KZN Saveta za borbu protiv korupcije u Medija centru 25.12.2015. Predstavljanje Izveštaja o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medija kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga. Snimatelji Željko Bajić i Aleksandar Malinović, video montaža Petar Savić, produkcija Peščanik 2015.
Pogledajte prilično skandalozne podatke na sajtu Savet za borbu protiv korupcije
Pogledajte na linku koliko su novca pojedini mediji dobili iz budžeta prethodnih godina SKANDALOZNO
Savet objavio izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije putem plaćanja usluga oglašavanja i marektinga
Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije analizirao je mogući uticaj institucija javnog sektora na medije putem plaćanja usluga oglašavanja i marektinga za period od 2011. do 2014. godine i sastavio je o tome izveštaj sa 24 preporuke koji je dostavljen na postupanje Vladi Republike Srbije.
Savet je od 124 državne institucije tražio dostavu informacija o uslugama marketinga, oglašavanja, PR uslugama, uslugama promotivnih i medijskih kampanja, usluga izrade i održavanja veb sajtova, sponzorstava/donatorstava ili poslovno-tehničke saradnje koje su ugovorene i realizovane počev od 2011. do kraja 2014. godine.
Za četiri godine na reprezentativnom uzorku od 124 državna organa, organizacija, fondova, javnih preduzeća, privrednih društava sa većinskim kapitalom, organa lokalne samouprave potrošeno je više od 60,9 miliona eura. Od tih sredstava najviše je, 29,87%, potrošeno 2012. godine, a najmanje sredstava, 18,75%, potrošeno je 2014. godine.
Nesumnjiv je trend smanjenja troškova tokom 2014.godine osim kod kategorija najviših državnih organa, kod fondova AP Vojvodine kao i kod Pokrajinskih sekretarijata AP Vojvodine.
Pun kufer marketinga from PEŠČANIK on Vimeo.
Razgovor sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije povodom njihovog novog izveštaja o medijima i marketinškim agencijama. Govore Miroslav Milićević, Miroslava Milenović i Dušan Slijepčević. Razgovor vodi Svetlana Lukić. Snimatelji Željko Bajić i Aleksandar Malinović, video montaža Petar Savić, produkcija Peščanik 2015.
Najviše sredstava, preko 57% potrošile su zajedno dve posmatrane kategorije i to – Privredna društva sa većinskim državnim kapitalom 42,15% i Javna preduzeća 15,46%.
Ovako veliki rashodi preduzeća, po oceni Saveta, pokazuju na neadekvatno sprovedenu kontrolu osnivača nad njihovim poslovanjem kao i na njihovo iscrpljivanje od strane političkih partija koje postavljaju neadekvatne kadrove koji njima rukovode.
Savet napominje da rashodi značajnih državnih subjekata nisu bili predmet analize. Na dan izrade izveštaja Savet je delimično ostao uskraćen za informacije od Vlade Republike Srbije, dok je u potpunosti ostao uskraćen za informacije od Ministarstva spoljnih poslova, JP Srbijagas i Telekom Srbija ad. Javna preduzeća „Srbijagas“ i „Telekom Srbija nisu dostavili odgovor ni nakon kažnjavanja od strane Poverenika.
Kada se govori o cifri od 60,9 miliona eura Savet napominje da se ne radi o ukupnim rashodima na nivou države za troškove oglašavanja i marketinga već o rashodima posmatranog uzorka od 120 državnih institucija. Ali vrednost do koje je Savet ovakvim načinom došao, može biti indikativna za dalja istraživanja veličine tržišta oglašavanja i marketinga javnog sektora i iznosi više od 840 miliona eura za posmatrani period (2011.-2014.).
Kada je reč o vrsti troškova analiza Saveta pokazuje da se više od 57% ukupno plaćenih troškova odnosi na troškove dve kategorije – troškove oglašavanja u sredstvima javnog informisanja (28.83%) i troškove sponzorstava i donacija (28.24%). Evidentan je trend smanjenja rashoda po godinama u svim kategorijama osim u kategoriji snimanja događaja, gde su troškovi 2014. godine veći nego 2011. i 2012. godine kao i u kategoriji organizacija konferencija, sajmova i događaja gde je evidentan rast u 2014. godini.
