ДРУГИ ПРОТЕСТ, 02. 01. 2019.
Систему поломити кичму!
Други протест „Један од 5 милиона“ одржан је у петак, 2. фебруара 2019. године, на коме је било више људи него на првом протесту, више од 1.500 протестаната.
Зоран Филиповић се поново обратио окупљенима и питао – Зашто смо овде?
– Ја сам овде зато што ме је срамота да више живим у оваквој земљи, срамота да моје дете расте у оваквој земљи. Сваки дан нам дају по један нови разлог за срамоту – рекао је Филиповић.
Након њега, пристунима се обратио глумац Бранислав Бане Трифуновић и питао зашто се чекало пет-шест недеља од првих протеста у Београду, да се прикључе протестним шетњама грађана Србије. Најавио је да има трему после свих ових недеља и говора у Београду.
– Пре два месеца нисмо се надали да ћемо имати 50 градова у којима шетају грађани Србије. Они су схватили да више не желе да их власти називају наркоманима и издајницима, олошима, 50 градова је схватило да смо ми онај бољи део Србије, који више не жели да им одлази омладина, који ствари назива правим именом, онај део Србије које не занима лоповлук, куповина гласова, који је овде не зато што је неко дао сендвиче, већ што жели и има право да живи у нормалној земљи. У нормалној земљи неће у власти седети они који се називају „слинама“, „др смрт“ или „панта сантос“ и други, док ми овде као поштен свет покушавамо да живимо… – рекао је Трифуновић, а потом наставио:
– Е, па неће моћи Александре Вучићу! И не само Вучић, већ неће моћи нико више када овај човек оде, да нас доведе у ову ситуацију. Суштинска борба свих нас који смо овде је да овом систему поломимо кичму, да се ово више нигде понови, да се не дозволимо да више имамо Вучиће. То је удружено злочиначко удружење које се бави само криминалом. Мислите о томе, ко год да дође после њих – рекао је Трифуновић и поручио Ужичанима да не одустају и да се не свађају, јер сви имају једна циљ.
Глумац Никола Којо је рекао да је свој говор написао из срца и да иза тога стоји.
– Нама људима је тешко да прихватимо ову погодбу – прво добијемо живот, а онда умремо. Оно што унесемо у сваки тренутак живота је једино што имамо. И шта ми уносимо у те наше мале јадне животе у последњих 30 година? Беду, ратове, санкције, инфлације, отимачине, пуко преживљавање. Последњих седам година на све те муке имамо колективну лоботомију, хипнозу и свакодневну увреду интелигенције, врхунаац садизма и невитешког иживљавања над народом, који си већ успео да понизиш, покориш и уништиш у сваком смислу људског битисања. Удараш боксера који је на коленима, који је у нокдауну. Зашто нам то радиш Александре Вучићу? – питао је Којо, док је народ бурно негодовао и пиштаљкама исказивао своје незадовољство.
– Зар није довољно то што сте нам ти и твоји хајдуци узели материјално све што сте могли? Је ли мало дедина пензија? Је ли мало Београд на води? Је ли мало Коперникус и тако даље, и тако даље… у недоглед. Мора ли бестидни свакодневни маркетинг, мора ли витлање са дететом по сметовима, мора ли баш толико покушаја антентата и државних удара? Мора ли око твоје куће да буде 90 и више безбедносно опасних личности? Толико њих ни Цезара није убијало. Изградио си култ личности као Мао Це, а твој животни мото постао је – држава, то сам ја. Као што је Луј 14. говорио за себе. Тебе Александре је у ствари напала царска болест, опасна, тешка, подмукла болест. Болест којом си се заразио нашом кривицом. Ниси ти крив. Ми смо криви што смо ти дозволили да се размашеш. Били смо неопрезни. Мислили смо да се точак историје врти у смеру будућности, а нисмо знали да може да се заустави или чак врати уназад. Дозволили смо ти да пустиш руку, што би се рекло тениским речником. Дозволили смо ти да пустиш пипке у све сфере наших живота, што би се рекло мафијашким речником, једином који ти и твоји хајдуци разумете – казао је Никола Којо.
– Е па, ако је тако, ако смо ми већ узрок твоје болести, ми ћемо бити твој лек. Вратићемо те на фабричка подешавања за радикалске галамџије. Вратићемо те у опозицију, у историју иако буде среће у илегалу. Преписујемо ти као лек наше шетње једном недељно. Изгледа шашаво, али ми ћемо шетати и ништа нас неће болети, а теби ће бити боље. Онда ће те шетње постати чешће и чешће, и добијаћеш их свакодневно. Уколико не делују, шетње ће прећи у марш за слободу, то је такозвана ударна доза на крају терапије. Не бој се, ми од твог излечења никада нећемо одустати, а када те излечимо, онда ћемо лустрирати и тебе и твоје хајдуке, како би се овако опака болест заувек искоренила из нашег друштва. Не брини Александре, ми смо људи који ће бринути о својој земљи и после тебе. Неће бити никаквог потопа. А твоји наследници морају да знају да никада више нећемо спустити гард и дозволити да тако лако и брзо будемо нокаутирани. Молим те, буди опрезан, најопасније је грогирани боксер – рекао је Којо и завршио са речима „спасиба за дружбу“.
Зоран Филиповић је пре протестне шетње најавио да ће ускоро бити организована трибина о измени изборног закона и о томе како организовати изборе, да ће бити покренут проблем изградње мини-хидроектрана у ужичком крају, као и други локални проблеми. Затражене су оставке градоначелника Тихомира Петковића (СНС) и његовог заменика Немање Нешића (СНС) за кога је речено да ће „позвати тим Гинисових рекорда да се види да ли ће наш заменик градоначелника оборити светски рекорд у обнашању државне функције у оставци, јер је прешао 500 дана“, али и да се заустави кредитно задуживање града, које је премашило 1,3 милијади динара. Уместо индустријске зоне и уништавања шума, од локалне власти се тражи да у насељу Бела Земља изгради канализацију и да врати бесплатни градски превоз за старије од 65 година.
Наредни протест је заказан за наредни петак у 18 часова.
Звездана Глигоријевић
