– Иза мене је хиљаду непроспаваних ноћи, хиљаде пређених километара, путујем сваких 15 дана за Турску или Италију –
ЦВЕТА ИВАНОВИЋ – БУТИК „РЕСПЕКТ“
Цвета је рођена Ужичанка, завршила је Економску школу, а потом и факултет у Новом Саду. Дипломирала је крајем 2009. године и након две године активног тражења посла, запослила са у Марфи банку, као агент продаје кредита. То је радила као спољни сарадник – колико ради толика и зарада, а како каже, била је веома успешна. Указала јој се прилика да се запосли у банци на одређено време. Радила је за шалтером и све друге банкарске послове, а онда је остала без посла. Упорност коју је стекла у том послу, али и као студент, када је радила хонорарно, касније јој је помогло да покрене, опстане и буде успешна у свом бизнису.
– Остала сам без посла у банци и размишљала сам куда даље, чиме се бавити. Од чекања нема ништа, на Заводу се појављујем, али ништа. Навикла сам да радим и нисам могла да седим скрштених руку. Нисам чекала да ме неко запосли. Куцала сам на многа врата, сви погледају мој си-ви и кажу ми у реду и да ћу бити благовремено обавештена. Наравно, обавештење не стиже и запитам се до када више да чекам?! Знам шта волим и онда сам дошла на идеју да отворим бутик. Питала сам родитеље да ме финансијски помогну, јер најтеже је створити тај почетни капитал. Као млад човек нисам имала тих пара, а родитељи су ми дали шансу и могућност да саму себе запослим. Родитељи су ми били мало скептични на почетку, јер су велика улагања, тржиште презасићено, куповна моћ слаба и све је било под знаком питања да ли ће да опстане. Али, ја сам веровала у себе. Моји родитељи су ме подржали – рекла је Цвета.
Она се руководила тиме што је и она млада особа и да као таква воли да се лепо обуче и да има за сваку прилику посебну комбинацију, да имам свој дрес код.
– Када сам радила у банци, са 24 године знала сам да морам да се обучем пословно и стално сам тражила где да купим ту гардеробу. Наравно, као девојка волим лепо да се обучем када изађем у град, на улицу, у кафић, када млада особа жели да иде у позориште или неку прославу, за све постоји начин облачења. Одлучила сам да ставим акценат на младу популацију, али и на мало старије особе, дакле, да моја циљна група буде негде од 17 до 47 година старости – каже Цвета.
Ипак, сваки почетак је тежак, а када хоћете са нечим озбиљно да се бавите онда морате да целог себе уложите у тај посао.
– Нисам знала да је то толико тешко и напорно. Треба превише енергије и најтежи је рад са људима и угодити њиховим потребама, а пре свега треба имати стрпљења, смисла и бити упоран. Као почетник, нисам знала где да тачно набавим робу, може да се догоди да вас неко покраде и превари или нешто слично. Пре него што сам отворила бутик, три пута сам ишла на пут, јер када сам први пут постављала робу у радњи, видим да ми нешто не достаје, па тако и други пут, а трећи пут попуним то што фали. Било је ту неких проблема, али се на грешкама учи, на жалост својим. Јасно је да се мора осетити тржиште, да се има визија и мисија, да се зна како да се среди излог, да се привуче пажња. Зато је иза мене хиљаду непроспаваних ноћи, хиљаде пређених километара, путујем сваких 15 дана за Турску или Италију. Раније сам путовала аутобусом и ту сам упознала друге људе, старије колеге, који се баве овим послом, од којих сам много тога научила, али, опет, највише се учи на сопственом искуству. И када сам решила да отворим радњу, села сам у аутобус и дошла у Истанбул.
