Утемељивачи америчког изборног система, када су некада давно одлучивали о томе који је дан за изборе најбољи, смислили су да то буде други уторак у новембру, јер би гласачи из руралних предела имали довољно времена да на биралишта стигну после недељне службе у цркви, и кућама се врате пре среде, која је била пазарни дан. Тада нису марили за негативне предизборне кампање, а било их је и у оба Линколново, али су и онда, као и сада, знали да се сваки глас рачуна. Ако не верујете, питајте Буса и Гора. Или Хилари и Доналда, за који дан.
Мало ко овде сада редовно недељом иде у цркву, а пазарни је у Америци сваки дан. Ја ове редове пишем у ноћи између уторка и среде, 7 дана пре овогодишњих председничких избора, помало љута што “Недеља” излази у петак, а не одмах после пребројавања гласова. Мада ни са пребројавањем више нису чиста посла, може и то, Бога ми, да потраје. Председнички уторак никада није био неизвеснији.
И колико год да је досадашња изборна кампања била прљава и набуџена очекиваним и неочекиваним изненађењима, поуздано знам да ће баш последњи дани бити скандалозни, фуриозни и дроњави. Октобарско изненађење (и птице већ знају, FBI је поново отворио истрагу поводом Хилариних избрисаних и загубљених e-mail порука) је далеко иза нас, па се и ја сваког јутра будим, очекујући неко новембарско, намењено рушењу Трампа. Шта ли Демократе чувају за крај? Или почетак.
Није ми лако ни да схватим, ни да објасним изборну математику, осим што знам да је за победу неопходно 270 изборних колеџа – из сваке државе према броју гласача. Па иако Трамп, после последњег скандала са Хилариног тајног сервера, води у испитивању јавног мњења, за изборни колеџ је борба више него тесна и озбиљно нагиње на Хиларину страну. Да би накупио 270, Трамп, у скоро немогућој мисији, мора добити Ајову, Флориду, Охајо, Северну Каролину и још три од преосталих 8 неодлучних – Неваду, Њу Хемшир, Колорадо, Висконсин, Мичиген, Пенсилванију, Вирџинију или Делавер. Мораће да у последњој седмици обиђе бираче 7 држава, које још можда може да убеди да је он мање зло, а имајући у виду да га у Јути не воле мормони, да је Флорида традиционално тесна (2000. је изборе одлучило 8 гласова), да може да рачуна на белу Ајову и евентуални мамурлук у Охају, ако кливлендски Индијанци победе чикашке младунце у бејзболу. Трка је у последњим данима постала толико тесна, да Хилари не зна куд удара, а пола Холивуда већ најављује да цћ, ако Доналд добије изборе, напустити земљу и преселити се у Канаду. Они други ће пропасти у земљу од стида, ако победи Клинтонка. Изгледа да сви заборављају да је тешко веровати некоме ко је заљубљен, пијан или у председничкој изборној трци.
Дуго сам мислила да је најстрашнија ноћ, овде управо протекла Ноћ вестица, али сада знам да ће ноћ између следећег уторка и среде свима утерати страх у кости. Изборе ће и овога пута одлучити неодлучни бирачи, али засигурно и многи који на изборе неће изаћи, потврђујући тезу да ће Американци прећи океан да се боре за демократију, али не и улицу – да би гласали. Изборе ће, сасвим је могуће, одредити и нерегуларности (већ их је било и у прелиминарном гласању), па не видим разлог да Русија не пошаље посматраце, зашто би посматрање Америке некоме било чудно или сумњиво? Изборе ће добити или катастрофална политичка каријера Хилари Клинтон или потпуно одсуство политичке каријере Доналда Трампа, као стварна потврда да апсурд овде није никакав хендикеп. И на крају крајева, победиће лош кандидат кога су изабрали добри грађани који нису изашли на изборе.
Док се буде слегала изборна прашина, обични Амери ће и даље своје ретке политичке разговоре почињати реченицом “Доналд је идиот”, а завршавати их са “Хилари је лажов”. Али, ако затреба, то им могу и рећи. Оног важног уторка у новембру, пре пазарног дана. А ја ћу вас о томе уредно и на време обавештавати.
Мила Филиповић, Чикаго (Ужичка недеља 946.)
