ostati neće. Kineski izvršitelji će teritoriju ionako uzeti za kamatu i napraviti najveći parking na svetu. Zahvaljujući mudroj politici, zemlja nam liči na pogrešnu isporuku sa AliExpressa. Najteže je suočiti se sa sobom, ali moramo prihvatiti da je veliki deo problema u nama samima. Srbija sa ovakvim narodom koga možeš mesiti kao testo i koji se ne buni čak ni kad ga dohvati vatra, koji misli da je najpametniji, a plaši se pomračenja Sunca, da je najhrabriji i najbolje naoružan, a iz svih ratova devedesetih izašao kao poražena strana, da je sve na belom svetu napravljeno i dešava se baš zbog njega, da je kolevka svih civilizacija i pismenosti, narod najstariji, koji sam protiv svih stoji na braniku pravoslavlja, sa javnošću koja veruje u smak sveta, krilato dete i besplatan S-400, sa moralom isklesanim u Zadruzi i Parovima, karakterom plagijatora radi sopstvene koristi i mrzitelja komšijske krave… zaslužujemo li išta bolje od ovoga sada?
I ko nam je za sve nedaće kriv, sem studenta u šorcu, bojkotaša i luksemburške televizije, koja, kao i ministar inovacija, ne plaća porez u Srbiji?
Milan Todorović – Čarli (Užička nedelja 1021)
Dežurni krivci
1,2K
Prethodni tekst