– Iza mene je hiljadu neprospavanih noći, hiljade pređenih kilometara, putujem svakih 15 dana za Tursku ili Italiju –
CVETA IVANOVIĆ – BUTIK „RESPEKT“
Cveta je rođena Užičanka, završila je Ekonomsku školu, a potom i fakultet u Novom Sadu. Diplomirala je krajem 2009. godine i nakon dve godine aktivnog traženja posla, zaposlila sa u Marfi banku, kao agent prodaje kredita. To je radila kao spoljni saradnik – koliko radi tolika i zarada, a kako kaže, bila je veoma uspešna. Ukazala joj se prilika da se zaposli u banci na određeno vreme. Radila je za šalterom i sve druge bankarske poslove, a onda je ostala bez posla. Upornost koju je stekla u tom poslu, ali i kao student, kada je radila honorarno, kasnije joj je pomoglo da pokrene, opstane i bude uspešna u svom biznisu.
– Ostala sam bez posla u banci i razmišljala sam kuda dalje, čime se baviti. Od čekanja nema ništa, na Zavodu se pojavljujem, ali ništa. Navikla sam da radim i nisam mogla da sedim skrštenih ruku. Nisam čekala da me neko zaposli. Kucala sam na mnoga vrata, svi pogledaju moj si-vi i kažu mi u redu i da ću biti blagovremeno obaveštena. Naravno, obaveštenje ne stiže i zapitam se do kada više da čekam?! Znam šta volim i onda sam došla na ideju da otvorim butik. Pitala sam roditelje da me finansijski pomognu, jer najteže je stvoriti taj početni kapital. Kao mlad čovek nisam imala tih para, a roditelji su mi dali šansu i mogućnost da samu sebe zaposlim. Roditelji su mi bili malo skeptični na početku, jer su velika ulaganja, tržište prezasićeno, kupovna moć slaba i sve je bilo pod znakom pitanja da li će da opstane. Ali, ja sam verovala u sebe. Moji roditelji su me podržali – rekla je Cveta.
Ona se rukovodila time što je i ona mlada osoba i da kao takva voli da se lepo obuče i da ima za svaku priliku posebnu kombinaciju, da imam svoj dres kod.
– Kada sam radila u banci, sa 24 godine znala sam da moram da se obučem poslovno i stalno sam tražila gde da kupim tu garderobu. Naravno, kao devojka volim lepo da se obučem kada izađem u grad, na ulicu, u kafić, kada mlada osoba želi da ide u pozorište ili neku proslavu, za sve postoji način oblačenja. Odlučila sam da stavim akcenat na mladu populaciju, ali i na malo starije osobe, dakle, da moja ciljna grupa bude negde od 17 do 47 godina starosti – kaže Cveta.
Ipak, svaki početak je težak, a kada hoćete sa nečim ozbiljno da se bavite onda morate da celog sebe uložite u taj posao.
– Nisam znala da je to toliko teško i naporno. Treba previše energije i najteži je rad sa ljudima i ugoditi njihovim potrebama, a pre svega treba imati strpljenja, smisla i biti uporan. Kao početnik, nisam znala gde da tačno nabavim robu, može da se dogodi da vas neko pokrade i prevari ili nešto slično. Pre nego što sam otvorila butik, tri puta sam išla na put, jer kada sam prvi put postavljala robu u radnji, vidim da mi nešto ne dostaje, pa tako i drugi put, a treći put popunim to što fali. Bilo je tu nekih problema, ali se na greškama uči, na žalost svojim. Jasno je da se mora osetiti tržište, da se ima vizija i misija, da se zna kako da se sredi izlog, da se privuče pažnja. Zato je iza mene hiljadu neprospavanih noći, hiljade pređenih kilometara, putujem svakih 15 dana za Tursku ili Italiju. Ranije sam putovala autobusom i tu sam upoznala druge ljude, starije kolege, koji se bave ovim poslom, od kojih sam mnogo toga naučila, ali, opet, najviše se uči na sopstvenom iskustvu. I kada sam rešila da otvorim radnju, sela sam u autobus i došla u Istanbul.
Mislila sam da ću morati da se cenjkam, ali kada sam videla koliko ima butika, dezena i modela, iznenadila sam se. Mnogo toga je bilo privlačno, ali sam morala da biram za moju ciljnu grupu i šta i kome mogu da prodam. Mora da bude stalno prisutno pitanje, da li ću zadovoljiti potrebe potrošača? Imala sam sreću da su meni devojke verovale i drago mi je što je to merilo mog uspeha. Mnogo puta se desilo da me zovu i kažu da čekaju da se vratim sa puta, da vide moju robu, da bi se obukle za neku specijalnu priliku. Veruju u moj ukus. Po sebi znam da svaka mlada devojka voli da ima patiku uz određenu jaknu, da za svaku cipelu imam određenu torbu. Znam da nisu svi u mogućnosti da to sebi obezbede, ali sve može da se kombinuje, ali ako neko želi da zaista ima lepu garderobu, potrudiće se da zaradi novac. Dok sam radila u banci, radila sam i honorarno, samo da bi sebi obezbedila čizme kakve želim ili jaknu i ostalo – navela je naša sagovornica.
