PETAR BLAGOJEVIĆ, ČLAN GRADSKOG VEĆA
Nakon izbora za člana Gradskog veća zaduženog za društvene delatnosti imenovan je Petar Blagojević, sa kojim smo za ovaj broj “Užičke nedelje” razgovarali o njegovoj karijeri i planovima.
UN: Gospodine Blagojeviću, recite nam nešto više o Vama?
– Rođen sam u Užicu, gde sam završio osnovnu školu “Nada Matić” i Gimnaziju, nakon čega sam stekao zvanje strukovnog menadžera preduzetništva na Visokoj poslovno tehničkoj školi u Užicu. U profesionalnoj karijeri, nakon završene obuke za društveno organizovanje, po Harvard metodologiji profesora Maršala Ganca, bio sam koordinator projekta “Ne primam mito, radim za platu”, koji je finansirala Evropska Unija, a sprovodilo udruženje građana “Srbija u pokretu”, na temu borbe protiv korupcije u zdravstvu. Radio sam kao menadžer za odnose za javnošću u Fudbalskom klubu “Sloboda” iz Užica. Bio sam angažovan na projektu “Prognozno izveštajni sistem u poljoprivredi prekograničnog regiona”, takođe finansiran od Evropske Unije, koji je sprovela Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Užice, gde sam bio zadužen za organizaciju i promociju. Od avgusta 2014. godine do juna 2016. godine, obavljao sam poslove šefa kabineta gradonačelnika Užica, a od 22. juna sam izabran za člana Gradskog veća. Za vreme studiranja bio sam član Saveta Visoke poslovno tehničke škole u Užicu, zatim četiri godine predsednik Školskog odbora Osnovne škole za decu sa smetnjama u razvoju “Miodrag V. Matić”, u dva mandata član Skupštine Fudbalskog kluba “Sloboda” i predsednik sam Skupštine Regionalne razvojne agencije “Zlatibor”.
UN: Kako je tekao Vaš politički život?
– Prvi put sam se zainteresovao za politiku za vreme građanskih protesta 1996. godine kada sam sa samo 12 godina bio čest učesnik protestnih šetnji uperenih protiv tadašnjeg režima. Nisam tada najbolje razumeo o čemu se tu radi, ali me je privukla energija koju sam osetio. Tokom 2000. godine sam bio nešto stariji i razumeo sam malo više i bio učesnik građanskih protesta mnogo više, međutim morao sam da sačekam da postanem punoletan, da bih se učlanio u “Otpor”, što mi je sve vreme bila želja. U “Otporu” sam upoznao dosta zanimljivih ljudi, među kojima je bio i današnji zamenik gradonačelnika Nemanja Nešić. Naša saradnja nastavila se i u Ligi za Užice, a i danas smo zajedno u Srpskoj naprednoj stranci. U “Otporu” sam naučio da se društvenim organizovanjem može postići mnogo i iako se ta organizacija danas dovodi u vezu sa međunarodnim akterima i planovima svetskih sila, smatram da je imala veoma značajnu ulogu u transformaciji demokratske misli u Srbiji. U Ligi za Užice sam video priliku da se lokalpatriotizam, kao moja ideološka odrednica, sprovede u delo. Sama ideja Lige je nešto što je meni jako blisko i ponekad mi je žao što ova organizacija nije opstala. Ipak, nema razloga da se sa setom prisećam svog aktivizma u Ligi, jer sam bio značajan deo organizacije koja je uspela da inicira opoziv tadašnjeg predsednika opštine, po volji građana Užica, koji su se za taj opoziv izjasnili. Od decembra 2009. godine sam član Srpske napredne stranke, u kojoj sam obavljao više funkcija. Za mene je to jedina stranka koja ima mogućnosti, ali i iskrenu želju, da stvari menja na bolje. To je i razlog mog bavljenja politikom. Nisam neko ko želi da posmatra sa strane i kritikuje. Želim aktivno da učestvujem i da doprinesem tome da Srbija, ali pre svega Užice, bude bolje nego što danas jeste.