Мислила сам да ћу морати да се цењкам, али када сам видела колико има бутика, дезена и модела, изненадила сам се. Много тога је било привлачно, али сам морала да бирам за моју циљну групу и шта и коме могу да продам. Мора да буде стално присутно питање, да ли ћу задовољити потребе потрошача? Имала сам срећу да су мени девојке веровале и драго ми је што је то мерило мог успеха. Много пута се десило да ме зову и кажу да чекају да се вратим са пута, да виде моју робу, да би се обукле за неку специјалну прилику. Верују у мој укус. По себи знам да свака млада девојка воли да има патику уз одређену јакну, да за сваку ципелу имам одређену торбу. Знам да нису сви у могућности да то себи обезбеде, али све може да се комбинује, али ако неко жели да заиста има лепу гардеробу, потрудиће се да заради новац. Док сам радила у банци, радила сам и хонорарно, само да би себи обезбедила чизме какве желим или јакну и остало – навела је наша саговорница.
Свесна да није ни прва, ни последња, која има бутик у Ужицу, Цвета се увек труди да испуни захтеве својих купаца.
– Уколико имам своју циљну групу, жеља ми је да моје муштерије старе уз мене и да оно што будем носила са 30 или 40 година да ћу то да пренесем и на њих – додала је власница „Респекта“.
Да би све испоштовала, али и унела нешто ново у свој бутик, Цвета мора да прати све брендове који постоје на светском тржишту, све оне који диктирају моду, модне креаторе, који кажу шта ће се носити у овој сезони.
– Морате да будете у току да ли ће се носити маслинасто зелено или нешто цветно, да ли ће то бити ципела са танком или дебелом штиклом, да ли је то шпиц ципела или нека друга, да ли се носе кожне јакне и све друго. Сада су, рецимо, крзна јако актуелна, али, опет, кажем да је све у оку посматрача. Када се оде по робу, толико има понуде и ја, која доносим робу на велико, могу да погрешим, да ме понесе шаренило или нека линија уз тело, а мода се врло брзо мења. Догоди се да нешто буквално за месец дана застари. Требају велика улагања да би се све то постигло и да се буде корак испред других. Треба да успете, па када муштерија уђе, да према њеној физичкој конституцији и карактеру процените отприлике каква је то особа, да ли је то особа која воли класику или има свој изграђени стил, и да јој тачно понудите оно што јој треба, да ли да обуче дужу или краћу сукњу, неку светлију или тамнију блузу и слично. То је умеће, а успех је када вас позову и кажу да су задовољне и да сви хвале њен стил облачења, када питају где је купила хаљину. Посебно ми пријају похвале преко друштвених мрежа, не само из Ужица, већ из целе Србије. Страница „Репсекта“ преко Фејсбука је јако праћена. Зову ме девојке са стране и питају шаљем ли робу за Швајцарску, Аустрију. Надам се да ћу свој посао да проширим, да ћу имати особу која ће радити само за одговора женама које не живе у нашем граду и ван земље – каже Цвета.
И као што рече Цвета, морала је пуно тога да се одрекне да би успела.
– Постижем све што се тиче посла – да одем на пут, изаберем робу, изложим робу, да је продам и да се маркетиншки активирам преко друштвених мрежа. Дајем свој максимум. Немам радно време, јер, када си предузетник, не постоји радно време, ради се од јутра до мрака. Зна се када су матуре, Нове године, када је сезона свадби и свему томе треба се прилагодити. Дешавало се да уђем у радњу у два поподне и изађем сутрадан у 11. И када осванем и када жене виде и диве се излогу, јер чујем коментаре, није ми жао што сам провела толико времена. Знам да се одричем доста тога, немам изласке викендом, одлазак на скијање и летовање. У мом послу је све то дискутабилно, немам времена за себе, али, када је то и нека врста мог хобија и волим то што радим, не треба да се жалим. Понекад осетим да немам више снаге, али када се осврнем, онда ми све постане помало лакше – описала је Цвета.
Цвета каже да Ужичанке имају доста стила и да прате моду.
– Свим млађим генерацијама доступан је инернет и има доста блогова, који говоре о томе како бити модеран на улици, на послу, у кафићу, у позоришту. За све то мора да се има асортиман робе и да свако себе пронађе. Присталица сам тога да не треба копирати друге. Неко воли цирконе, а неко ће рећи да је то кич, то је све индивидуално. У принципу, то треба знати да се изнесе на прави начин. Да ли ће неко обути патику или штиклу, наравно, зависи и од личног расположења. Има дана када пожелите да сте цео дан у бадемантилу, али када желите да вратите самопоуздање бутици зато служе. Када жене шопингује, осећају се сигурније – додала је Цвета.