Svesna da nije ni prva, ni poslednja, koja ima butik u Užicu, Cveta se uvek trudi da ispuni zahteve svojih kupaca.
– Ukoliko imam svoju ciljnu grupu, želja mi je da moje mušterije stare uz mene i da ono što budem nosila sa 30 ili 40 godina da ću to da prenesem i na njih – dodala je vlasnica „Respekta“.
Da bi sve ispoštovala, ali i unela nešto novo u svoj butik, Cveta mora da prati sve brendove koji postoje na svetskom tržištu, sve one koji diktiraju modu, modne kreatore, koji kažu šta će se nositi u ovoj sezoni.
– Morate da budete u toku da li će se nositi maslinasto zeleno ili nešto cvetno, da li će to biti cipela sa tankom ili debelom štiklom, da li je to špic cipela ili neka druga, da li se nose kožne jakne i sve drugo. Sada su, recimo, krzna jako aktuelna, ali, opet, kažem da je sve u oku posmatrača. Kada se ode po robu, toliko ima ponude i ja, koja donosim robu na veliko, mogu da pogrešim, da me ponese šarenilo ili neka linija uz telo, a moda se vrlo brzo menja. Dogodi se da nešto bukvalno za mesec dana zastari. Trebaju velika ulaganja da bi se sve to postiglo i da se bude korak ispred drugih. Treba da uspete, pa kada mušterija uđe, da prema njenoj fizičkoj konstituciji i karakteru procenite otprilike kakva je to osoba, da li je to osoba koja voli klasiku ili ima svoj izgrađeni stil, i da joj tačno ponudite ono što joj treba, da li da obuče dužu ili kraću suknju, neku svetliju ili tamniju bluzu i slično. To je umeće, a uspeh je kada vas pozovu i kažu da su zadovoljne i da svi hvale njen stil oblačenja, kada pitaju gde je kupila haljinu. Posebno mi prijaju pohvale preko društvenih mreža, ne samo iz Užica, već iz cele Srbije. Stranica „Repsekta“ preko Fejsbuka je jako praćena. Zovu me devojke sa strane i pitaju šaljem li robu za Švajcarsku, Austriju. Nadam se da ću svoj posao da proširim, da ću imati osobu koja će raditi samo za odgovora ženama koje ne žive u našem gradu i van zemlje – kaže Cveta.
I kao što reče Cveta, morala je puno toga da se odrekne da bi uspela.
– Postižem sve što se tiče posla – da odem na put, izaberem robu, izložim robu, da je prodam i da se marketinški aktiviram preko društvenih mreža. Dajem svoj maksimum. Nemam radno vreme, jer, kada si preduzetnik, ne postoji radno vreme, radi se od jutra do mraka. Zna se kada su mature, Nove godine, kada je sezona svadbi i svemu tome treba se prilagoditi. Dešavalo se da uđem u radnju u dva popodne i izađem sutradan u 11. I kada osvanem i kada žene vide i dive se izlogu, jer čujem komentare, nije mi žao što sam provela toliko vremena. Znam da se odričem dosta toga, nemam izlaske vikendom, odlazak na skijanje i letovanje. U mom poslu je sve to diskutabilno, nemam vremena za sebe, ali, kada je to i neka vrsta mog hobija i volim to što radim, ne treba da se žalim. Ponekad osetim da nemam više snage, ali kada se osvrnem, onda mi sve postane pomalo lakše – opisala je Cveta.
Cveta kaže da Užičanke imaju dosta stila i da prate modu.
– Svim mlađim generacijama dostupan je inernet i ima dosta blogova, koji govore o tome kako biti moderan na ulici, na poslu, u kafiću, u pozorištu. Za sve to mora da se ima asortiman robe i da svako sebe pronađe. Pristalica sam toga da ne treba kopirati druge. Neko voli cirkone, a neko će reći da je to kič, to je sve individualno. U principu, to treba znati da se iznese na pravi način. Da li će neko obuti patiku ili štiklu, naravno, zavisi i od ličnog raspoloženja. Ima dana kada poželite da ste ceo dan u bademantilu, ali kada želite da vratite samopouzdanje butici zato služe. Kada žene šopinguje, osećaju se sigurnije – dodala je Cveta.