UN: S obzirom da ste sada došli na odgovornu funkciju i postali član Gradskog veća, recite nam koji su to prvi zadaci koje ste sebi postavili u sferi u kojoj ste nadležni?
– U oblasti predškolskog obrazovanja nastavićemo sa izgradnjom infrastrukture potrebne za smeštaj najmlađih Užičana. Osnovne škole imaju problema sa sopstvenom infrastrukturom, u čemu im je potrebna pomoć. Nastavićemo sa pružanjem podrške dualnom obrazovanju u srednjim školama, kako ne bismo više školovali kadrove, koji nemaju gde da se zaposle. Na isti način je potrebno izmeniti koncept po kome se trenutno stipendiraju užički studenti. Cilj je da se stimulišu obrazovni kadrovi, koji mogu doprineti razvoju Užica. U skladu sa tim, pristupili smo pravljenju baze podataka sadašnjih i budućih studenata, a u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i zahvaljujući obilasku 100 užičkih firmi za 100 dana imaćemo i podatke o kadrovima koji su potrebni užičkoj privredi. Radićemo i na stvaranju uslova za otvaranje novih studijskih programa, jer nam je cilj da Užice bude centar visokog obrazovanja. Nastavićemo da podržavamo užički sport, ali insistiraćemo na racionalnijem trošenju sredstava, sa naročitim naglaskom na obezbeđivanju uslova za mlade sportiste. Uz pomoć države, nastavićemo sa ulaganjem i u sportsku infrastrukturu, pre svega u završetak sportske hale u Krčagovu i izgradnju sportske dvorane u Sevojnu. Kulturne sadržaje koje Užice ima, moramo sačuvati i unaprediti, ali moramo i osmisliti nove, a pre svega stimulisati mlade Užičane da u tome aktivno učestvuju. Smatramo da moramo više pažnje posvetiti znamenitim Užičanima, koji su kroz istoriju ovaj grad najviše zadužili. Za ulaganje u sport i kulturu već smo konkurisali u nadležnim ministarstvima za značajna sredstva i nastavićemo da radimo na tome i ubuduće aplicirajući i kod međunarodnih fondova.
UN: Često se sada u užičkoj javnosti pominje projekat Stari grad. Zamolila bih Vas da nam nešto više kažete o tom projektu, kada je nastala ideja za obnovu tvrđave ošta se trenutno radi po tom pitanju?
– Ideja o obnovi tvrđave je jako stara i o tome maštaju mnoge generacije Užičana. Naš cilj nije da tu ideju svojatamo, već da je sprovedemo u delo. Naše namere preneli smo ministru Nikoli Selakoviću, koji nam je velika podrška u svemu što radimo. On je organizovao sastanak sa profesorom Kusturicom, gradonačelnikom Kraljeva i direktorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Stručnjaci iz Zavoda, nakon ovog sastanka su već dva puta bili na Starom gradu, izvršili uvid u stanje na terenu i preneli nam svoje zaključke. Potrebno je, pre svega, ukloniti rastinje odnosno vegetaciju, koja je zastupljena na ostacima užičkog grada. Nakon toga će biti moguće napraviti 3D snimak, koji će biti osnova arhitektama koje će raditi projekat rekonstrukcije. Paralelno sa tim, stručnjaci iz kraljevačkog Zavoda izvršiće konzervaciju odnosno očuvanje i zaštitu postojeće građevine, zbog svoje kulturno istorijske vrednosti, ali i zbog budućih građevinskih radova. Za obnovu Starog grada potrebna su velika finansijska sredstva, a iznos ćemo znati nakon izrade projektne dokumentacije. Ono što je jasno je da Grad Užice ne može sam finansirati ovako veliki projekat. Zato je važna pomoć države, ali je i želja našeg slavnog režisera da se uključi svojevrstan garant i ohrabrenje da ćemo u ovom poduhvatu uspeti. Profesor Kusturica se pored umetnosti, dokazao i u uspešnoj realizaciji jedinstvenih građevinskih projekata poput Drvengrada i Andrićgrada. Baš zato sam neprijatno iznenađen reakcijama pojedinih sugrađana koji su, na sreću, ogromna manjina. Ali, pitam se da li je moguće da ništa nismo naučili iz vrlo bliske prošlosti. Pre samo nekoliko godina gospodin Kusturica je vratio ključeve grada, koje je dobio kao počasni građanin Užica, upravo zbog sličnih reakcija. Čovek koji je svojom voljom Užice postavio na kulturnu i turističku mapu sveta želi da nam da drugu šansu. Da smo bili drugačiji, možda bismo umesto Andrićgrada već imali novi Stari grad, možda bi se u Užicu, a ne u Višegradu od ove godine otvorila Akademija umetnosti, u kojoj bi predavao Emir Kusturica. Da me ne shvatite pogrešno, Višegrad i treba da ima Andrićgrad i Akademiju, jer Višegrad to zaslužuje. Nadajmo se da i Užice zaslužuje nešto slično.