Она је искрена према својим муштеријама и увек им каже шта им стоји или не стоји. Спремна је да да савете својим купцима.
– Искрена сам и својој муштерији кажем да јој нешто не стоји, да је то превише кратко или предугачко, уско или прешироко за њу. Отприлике се зна шта се у некој животној доби носи. Наравно, када је особа млађа, треба да носи краће. Знам да се жене тешко мире са чињеницом да старе и неко моје мишљење је да преко 40 година жена не би требало да носи деколтирано, уско и кратко, да јој више одговара леп капут и да у њему може да изгледа светски.
Неке девојке донесу слике и питају ме да ли имам овакву хаљину. Покушам да професионално одговорим, јер на тој слици видим да је девојка професионална манекенка која је висока 1,80 м, а да ми је муштерија од 1,5 м и да то не може стајати исто. И дам јој могућност да она проба и да види како јој стоји, то што је замислила, али да послуша и мене и проба оно што јој предложим. Да видимо ко је у праву. Из тог разлога сматрам својим успехом када их убедим и да поверују, јер ја верујем у то, да доста лепше изгледа оно што сам ја предложила. Свака роба има свог купца – казала је власница „Респекта“.
У „Респекту“ је велики асортиман робе.
– Имамо апсолутно све да се употпуни одевна комбинација, од одеће, каиша, торби до обуће. Руководим се сопственим потребама и бирам према сопственом нахођењу оно што се мени допада, јер знам да ћу тако на моју радњу ставити свој печат. Може да се погоди да исти одевни предмет имамо колега и ја, али то је нешто што се свиђа ширем кругу купаца. Нема ту копирања, него је такав посао. Открити неку нову марку је такође успех или пробити нешто несвакидашње. Лично волим да се играм са материјалама и моделима, да спојим неспојиво, да, на пример, памучну мајицу спојим са елегантним панталонама и на све то да имам интересантну штиклу и да то све са неком огрлицом изгледа занимљиво – каже Цвета.
Цене у „Респекту“, како каже Цвета, одговарају квалитету.
– Сваки квалитет има одређену цену. Умеће у овом послу је пронаћи лепу и квалитетну ствар, а да што мање кошта. За себе могу да кажем да сам у том успела. У мојој радњи можете да видите хаљину која изгледа као милион долара, а да кошта 7.000 до 8.000 динара. Када је обуче млада лепа девојка, онда она изгледа као да је сишла са модне писте. Све некако може да се упари, а да опет не кошта баш много. Морам се прилагођавати куповној моћи наших потрошача – додала је наша саговорница.
Ова млада амбициозна дама упутила је савет младима.
– Апелујем на младе да не чекају да им неко пружи шансу, већ да се сами боре и грабе, да у својој глави искристалишу шта је оно што они воле и чим би се бавили, али је веома битно да имају подршку својих најближих. Без породице и људи који те воле и подржавају, нема ништа. Дешава се да будем пуно уморна и да ми падне самопоуздање, али када ме неко од мојих најмилијих потапше по рамену и каже „добро, идемо даље, биће све то добро“, онда се поново све покрене. Дакле, треба имати праве људе око себе. Морате имати визију, мисију, циљеве и стратегију како доћи до тог циља. И када се нађете у право време на правом месту, када имате дара и талента и доста среће, која је битан фактор, успех је неизоставан. У послу у коме желите да успете, не смете у речнику имати реч „не могу“ – посаветовала је Цвета и додала да је после скоро три године напорног рада презадовољна.
– Пронашла сам саму себе. Радим оно што волим, има ту великог улагања, а задовољна сам што успем да задовољим друге. Сматрам да је смисао предузетника да ради, да би друге учинио срећним. Мој успех се мери тиме колико је муштерија задовољна када изађе из радње. Ако је она задовољна, ја сам успела, ако је незадовољна, ја не могу дуго да трајем. Надам се да ћу пословати у наредних 20 до 30 година – рекла је Цвета и додала да јој, као и свакој другој младој жени, жеља да оснује породицу и да се уз добру организацију посла може све постићи.
Звездана Глигоријевић