Ona je iskrena prema svojim mušterijama i uvek im kaže šta im stoji ili ne stoji. Spremna je da da savete svojim kupcima.
– Iskrena sam i svojoj mušteriji kažem da joj nešto ne stoji, da je to previše kratko ili predugačko, usko ili preširoko za nju. Otprilike se zna šta se u nekoj životnoj dobi nosi. Naravno, kada je osoba mlađa, treba da nosi kraće. Znam da se žene teško mire sa činjenicom da stare i neko moje mišljenje je da preko 40 godina žena ne bi trebalo da nosi dekoltirano, usko i kratko, da joj više odgovara lep kaput i da u njemu može da izgleda svetski.
Neke devojke donesu slike i pitaju me da li imam ovakvu haljinu. Pokušam da profesionalno odgovorim, jer na toj slici vidim da je devojka profesionalna manekenka koja je visoka 1,80 m, a da mi je mušterija od 1,5 m i da to ne može stajati isto. I dam joj mogućnost da ona proba i da vidi kako joj stoji, to što je zamislila, ali da posluša i mene i proba ono što joj predložim. Da vidimo ko je u pravu. Iz tog razloga smatram svojim uspehom kada ih ubedim i da poveruju, jer ja verujem u to, da dosta lepše izgleda ono što sam ja predložila. Svaka roba ima svog kupca – kazala je vlasnica „Respekta“.
U „Respektu“ je veliki asortiman robe.
– Imamo apsolutno sve da se upotpuni odevna kombinacija, od odeće, kaiša, torbi do obuće. Rukovodim se sopstvenim potrebama i biram prema sopstvenom nahođenju ono što se meni dopada, jer znam da ću tako na moju radnju staviti svoj pečat. Može da se pogodi da isti odevni predmet imamo kolega i ja, ali to je nešto što se sviđa širem krugu kupaca. Nema tu kopiranja, nego je takav posao. Otkriti neku novu marku je takođe uspeh ili probiti nešto nesvakidašnje. Lično volim da se igram sa materijalama i modelima, da spojim nespojivo, da, na primer, pamučnu majicu spojim sa elegantnim pantalonama i na sve to da imam interesantnu štiklu i da to sve sa nekom ogrlicom izgleda zanimljivo – kaže Cveta.
Cene u „Respektu“, kako kaže Cveta, odgovaraju kvalitetu.
– Svaki kvalitet ima određenu cenu. Umeće u ovom poslu je pronaći lepu i kvalitetnu stvar, a da što manje košta. Za sebe mogu da kažem da sam u tom uspela. U mojoj radnji možete da vidite haljinu koja izgleda kao milion dolara, a da košta 7.000 do 8.000 dinara. Kada je obuče mlada lepa devojka, onda ona izgleda kao da je sišla sa modne piste. Sve nekako može da se upari, a da opet ne košta baš mnogo. Moram se prilagođavati kupovnoj moći naših potrošača – dodala je naša sagovornica.
Ova mlada ambiciozna dama uputila je savet mladima.
– Apelujem na mlade da ne čekaju da im neko pruži šansu, već da se sami bore i grabe, da u svojoj glavi iskristališu šta je ono što oni vole i čim bi se bavili, ali je veoma bitno da imaju podršku svojih najbližih. Bez porodice i ljudi koji te vole i podržavaju, nema ništa. Dešava se da budem puno umorna i da mi padne samopouzdanje, ali kada me neko od mojih najmilijih potapše po ramenu i kaže „dobro, idemo dalje, biće sve to dobro“, onda se ponovo sve pokrene. Dakle, treba imati prave ljude oko sebe. Morate imati viziju, misiju, ciljeve i strategiju kako doći do tog cilja. I kada se nađete u pravo vreme na pravom mestu, kada imate dara i talenta i dosta sreće, koja je bitan faktor, uspeh je neizostavan. U poslu u kome želite da uspete, ne smete u rečniku imati reč „ne mogu“ – posavetovala je Cveta i dodala da je posle skoro tri godine napornog rada prezadovoljna.
– Pronašla sam samu sebe. Radim ono što volim, ima tu velikog ulaganja, a zadovoljna sam što uspem da zadovoljim druge. Smatram da je smisao preduzetnika da radi, da bi druge učinio srećnim. Moj uspeh se meri time koliko je mušterija zadovoljna kada izađe iz radnje. Ako je ona zadovoljna, ja sam uspela, ako je nezadovoljna, ja ne mogu dugo da trajem. Nadam se da ću poslovati u narednih 20 do 30 godina – rekla je Cveta i dodala da joj, kao i svakoj drugoj mladoj ženi, želja da osnuje porodicu i da se uz dobru organizaciju posla može sve postići.
Zvezdana Gligorijević