UN: Ukoliko i grad bude učestvovao u finansiranju tog projekta, kako će se naći novac, kada je nedavno i sam gradonačelnik izjavio da postoji mogućnost da grad bankrotira ukoliko dođe do promena Zakona o lokalnoj samoupravi?
– Aktivnosti poput uklanjanja vegetacije i sitnijih građevinskih radova Grad je u mogućnosti da sprovede samostalno. Najveći deo finansija potreban za rekonstrukciju utvrđenja tražićemo iz međunarodnih fondova, po ugledu na neke druge gradove u Srbiji poput Bača, Golupca, ali i gradova u okruženju, kao što je Celje u Sloveniji, koji su uspešno obnovili svoje srednjovekovne tvrđave i gradove. I dalje se nadamo da izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava neće imati toliko veliki uticaj na budžet Grada, kao što se najavljuje, ali, i u slučaju izmene ovog Zakona, lokalne samouprave moraju nastaviti da postoje, pa se moraju naći nova rešenja i najverovatnije nove uštede.
UN: Šta se još planira za naredni period i recite nam nešto više o njima?
– Postoji više velikih projekata koje ovo gradsko rukovodstvo planira da realizuje. Mislim da je prirodno da ja govorim o onima iz oblasti za koje sam zadužen. Možda nisu veliki, poput projekta rekonstrukcije Starog grada, ali su svakako važni. Pomenuo sam završetak izgradnje sportske hale u Krčagovu i izgradnju sportske dvorane u Sevojnu, konkurisali smo za sredstva Ministarstva omladine i sporta na konkursu “Završi započeto”, za izgradnju platforme za kamere na gradskom stadionu, kako bismo ispunili sve infrastrukturne uslove za odigravanje međunarodnih utakmica, poput utakmica fudbalske reprezentacije, kao i za sredstva za izgradnju teretane na otvorenom za osobe sa invaliditetom. Od Ministarstva pravde dobili smo sredstva za izgradnju platforme, odnosno lifta, zahvaljujući kome će osobe sa invaliditetom, roditelji sa decom u kolicima i biciklisti moći bez problema da premoste veliku visinsku razliku između šetališta na gradskoj Plaži i šetališta trasom stare pruge koja je najatraktivnije mesto za slobodno vreme Užičana. Sa istim ciljem, ove godine ćemo završiti i popločavanje starog železničkog mosta, koji će biti prava atrakcija za sugrađane, ali i za turiste. Konkurisali smo i za sredstva ministarstva kulture na konkursu “Gradovi u fokusu”, namenjena za realizaciju novih kulturnih sadržaja, ali i za popravku i rekonstrukciju objekata koji su u sastavu naših ustanova kulture.
UN: Prema Vašem mišljenju, kojoj oblasti za koju ste nadležni (obrazovanje, sport, kultura i omladina) treba više posvetiti pažnje i zbog čega? Koja oblast je u najtežoj situaciji?
