Зоран Станић – председник Самосталног синдиката Првог партизана Наменске
Синдикати фабрика Прва искра Барич, Први партизан Ужице, Милан Благојевић Лучани, Крушик Ваљево, Слобода Чачак и Застава оружје Крагујевац, на састанку одржаном 12. октобра 2015. године у Крагујевцу, разматрали су положај предузећа наменске индустрије Србије. Том приликом је закључено да се ситуација у предузећима усложњава, и да постоје бројна нерешена питања која су резултат дугогодишњег игнорантског односа Министарстава одбране, као и других министарстава надлежних за решавање питања фабрика наменске индустрије.
Синдикати су се више пута обраћали надлежним институцијама, између осталог и новоформираном Савету за развој одбрамбене индустрије, како би покренули решавање ових питања која оптерећују пословање ових предузећа. Посебно је забрињавајућа најава да ће се по хитном поступку у Скупштини Србије усвојити Закон о промету наоружања и војне опреме, по коме се предвиђа и приватизација предузећа, што код радника изазива забринутост, због негативних искустава у процесу приватизације из претходног периода, као и нерешених стратешких питања предузећа наменске индустрије.
Зоран Станић, председник Самосталног синдиката Првог партизана наменске индустрије, поводом овог саопштења каже да је његова суштина завршетак процеса конверзије наменске индустрије.
– Основни циљ је повезивање радног стажа радницима наменске индустрије, што није случај са Првим партизаном, али јесте са осталима. Тема је и одбијање предлога закона о наоружању и војној опреми, иако смо доставили у форми амандмана предлог министарства. Ми смо до задњег дана били укључени у то, а они су нас искључили.
Најважнија ствар, према Станићевим речима, поред овога је, решавање друштвеног капитала.
– Први партизан Наменска има 22,5% друштвеног капитала, где су власници запослени и пензионери, и они сада чекају 31.12. да то једноставно отму од фабрика, јер по Уставу од 31.12. више не постоји друштвени капитал, а имовина мора да добије титулара. Ми смо дали предлог да се поделе бесплатне акције или да се уложи у инвестиције у предузећу. Следећи захтев је да предузећа ураде конверзију, иако има закључак Владе да ће то нека предузећа урадити према локалним самоуправама, угаљ рецимо у Лучанима, а Први партизан то нема. Најбитнија ствар је да је 8. јуна у Топчидеру министар одбране рекао да је Влада Србије обезбедила 70 милиона евра овим предузећима. Ни до дан данас нисмо добили никакву информацију, иако смо доставили уредну документацију која је тражена од Министарства одбране. Следећа битна ствар је што су нас уврстилу у јавни сектор, иако никада нисмо добили један динар из буџета Републике Србије, јер смо привредно друштво, зарађујемо на тржишту, путем пореза и доприноса плаћамо држави све своје обавезе, а смањили су нам незаконито плате. Тражимо одговоре на ова питања и да видимо ко је у праву, а ко није.
На питање зашто се противе приватизацији, председник Самосталног синдиката Наменске Зоран Станић каже:
– Ако актуелна власт каже да је претходна приватизација била криминална, пљачкашка и како је све називају, нећемо судбину тих предузећа, јер ако имамо у виду само у Ужицу приватизацију Фасау, Тврдог метала, Цвете Дабић, Десе Петронијевић, зар то није довољно да сумњамо у исправност те приватизације? У наменској индустрији у Србији има 8.000 запослених и јединствени смо што се тиче заједничког наступа и тако ћемо остати док се за све ово што смо зацртали у интересу предузећа, не изборимо.
Држава, како каже Станић, у наменској индустрији има 68,5 % акција, а друштвеног капитала где су власници запослени 22,5%.
– Они су сада по завршном рачуну за прошлу годину узели 50% добити, а то је 278 милиона динара, и када смо ми тражили да се то уложи у инвестиције и створе безбедна радна места, да се не би понављале ситуације као пре неколико година када су наше колеге изгинуле, али инвестиција измештања подземног погона још није почела. Нису дали динара, узимају добит, а доноси се незаконита одлука да све узме држава, а друштвеног капитала нема нигде у одлуци. И ту је гласао један из државе, а пет је у скупштини гласало против, али он има као акционар већинску одлуку. Један је донео одлуку против пет, што је незапамаћено. Мислим да се такве одлуке доносе на штету запослених.
Према Станићевим речима сви видови дозвољене синдикалне борбе ће ићи у смеру да се спречи приватизација.
– Да ли ће то бити протести, штрајкови, ја то не могу да кажем, али ћемо употребитит све да би заштитили предузећа. Одлучни су у томе свих шест фабрика где је држава већински власник. Ми смо премијеру послали допис и дали рок до краја октобра. Састаћемо се 30. октобра на одбору одбрамбене индустрије и донети одлуку како и шта даље, уколико не буде састанка са премијером.
Потенцијални купци наменске индустрије у Србији, према Станићевим речима, су стране компаније, „они који сада сарађују са овим предузећима, али све је још у сфери нагађања“.
– Али досадашња приватизација је показала да су то све лоши власници, који гледају само да скину радницима кожу са леђа. Циљ им је да узму само што више добити и капитала, а да раднике једноставно искористе, да раде колико им треба, а да они узму колико хоће. Предузећа наменске индустрије су носиоци привреде у Србији и она треба да доносе добит држави, а не којекаквим белосветским тајкунима, који ће да се богате на рачун запослених у овим предузећима. Обично су то трговачке фирме које хоће овде да преузму примат, да скидају кајмак, јер је наменска индустрија најпрофитабилнија индустрија у држави и држава од тога има огромну добит.
– Наш највећи купац је САД, а када би се расписао тендер, тек би онда знали да ли су и они заинтересовани. Радимо ми и са Белгијом, имамо са њима десетогодишњи уговор. Значи, предузеће уопште нема проблем са упосленошћу капацитета и једноставно тражимо да се води рачуна о евентуалним купцима. Ако буде приватизација, а овај закон који су припремили по хитној процедури даје могућност приватизације до 49%, то би значило отпуштање радника, јер наши закони не штите интересе радника, већ купаца- закључио је Станић.
Тренутно је у Првом партизану „Наменска“ запослено 1.550 радника и сви стрепе шта ће им донети нови закон. За сада су упослени сто посто и примају редовно плате. И хала „Зрно“ и хала „Чаура“ су усељене, док хала са опасним материјама која треба да се гради на Белој земљи и где Србијашуме треба да дају сагласнот за 82 хектара, још није реализована. Локална самоуправа се заузела да то уради, али је „запело“ у министарствима. „Рупа“ ће се сасвим сигурно иселити, да би се обезбедила безбедна радна места за запослене. Алтернативна локација је Бела земља, где се очекује усељење до краја идуће године.
Љ.К.
