УСПЕШНИ СУГРАЂАНИ: Александар Лађевац – Јуфка производ д.о.о.
Предузеће Јуфка производ д.о.о. послује у Ужицу од 1991. године. Најпре као мало породично предузеће, које је, како каже наш саговорник Александар Лађевац, син Драгомана Лађевца, оснивача овог предузећа, у почетку било основано за прављење кора.
– Када је отац почео посао са прављењем кора, ја сам имао шест година, а у посао сам се укључио после осамнаесте године.
Фирма се бави производњом свих врста кора, смрзнутих теста, паковањем смрзнутог поврћа, воћа, кондиторских и полукондиторских производа- каже Александар.
Предузеће је најпре кренуло са производњом кора за питу и до 2012. године се водило као самостална занатска радња, да би од пре три године било „преквалификовано“ на д.о.о. а фирма пребачена на Александрово име који је сада и директор предузећа. Али, родитељу су још увек ту, уз њега, да помогну.
На питање по чијој рецептури ради производе, нарочито коре, Александар каже да је то углавном домаћа рецептура коју су они временом унапређивали.
– Што се тиче смрзнутих теста имамо комплетан асортиман који укључује и слани и слатки програм. Раде се и смрзнута теста по наруџбини за одмаралишта, хотеле и ресторане, најразличитија по грамажи, надевима и облицима.
Фирма ради на Пори, у породичном домаћинству које је годинама проширивало капацитете.
– Буквално је цео породични плац покривен производњом, али не жалимо се, јер посао иде. Са почетних неколико, данас имамо више од двадесет радника. Наше тржиште је комплетна Западна Србија, Шумадија, Београд и Санџак. Имамо магацине у Новом Пазару и Београду, а наравно и Ужицу. Дневно се произведе од 600 килограма до једне тоне кора за питу, а осталих производа такође по више стотина килограма. У принципу коре су око 30% укупне производње. Све остало су производи којих има укупно тридесет у асортиману. Коре су најпрепознатљивији производ и најтраженији.
На питање да ли му је као младом човеку оптерећење што је преузео толику одговорност, Александар одговара да је посао којим се бави „нешто са чим је растао“ и да је било логично да у том послу наследи оца.
– Било је немогуће не укључити се, јер је било толико надоградњи протеклих година у мојој непосредној близини, толико нових машина које су прошле кроз производњу, да једноставно овај посао није могао да ме заобиђе. Док сам био мали све ми је то било занимљиво, а данас схватам да је то нешто од чега могу да живим врло лепо и испуним себи многе жеље које нису везане за посао.
Примарно притање свих ужичких предузетникак је како у овим околностима опстати на тржишту. Александар каже да упркос дугогодишњем искуству, његове фирме, мора константно да ради на новинама, јер је конкуренција је у области хране најжешћа.
– Квалитет је најбољи маркетинг, али не бих се одрекао и класичног маркетинга, јер је он увек користан. Потребан је маркетинг, посебно на новим тржиштима. Овде у Ужицу конкретно, не, овде нас сви врло добро познају и знају шта купују. Упркос томе ми асортиман проширујемо, такорећи, свакодневно. Увек имамо нешто ново. Однедавно смо започели програм сувог кекса, чајних колутића, крушчица, бресквица, шапица, шкољкица… Углавном слани програм иде доста боље.
Репроматеријал за производе који свакодневено излазе из фирме Јуфка производ је претежно домаћи.
– Сировине набављамо у Ужицу и углавном у Западној Србији, јер се трудимо да наши производи сачувају аутентичност овог дела Србије.
Када смо питали Александра да ли планира да се овим бизнисом бави до пензије, одговорио је „да, под условом да економска ситуација буде као данас, јер она диктира све “.
– Посао је креативан и занимљив, као и свака производња, посебно прехрамбена. Мислим да и у времену највеће кризе успешно раде прехрана, енергенти и комуникације, тако да је врло исзвесно да ћу се овим послом бавити доста дуго.
У приватаном животу Александар стигне да се дружи са вршњацима, а нарочито је активан када су екстремни спортови у питању, попут планинарења и параглајдинга.Често је са колегама параглајдерима у природи, и та дружења трају преко десет година. Највиши планински врх које је за сада освојио је афрички Килиманџаро, поред Дурмитора, Проклетија и других, како их Александар назива локалних планина
– Жеља ми је да освојим Мон Блан и надам се да ћу успети. Поред планинарења, положио сам и за пилота спортског авиона – закључује овај успешни млади Ужичанин.
Љ.К.