– Svakoj od ove četiri oblasti ću posvetiti onoliko pažnje koliko je potrebno, ali moglo bi se reći da je sport trenutno u najtežoj situaciji. Mnogi naši klubovi ne beleže uspehe, kakve su beležili ranije i jedino rešenje koje se do sada pominjalo je – novac. Ipak, nije novac jedini uzrok, iako je vrlo bitan faktor za funkcionisanje. U državama u kojima je sport razvijeniji nego kod nas, najveći deo finansijske podrške dolazi iz privatnog sektora, a ne od države ili lokalne samouprave. Grad Užice nije u mogućnosti da poveća davanja za sport, a užička privreda daje koliko može i na tome smo im zahvalni. Naša najveća šansa leži u mladim generacijama. Ovi krajevi su oduvek davali izuzetno talentovane sportiste, ali, sa njima je potrebno raditi najozbiljnije, kako bi se razvili u vrhunske sportiste. Ne smemo ih zapostavljati zbog finansijskih problema koji u klubovima postoje, jer će upravo oni, kroz svoj uspeh doneti uspeh klubu, pre svega sportski, ali i finansijski. Baš zato je naš fokus na najmlađim sportistima i na promociji sporta među mladim Užičanima.
UN: U užičkoj javnosti ste bili poznati kao vođa navijača „Slobode“, pa se to čak i u nekim medijima prenelo u negativnom kontekstu. Recite nam nešto više o tom Vašem iskustvu sa navijačima?
– Nikada nisam bio vođa navijača “Slobode”. Bio sam i ostao navijač lokalnog kluba, što je logično za nekoga ko se oseća kao lokal patriota. Godinama imam sezonsku kartu i svoje ime na sedištu zapadne tribine “Slobodinog” stadiona. Javnosti sam mogao biti poznat kao neko ko je više puta, po želji drugih navijača, putem medija obaveštavao o akcijama, pre svega humanitarnim, koje su bile sprovedene. A kao menadžer za odnose sa javnošću, odnosno, kao portparol kluba, takođe sam bio javno eksponiran, što je deo posla koji sam obavljao. O “mediju” koji je pokušao da me prikaže u negativnom kontekstu ne bih previše govorio. Mogu samo da kažem da bi mnogo lakše bilo predstaviti me u pozitivnom svetlu, kroz moj humanitarni aktivizam. O tome nikada nisam javno govorio, ali moram stati u sopstvenu odbranu. Moje iskustvo sa “Fridom fajtersima” je dobro, jer smo zajedno prikupili mnogo novca i druge pomoći za one kojima je to bilo potrebno, zajedno smo očistili od smeća više zapuštenih lokacija u gradu, zajedno smo čistili sneg i led sa ulica, trotoara, iz dvorišta starim i nemoćnim sugrađanima, koji su pozivali naš SOS telefon, zajedno smo organizovali niz akcija za decu sa smetnjama u razvoju i mnogo drugih događaja. Nevezano za navijače, odazivao sam se i na druge apele, kada je mom gradu to bilo potrebno, bilo da se radi o dobrovoljnom davanju krvi, gašenju požara na Tari ili o odbrani od poplava. Sa današnjim zamenikom gradonačelnika, organizovao sam humanitarni koncert Dejana Petrovića, zahvaljujući kome je kupljena stomatološka oprema za decu sa smetnjama u razvoju, koja se i danas nalazi u užičkoj bolnici. Nemanja Nešić i ja uspeli smo da zainteresujemo nemačku kompaniju Beiersdorf, da donira sredstva za NIVEA igralište za decu u blizini vrtića “Bambi” i tako dalje. Kao što sam već rekao, o ovome nikada nisam govorio javno, jer se humanitarnim radom ne bavim zbog sopstvene promocije, ali kada neko želi da ukalja moje ime, imam šta da ponudim kao kontra argument.
Zvezdana Gligorijević