Savet za borbu protiv korupcije je poseban akcenat u izveštaju stavio na vrstu i modele ugovaranja usluga oglašavanja i marketinga. Savet je na taj način identifikovao koruptivne fenomene, slabosti i rizike sistema oglašavanja i marketinga institucija javnog sektora.
Savet je analizom brojnih ugovora utvrdio da se sistem javni nabavki, koji su dužne da primenjuju institucije javnog sektora, u praksi nije pokazao kao pouzdan model ugovaranja usluga oglašavanja i marketinga. Nabavka marketinških usluga u otvorenom postupku, nabavka male vrednosti ili nabavke u pregovaračkom postupku nisu uvek garant transparentnosti, konkurentnosti i ekonomičnosti. Odgovornost je na neefikasnim zakonskim rešenjima i političkoj eliti koja ima potrebu i interes da te poslove kontroliše.
Savet je utvrdio da je izbor ponuda u postupcima javnih nabavki usluga oglašavanja i marketinga često praćen subjektivni ili diskrecioni kriterijumi naručioca. Na taj način se favorizuju marketinške agencije koje su povezane sa političkim strankama. Među marketinškim agencijama koje učestvuju u javnim nabavkama postoji neformalni dogovor o simulaciji konkurencije. Političari i vlasnici marketinških agencija međusobno pomažu jedni drugima kroz štelovane cene u datim ponudama ili dostavljanjem neuredne i neispravne tenderske aplikacije.
Potpuno odsustvo načela konkurentnosti prisutno je kod ugovaranja usluga video produkcije za potrebe institucija javnog sektora, a koje se plaćaju budžetskim ili javnim novcem. Ugovori se zaključuju direktnom pogodbom, najčešće u periodu izbornih kampanja, a često ne postoje dokazi da su ugovorene i plaćene usluge zaista pružene. Ovakav fenomen potencijalno ukazuje na plaćanje fiktivnih usluga i izvlačenje novca iz budžete. Takve aktivnosti po svojoj prirodi, kao i zbog ograničenog pristupa dokumentaciji, prevezilaze mandat i resurse Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
Savet za borbu protiv korupcije identifikovao je slučajeve da institucije javnog sektora konzumiraju marketinške usluge i usluge video produkcije od pravnih lica čija osnovna registrovana delatnost nema veze sa poslom za koji su konkretna pravna lica angažovana. „Železnice Srbije“ su flagrantan primer za to, jer na krajnje čudan način nabavljaju marketinške usluge od pravnih lica registrovanih za proizvodnju nakita, postavljanje podnih i zidnih obloga, knjigovodstvene i revizorske poslove.
Savet za borbu protiv korupcije uočio je da se javna preduzeća, lokalne samouprave, državne institucije i društva sa većinskim državnim kapitalom pojavljuju kao konzumenti usluga različitih formi istraživanja javnog mnjenja. Iako nije reč o standarnim medijskim uslugama, ovakva istraživanja najčešće doprinose medijskoj afirmaciji političara o trošku državne institucije koja se pojavljuje kao naručilac i korisnik konkretnog istraživanja.
Savet ocenjuje da su promotivne kampanje državnih institucija i javnih preduzeća najčešće usmerene na promociju funkcionera, odnosno političara koji su na čelu tih institucija i preduzeća. Javnost najčešće nema predstavu o obimu i vrsti posebnih emisija i uobičajenog informativnog programa koji se kroz različite modele ugovaranja finansira javnim novcem. Savet je posebno u izveštaju apostrofirao primere spornih ugovora koje sa medijima zaključuju političari iz menadžmenta javnih preduzeća i lokalnih komunalnih javnih preduzeća.
