ИГРА ГЛУВИХ ТЕЛЕФОНА
– Видела сам младицу од 5 кг у Ђетињи, одмах испод бране на плажи. Доле, код хотела Златибора, има кркуше и поточне пастрмке. Видела сам и ракове одмах испод моста ка аутобуској станици – то би биле речи са којим бих волела да почнем овај текст. Али, нажалост, за овај јубиларни хиљадити број морам написати овај текст са суровом реалношћу нашег живота.
Од 15. новембра ове године, када је Ђетиња постала потпуно бела и, како је рекао рибочувар Радомир Ђерић, страдало око 100 јединки зреле рибе, од 15 до преко 50 цм и то највише пастрмке и липљена, као да се ништа није догодило. За републичког инспектора Љиљану Рујевић није било помора рибе, већ угинућа. А питање је шта би било са оном рибом коју су риболовци и грађани у кантама премештали у горњи, чистији ток Ђетиње? Како би се то онда дефинисало и да ли би било реакције надлежних органа?
Јесте да је инспекторка тога дана била на другом терену, ваљда негде у Прибоју, и да на овом, међу територијално највећим окрузима у Србији, постоји само један инспектор, али бар је могла телефонски да да налог Заводу за јавно здравље да узоркује воду, да би се тачно утврдило због чега је вода побелела. Али, вода није узоркована, па тако није ни испитана. Инспекторка је рекла да је обавештено Министарство за заштиту животне средине. Рекла је да она не може да даје изјаве без дозволе Министарства за заштиту животне средине, па сам се зато обратила том министарству да нам доставе извештај и мере које су предузете. И после неколико дана, тачније 27. новембра, добила сам одговор од министарства да не поседују документе за тражене информације. Инспекторка је на то рекла да њу из министарства нису контактирали и захвалила се на сарадњи?! Комунална инспекција ћути, као и надлежни у Граду за екологију.
С друге стране, ово није први пут да Ђетиња побели и да по њој плива мртва риба. Исто се догодило и 2016. године, а Завод за јавно здравље је саопштио да је узрок угинућа рибе титан-диоксид, бели пигмент, односно адитив који се користи у производњи свих врста боја, намаза и лакова, односно у производњи грађевинских материјала такве врсте. Загађивач још није пронађен. С обзиром да је иста ситуација била и овог пута, јасно је да се ради о истом грађевинском материјалу. Логично би било, да је ово заиста озбиљна земља и да службе одговорно схватају свој посао, да учине све напоре како би нашли загађивача, ма ко то био. А можда некоме није у интересу да се нађе загађивач. Река у тој количини да побели сигурно не може од једне канте просутог јупола или нечег сличног. Закључак је да је у питању велики грађевински објекат у изградњи или неки већи радови. Ваљда и постоји карта канализационих цеви, па је могло да се утврди који је то слив у канализациони испуст код хотела Златибор. Па, онда кренути даље и тражити у тим деловима града где, шта и КО гради? Али, сада је већ касно да се тражи загађивач, вода носи све. Надамо се да до следећег пута неће доћи до овакве појаве, а ако дође, ваљда ће се СТВАРНО предузети мере да се пронађе загађивач, казни и надокнади изгубљени рибљи фонд у реци.
Звездана Глигоријевић (Ужичка недеља 1000)