Takvim ugovorima se prilikom kreiranja konkretnih medijskih sadržaja, u zamenu za kontinuirano mesečno finansiranje medija javnim novce, sužavaju novinarske slobode, cenzurišu informacije i potiskuje slobodno i kritičko mišljenje novinara. Zbog kršenja ugovorne obaveze afirmativnog izveštavanja o radu javnog preduzeća, odnosno dogovorene forme i sadržine izveštavanja, ugovorima je predviđen jednostrani raskid, a što dovodi do ekonomskog gušenja lokalnog medija.
Savet je utvrdio da državne institucije i javna preduzeća sa medijima zaključuju ugovore o medijskom praćenju koje podrazumeva obavezu medija da u svoje informativne emisije, kao goste, pozivaju predstavnike tih institucija i javnih preduzeća. Vlast otvoreno kontroliše medije i to na način da pojedini ugovori o uslugama medijskog praćenja za reuzltat imaju objavljivanja intervjua i kolumna ministara i državnih sekretara u Vladi Srbije i funkcionera u Vladi AP. Javnost najčešće nije upoznata sa činjenicom koji su konretni medijski sadržaji, u kojima se promovišu najviši državni funkcioneri i političke stranke, plaćeni budžetskim novcem.
Savet je utvrdio da je sponzorisanje ili doniranje novčanih sredstava direktno medijima, za sportske aktivnosti ili aktivnosti organizacije manifestacija, jedan od vidova prikrivenog ugovaranja promocije političara. Astronomski troškovi sponzorstava i donacija prisutni su kod javnih preduzeća i zavisnih privrednih društava koja su u državnom vlasništvu. Među korisnicima sredstava sponzorstva i donacija su pravna lica čiji se vlasnici i zastupnici dovode u vezi sa političkim strankama.
Po oceni Saveta ne postoje jasni i transparentni kriterijumi, kao ni opravdani ekonomski interes za dodelu sredstava sponzorstava i donacija.
Odluke o tome se donose u krugovima političke elite. Dodelom sredstava donacije ili sponzorstva umanjuje se ili u potpunosti eleminiše mogućnost kritičkog izveštavanja, odnosno istraživanja poslovanja preduzeća i poslovnih odluka koje donosi menadžment. Mediji koji konzumiraju sponzorska novčana sredstva izveštavaju afirmativno o sponzoru. Flagrantan primer kontrole medija kroz novčana sponzorstva je Elektroprivreda Srbije sa svojim zavisnim privrednim društvima.
Savet za borbu protiv korupcije zaključio je da pojedine državne institucije i preduzeća ugovaraju promotivne usluge koji nisu svrsishodne i ekonomski opravdane. Radi se uglavnom o kupljenoj robi i plaćenim uslugama koje nisu u logičkoj vezi sa poslovima iz delokruga organa koji je te usluge platio na teret sredstava iz javnih izvora finansiranja.
Savet je analizrao troškove promotivnih aktivnosti koji nastaju na teret državnih organa i javnih preduzeća po osnovu usluge izrade, nadogradnje i održavanja internet prezentacija. Organi Republičke i Pokrajinske vlasti se radije opredeljuju za ugovaranje informatičkih poslova angažovanjem privatnih preduzeća, uprkos tome što za tu vrstu poslova postoji mogućnost angažovanja besplatnih državnih resursa i infrastrukture.
Savet generalno ocenjuje da se putem oglašavanja i marketinga institucija javnog sektora stvara veoma jak odnos između medija i predstavnika svih nivoa vlasti. Uglavnom je taj odnos direktan ili posredan preko marketinških agencija koje su bliske političkim strankama. Mediji imaju finansijsku korist u tom odnosu, a predstavnici vlasti imaju „fleksibilnije“ i servilnije medije, koji su ucenjeni mogućnošću da izgube sredstva koja im stižu od oglašavanja i marketinga.
Savet predlaže Vladi Republike Srbije da implementira 24 preporuke date iz izveštaja, kako bi se efikasnije i delotvornije redefinisalo polje oglašavanja i marketinga, odnosno smanjio uticaj institucija javnog sektora na medije.
Savet za borbu protiv korupcije
Vlade Republike Srbije
